Bromazepam. Indikacije, kontraindikacije, neželjeni efekti

Lek bromazepam je benzodiazepinski anksiolitik i mišićni relaksans. Deluje na psihosomatske reakcije i stabilizuje neurovegetativni sistem. Koristi se za lečenje teškog oblika anksioznosti, dok u manjim dozama smanjuje psihičku napetost, uklanja nemir, teskobu, a da pri tom, ne utiče na motornu aktivnost. 

U većim dozama ima sedativno i miorelaksantno delovanje, što je važno u tretiranju težih neurotskih i psihosomatskih poremećaja. Propisuje se na što kraći vremenski period, a to okvirno od 8 do 12 nedelja. 

Foto: Farmacia San Nicolas

Indikacije bromazepama:

• Emocionalni poremećaji: stanja napetosti i anksioznosti, nervoze, uznemirenosti, poremećaji sna,
• Funkcionalne smetnje kardiovaskularnog, respiratornog, gastrointestinalnog i urogenitalnog sistema,
• Psihogene smetnje (psihogene glavobolje, psihogene dermatoze, astma, gastrični i duodenalni ulkus, ulcerozni kolitis),
• Psihoneuroze, psihogene reakcije koje prate akutni i hronični alkoholizam.

Kontraindikacije bromazepama:

• Preosetljivost na benzodiazepine (Diazepam, Klonazepam, Temazepam, Flurazepam),
• Miastenija gravis,
• Glaukom,
• Trudnoća (prvi i poslednji trimestar trudnoće),
• Dojenje,
• Teška oštećenja jetre i bubrega i ozbiljna insuficijencija funkcije pluća,
• Sleep apnea.

Deca mlađa od 12 ne smeju da koriste ovaj lek. 

Način primene i doziranje:

Doziranje je individualno, zavisi od opšteg stanja organizma osobe, od propratnih oboljenja, kao i razlog za primenu leka. Prosečna doza za ambulantne pacijente je 1,5-3 mg, do 3x na dan. U težim oblicima bolesti, naročito kod hospitalizovanih bolesnika, daje se 6-12 mg, 2-3x na dan. Terapiju ambulantnih pacijenata, treba započeti sa najmanjom preporučenom dozom, koja se može po potrebi povećati do optimalnog delovanja. Prilikom dugotrajnog lečenja bromazepamom, terapiju ne treba naglo prekinuti, nego doze treba postepeno smanjivati.

Upozorenja za primenu bromazepama:

Za vreme lečenja bromazepamom je zabranjeno konzumiranje alkoholnih pića. Treba naročito biti oprezan i postepeno uvoditi u lečenju starijih i oslabljenih bolesnika i bolesnika sa organskim promenama CNS. Između bromazepama I drugih lekova, koji deluju na CNS (neuroleptici, antidepresivi, trankvilizatori, lekovi za alergiju, epilepsiju i hipnotici), postoji sinergizam, zato je u takvim kombinacijama potreban oprez. 

Lek može uticati na psihofizičke sposobnosti, naročito, ako se uzima sa alkoholom ili depresorima CNS. Lekar i farmaceut, dužni su da upozore bolesnika da za vreme uzimanja bromazepama izbegava upravljanje motornim vozilom ili rukovanje mašinama.

Obavezno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

Lekove za lečenje psihičkih problema i mentalnih poremećaja (antipsihotici),

Lekove za lečenje anksioznosti (Diazepam),
Lekove za lečenje nesanice (Zolpidem),
Lekove za lečenje alergija, koji izazivaju pospanost (Difenhidramin),
Lekove za lečenje epilepsije (Klozapin),
Lek za lečenje želudačnih tegoba i gorušice (Cimetidin),
Lek za lečenje povišenog krvnog pritiska, angine pektoris i tremora (Propranolol), 

Lek za lečenje depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja (Fluvoksamin),
Jake analgetike (za suzbijanje jakih bolova, kao što je morfin),
Jake lekove za lečenje infekcija, uključujući i lekove u terapiji HIV infekcija (ekove iz grupe inhibitora proteaze- Boceprevir, Simeprevir, Telaprevir),
Lekove za lečenje gljivičnih infekcija (Ketokonazol),
Neke antibiotike (Eritromicin, Klaritromicin).

Odvikavanje od bromazepama!!!

Dugotrajna primena lekova iz grupe benzodiazepina (Lorazepam, Diazepam, Bromazepam...) može da dovede do zavisnosti. Nakon razvijanja zavisnosti od tih lekova, pacijenti na svoju ruku povećavanju sve veću i veću količinu leka koju piju na dnevnom nivou. Problem nastaje, kada reše da prekinu primenu lekova iz ove grupe. Benzodiazepini su lekovi koji, deluju aktiviranjem receptora gama-amino kiseline (GABA) u mozgu. Ovaj efekat smanjuje aktivnost u CNS, inhibirajući komunikaciju između neurona, što smanjuje anksioznost i uzrokuje osećaj opuštenosti i uma i tela i na taj način proizvode zavisnost u relativno kratkom vremenskom periodu, od svega 4-6 nedelja, prilikom redovne primene. Ako osoba, naglo prestanete da uzima ova sredstva za umirenje, osećaće tešku aksioznost, napetost, panične napade, mučninu, drhtanje, pojačan rad srca, znojenje i poteškoće u spavanju, ali to je samo deo simptoma. Nacionalni centar za savete o sredstvima za umirenje, sastavio je listu od preko 110 simptoma, koji se pojavljuju nakon prestanka primene leka i nakon perioda odvikavanja. U ekstremnim slučajevima, može doći do gubitka realnog sagledavanja sebe, osoba postaje konfuzna i na kraju dolazi do nervnog sloma ili halucinacija. Pacijenti moraju znati da njihova iskustva s ovim zastrašujućim simptomima odvikavanja, ne vode prema ludilu, te da treba da budu uporni i istrajni u svojoj želji da se odviknu od ovih lekova, jer će upornošću imati veće šanse da uspeju da se odviknu od ovih tableta i da će im simptomi, koji se paralelno pojavljuju, vremenom nestati.

Nedavno je završena analiza na Medicinskom fakultetu u Beogradu za period od 2020. do 2021. godine, dakle pandemijske godine i uočava se umereno povećanje upotrebe antidepresiva za 10%, dok se značajno uvećanje beleži za anksiolitike (lekove za smirenje) za 25%, to je indirektan pokazatelj stanja mentalnog zdravlja nacije, koje je bilo ugroženo tokom pandemije, pri čemu se sličan trend očekuje i u periodu postkovida, kao i verovatno još dug period nakon toga.

Bromazepam, nije opojna droga, jer se one ne izdaju u apotekama i na recept. U apotekama se vodi posebna knjiga izdavanja tih lekova, što policija može da iskontroliše. Bromazepam se, kao i većina lekova, izdaje u apoteci, putem elektronskog recepta, ali zbog masovne ilegalne primene, biće potrebno uz lek imati i potvrdu od lekara, koji je razlog primene istog.