 |
| Foto: Euromedik |
Miokarditis kod 25% obolelih izaziva hroničnu srčanu slabost i treći je najčešći uzrok iznenadne smrti kod dece i mladih osoba.
Uzrok miokarditisa:
Miokarditis može biti uzrokovan infektivnim agensima i onda je reč o infektivnom miokarditisu, pored infektivnih uzročnika, miokarditis može biti uzrokovan i toksičnim uzročnicima, a takođe i sistemske imunološke bolesti mogu biti podjednako isti uzročnici, kao prva dva uzročnika.
Infektivni uzročnici:
Bakterije: difterija (Corynebacterium diptheriae), streptokok, stafilokok, brucela, salmonela, bakterija lajmske bolesti (Borrelia burgdorferi), koju prenose krpelji, a o kojoj smo već pisali.
Paraziti: trihinela, tripanozoma (Trypanosoma cruzi), toksoplazma.
Od virusnog miokarditisa mogu da obole osobe, bilo kog životnog doba i pola, ali muškarci su pod duplo većim rizikom oboljevanja od žena. Najčešće oboljevaju fizički aktivne, mlade osobe od puberteta do ranih 30-tih godina. Pod povećanim rizikom su i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, kao i osobe, koje koriste narkotike, bez obzira na pol i životno doba. Toksični uzročnici:
Lekovi: Mogu biti uzročnici hipersenzitivne reakcije: clozapine, penicillin, ampicillin, hydrochlorothiazide, methyldopa i sulfonamidi
Drugi lekovi i supstance koji mogu uništavati ćelije srca: Lithium, doxorubicin, kokain, kateholamini, acetaminophen,
Toksini: olovo, arsenik, ugljen-monoksid,
Otrovi: Pauka, škorpija, osa,
Može ga izazvati i strujni udar.
Imunološke bolesti:
Drugi lekovi i supstance koji mogu uništavati ćelije srca: Lithium, doxorubicin, kokain, kateholamini, acetaminophen,
Toksini: olovo, arsenik, ugljen-monoksid,
Otrovi: Pauka, škorpija, osa,
Može ga izazvati i strujni udar.
Imunološke bolesti:
Sistemski lupus, reumatoidni artritis, dermatomiozitis, skleroderma, sarkoidoza, gigantocelularni arteritis.
Veoma redak i ozbiljan oblik miokarditisa, koji se definiše kao miokarditis gigantskih ćelija, koji može da ima autoimuno poreklo. Ova vrsta miokarditisa nastajaje iznenada, jer se kod pacijenata, koji pate od njega javlja takozvani kardiogeni šok: srce više nije u stanju da ispumpa dovoljno krvi da podrži funkcije organizma. Terapija se zasniva na imunosupresivnim lekovima, ali aritmije uzrokovane miokarditisom gigantskih ćelija se vrlo teško koriguju i šanse za preživljavanje nisu velike!!!
Zapaljnski proces može uticati na srčani mišić i električni provodni sistem srca, smanjujući sposobnost srca da pumpa krv zbog otoka i oštećenja mišićnih ćelija i uzrokujući brze ili nepravilne srčane ritmove (aritmije). Većina ljudi sa miokarditisom se oporavi bez ikakvih komplikacija, ali u retkim slučajevima, kada je upala jaka, može doći do trajnog oštećenja srca. Do trajnog oštećenja srca dolazi kao posledice definitivnog propadanje mišićnih ćelija i stvaranja ožiljka, što ima za posledicu proširenje srčanih šupljina i hroničnu slabost srca.
Miokarditis gigantskih ćelija:
Na koji način zapaljenski proces oštećuje srce?
Simptomi miokarditisa:
Početne faze infekcije, koja utiče na srce, mogu da budu asimptomatske. Kako situacija napreduje i pogoršava se, pojavljuju se simptomi akutnog miokarditisa, kao što su:
- Umor i nedostatak energije za svakodnevne aktivnosti,
- Nedostatak daha, posebno tokom fizičke aktivnosti, ali je moguće da se smetnje jave i u stanju mirovanja,
- Treperenje u grudima (palpitacije),
- Lupanja i preskakanja srca,
- Bol ili pritisak u grudima,
- Zadržavanje tečnosti sa oticanjem nogu, gležnjeva i stopala,
- Nagli gubitak svesti.
Kada su uzroci miokarditisa infektivne prirode, mogu da se pojave i:
- Simptomi i znaci virusne infekcije, poput glavobolje, bolova u telu, bolova u zglobovima, povišene telesne temperature, upale grla ili proliva.
Dijagnostika miokarditisa:
RTG srca i pluća: srčana silueta je obično je normalna, osim kad postoji perikarditis ili zastoj na plućima (edem pluća) zbog srčane slabosti. Nekad se nalazi i izliv u plućnoj maramici
Ehokardiografija: smanjenje sistolne i dijastolne funkcije leve komore, regionalno ili difuzno smanjenje pokretljivosti zidova srca, eventualno prisustvo tečnosti u srčanoj kesi ili ponekad prisustvo ugruška u levoj komori
Magnetna rezonanca (NMR): vide se područja zapaljenjskog procesa u srčanom mišiću
EKG: može ukazati na poremećaj ritma i srčani blok
Kateterizacija srca i endomiokardna biopsija: kateterom se ulazi preko vene do srca i uzima se uzorak srčanog tkiva koji se šalje u patohistološku laboratoriju.
A. Tegobe koje ima bolesnik sa miokarditisom:
• Naglo nastali bol u grudima koji se pojačava na udah
• Gušenje, pojačano zamaranje
• Preskoci u srčanom radu, osećaj lupanja srca, gubici svesti
• Teška, progresivna srčana slabost i stanje šoka
B. Dijagnostički kriterijumi:
I. EKG/Holter/test opterećenja
• Novonastale promene na EKG-u i/ili/24h Holter montoringu: AV blok I - III stepena, blok grane, promene ST/T segmenta (sa ili bez elevacije ST segmenta ili inverzija T talasa), komorska tahikardija ili fibrilacija, srčani zastoj (asistolija), pretkomorska fibrilacija, abnormalni Q zupci, niska voltaža, ekstrasistole, supraventrikularna tahikardija
II. Markeri oštećenja kardiomiocita
• Povišeni srčani enzimi (troponin) uz povišene markere zapaljenja (CRP)
III. Funkcionalne i strukturalne abnormalnosti na ultrazvučnom pregledu / kateterizaciji srca / Magnetnoj rezonanci
• Novonastalo neobjašnjeno proširenje srca sa ili bez smanjenja kontraktilnosti, povećanja debljine zidova, sa ili bez perikardnog izliva, sa ili bez pojave krvnih ugrušaka u srcu
IV. Osobine tkiva na magnetnoj rezonanci
• Edem i/ili vezivanje kontrasta tipično za miokarditis (kasno bojenje Gadolinijumom u spoljašnjim slojevima srca)
C. Karakteristike koje povećavaju sumnju na miokarditis:
• Telesna temperatura ≥38o C u periodu od prijema do unazad 30 dana uz znake respiratorne infekcije (drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima, opšta slabostt) ili gastrointestinalne infekcije (gubitak apetitka, mučnina, povraćanje, dijarea)
• Postojanje slične bolesti u porodici
Bolesnici, koji imaju više od 2 pozitivna znaka za miokarditis se upućuju na biopsiju srčanog mišića, kojom se jedino može postaviti konačna dijagnoza. Biopsija se radi u lokalnoj anesteziji pod rendgenskom kontrolom u sali za kateterizaciju srca, preko uvodnika debljine 2 mm, kojim se kroz venu u preponi ili na vratu, a u novije vreme i kroz arteriju na ruci dodje do srca i uzme uzorak veličine 1-2 mm. Od ključne je važnosti da se uzorci dobijeni biopsijom pregledaju ne samo patohistološki, već i da se imunohistohemijskim tehnikama odredi tip zapaljenjskih ćelija u srčanom tkivu, kao i tehnikama molekularne kardiologije prisustvo kardiotropnih virusa (PCR). Ova metodologija je od pre tri godine dostupna i u našoj zemlji zahvaljujući trudu i entuzijazmu prof. dr Maje Stanojević i prof. dr Aleksandre Knežević sa Instituta za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Oktobra 2018. je Beograd bio domaćin 15. Evropske konferencije o bolestima srčanog mišića i perikarda, na kome je 146 predavača edukovalo 720 učesnika iz 21 zemlje o novinama u dijagnostici i lečenju ovih često kompleksnih oboljenja i praktičnim kursom o PCR dijagnostici u miokarditisu, koji je držala prof. Sabine Pankuweit, šefica kardioimununološke laboratorije na Univerzitetu u Marburgu.
Lečenje miokarditisa:
Bolesnici sa potvrđenim težim oblikom miokarditisa, treba da budu hospitalizovani, dok se blagi oblici čak 80% miokarditisa, leče u kućnim uslovima. Restrikcija fizičke aktivnosti smanjuje opterećenje srca i dodatno miokardno oštećenje, a pospešuje ozdravljenje. Lečenje je uglavnom simptomatsko i usmereno prema osnovnim manifestacijama bolesti, a takođe zavisi i od vrste uzročnika. Restrikcija fizičke aktivnosti smanjuje srčani rad i miokardno oštećenje, a pospešuje ozdravljenje. Kompleksne i simptomatske aritmije, treba lečiti antiaritmicima-β blokatorima,a u slučaju insuficijencije, daju se i kardiotonici, ACE inhibitori i diuretici, imunosupresivi, kortikosteroidi.
Većina bolesnika (80 - 90%) sa akutnim virusnim miokarditisom, oporavlja se potpuno i bez posledica. Mali procenat bolesnika dobija hronični tok u čijoj kliničkoj slici dominiraju različiti poremećaji srčanog ritma i različiti stepeni insuficijencije srca. Nekada, akutni virusni miokarditis, može da završi letalno usled kardiogenog šoka, tromboembolijskih komplikacija ili malignih poremećaja ritma.
Nakon postavljanja dijagnoze, pacjent bi trebalo da izbegava sport i naporne aktivnosti oko 3-6 meseci.
Komplikacije miokarditisa:
Prestanak rada srca: oštećenje srčanog mišića može onemogućiti srce da pumpa krv kako treba i da izazove zastoj srca.
Srčani udar ili infarkt: oštećeno srce povećava faktore za stvaranje ugrušaka, koji povećavaju rizik začepljenja ili blokiranja jedne od arterija i izazivaju srčani udar ili infarkt.
Iznenadna smrt: ozbilno povređeni srčani mišić može da dovede do jake aritmije koja kod srca izaziva iznenadni prestanak lupanja (iznendani zastoj srca). Ako se ne leči istog trenutka, može izazvati iznenadnu smrt.
Prevencija miokarditisa:
Tu pre svega spada: Praktikovanje dobre higijene, uključujući često pranje ruku i korišćenje sredstva za dezinfekciju ruku, kada sapun i voda nisu dostupni. Izbegavanje kontakta sa ljudima, koji su bolesni od gripa ili druge virusne bolesti.
Izbegavanje rizičnog ponašanja: seks bez zaštite i upotreba droga.
Minimiziranje izloženosti krpeljima nošenjem košulje dugih rukava i dugih pantalona. Takođe i korišćenjem repelenata za insekte koji sadrže DEET, kada provodite vreme u područjima gde potencijalno mogu da budu krpelji.
Opasnost za profesionalne sportiste:
Prema evropskim preporukama za učestvovanje u sportskim aktivnostima, u slučaju dijagnostikovanog miokarditisa, neophodan je prekid treniranja u periodu od šest meseci.
Pre povratka na teren obavezna su detaljna kardiološka ispitivanja (fizikalni pregled, EKG, 24h Holter EKG, test opterećenja), procena funkcije leve komore, kao i srčanih dimenzija (ehokardiografija).
U odsustvu simptoma i klinički važnih aritmija u toku i nakon vežbanja, kao i pri normalnoj funkciji leve komore, moguć je povratak na teren uz detaljne kardiološke preglede na šestomesečnom nivou.
Pre povratka na teren obavezna su detaljna kardiološka ispitivanja (fizikalni pregled, EKG, 24h Holter EKG, test opterećenja), procena funkcije leve komore, kao i srčanih dimenzija (ehokardiografija).
U odsustvu simptoma i klinički važnih aritmija u toku i nakon vežbanja, kao i pri normalnoj funkciji leve komore, moguć je povratak na teren uz detaljne kardiološke preglede na šestomesečnom nivou.
0 Коментари