Masna jetra. Ishrana, simptomi i lečenje

Masna jetra (hepatička steatosa) predstavlja patološko nagomilavanje masti u hepatocitima (jetrenim ćelijama), uzrokovano različitim etiološkim faktorima, najčešće gojaznošću i alkoholizmom. Na masnu jetru, najviše utiču životne navike pojedinca i redovnom brigom o zdravlju, moguće je prevenirati nastanak ove bolesti.

Najčešće se pojavljuje u dva glavna oblika. Nealkoholna masna bolest jetre, koja predstavlja niz stanja prouzrokovanih nakupljanjem masti u jetri. Drugi oblik je alkoholna bolest jetre, i predstavlja oštećenje jetre, koje je prouzrokovano prevelikim unosom alkohola.

Ugljeni hidrati, koji u jetru dospevaju u obliku prostih šećera, odmah se pretvaraju u glukozu, osnovni izvor energije u organizmu. Kada je organizmu potrebna energija, jetra vraća jedan deo glukoze u krvotok. Kako jetra, ne može da skladišti svu glukozu, ona je pretvara u složene ugljene hidrate (glikogen), koji mogu da se čuvaju u jetri i u ćelijama nekih mišića. Ukoliko su, sva ova depo mesta popunjena, glukoza se pretvara u masnoće (lipide), koji se skladište pod kožom i u drugim organima.

Foto: DietX

Uzroci nastanka masne jetre:

Masna jetra se javlja u alkoholizmu, gojaznosti, gladovanju, šećernoj bolesti, trovanju (fosfor, tetrahlorugljenik), toksičnom dejstvu tetraciklina, Reyeovom sindromu, kod bolesnika na totalnoj parenteralnoj ishrani, poremećaji metabolizma masti, bolesti pankreasa (gušterače), upalne bolesti creva, kontracepcija, kortikosteroidi, nasledne bolesti (galaktozemija, cistična fibroza, Wilsonova bolest), virusne bolesti (hepatitic C), antibiotici (posebno kombinacija amoksicilina i klavulanska kiselina), koji se koriste za lečenje uobičajenih bakterijskih infekcija sinusa i urinarnog trakta.

Nastaje zbog pojačanog oslobađanja masti iz perifernog masnog tkiva, smanjene oksidacije masnih kiselina u jetri, pojačane sinteze masnih kiselina u jetri, povećane esterifikacije masnih kiselina u trigliceride, smanjenog izlučivanja ili oslobađanja masti iz jetre.

Stadijumi masne jetre:

Masna bolest jetre se razvija kroz stadijume. Većina ljudi ima prvi stadijum masne bolesti jetre, a da nisu ni svesni njenog prisustva. U manjem broju slučajeva, ona napreduje i dovodi do oštećenja jetre, ukoliko se ne prepozna i leči.

Stadijumi masne bolesti jetre su:
Masna jetra (steatoza)- taloženje masti u jetri, koje se propoznaje tokom pregleda, koji se sprovode zbog drugih razloga.
NASH (nealkoholna masna jetra) sa fibrozom- sa perzistentnom upalom, dolazi do pojave ožiljaka u jetri, odnosno fibroze, ali jetra još uvek radi normalno.
Ciroza- najozbiljniji stadijum, koji se javlja nakon postojanja zaplaljenja godinama, kada se jetra smanjuje, postaje čvornovata i tvrda, ovo oštećenje je trajno i dovodi do oštećenja rada jetre, a moguć je i razvoj karcinoma jetre.
Potrebne su godine da dođe do razvoja fibroze i ciroze. Stoga je potrebno na vreme otkriti masnu bolest jetre, promeniti životne navike, po potrebi uzimati određenu terapiju, da bi se sprečilo dalje pogoršanje bolesti.

Faktori rizika za razvoj masne jetre:

Procenjuje se da čak 25% odrasle populacije pati od masne jetre. 

Masna jetra je stanje, koje se može izlečiti, ako se prepozna na vreme. U suprotnom, ona predstavlja opasnost od razvoja drugih težih oboljenja. Za praćenje masne bolesti jetre, potrebno je ponavljati testiranje jetrinih enzima minimum jednom u šest meseci.

Postoje medicinska stanja, koja povećavaju rizik od nastanka masne jetre, koja nije izazvana alkoholizmom i još se naziva nealkoholna masna jetra. Neki od njih su:

• Gojaznost,
• Insulinska rezistencija,
• Visok nivo holesterola,
• Povišeni trigliceridi u krvi,
• Povišeni krvni pritisak (hipertenzija),
• Prestanak disanja tokom sna,
• Dijabetes (tip 2),
• Metabolički sindrom,
• Inflamatorne bolesti creva,
• Operacija bajpasa na želucu,
• Sindrom policističnih jajnika (PCO),
• Hipotiroidizam,
• Hipopituitarizam,
• Starosna dob iznad 45 godina života,
• Nagli gubitak telesne težine,
• Primena određenih lekova (amiodaron, nifedipin, diltiazem).

Simptomi masne jetre:

Masnu jetru obično nazivaju i tiha bolest, jer vrlo često nije praćena nikakvim simptomima, posebno, kada je stanje u početnoj fazi. Ako bolest uznapreduje, za šta je potrebno i nekoliko godina ili decenija, mogu se pojaviti neki simptomi, koji su karakterističniji za bolesti jetre:

• Natečen stomak,
• Uvećani krvni sudovi pod kožom,
• Uvećane grudi kod muškaraca,
• Crveni dlanovi,
• Svrab kože,
• Žutica,
• Povišena temperatura 38 i više stepeni.

Međutim, simptomi uključuju i slabost, umor, vrtoglavicu, mučnina, bol u stomaku, gubitak apetita i/ili kilaže, konfuznost, problem sa koncentracijom. Ono što se preporučuje u ovakvim situacijama, jeste obavezna poseta lekaru, radi uspostavljanja dijagnoze i testiranja.
Treba napomenuti da jetra ne boli, što dodatno otežava uspostavljanje dijagnoze. Jetra kao organ nema receptore za bol i ono što osetite u predelu jetre ili je bol u stomaku ili ako se membrana, koja okružuje jetru upali ili povredi. Pa ipak, ako do bola dođe, onda je u pitanju poodmaklo oštećenje jetre na šta treba blagovremeno i što pre reagovati.

Dijagnostikovanje masne jetre:

Detaljna  anamneza i dobar fizikalni pregled, mogu dati korisne informacije na osnovu kojih se mogu lakše isključiti neki od alternativnih uzroka masne jetre. 

Da bi se utvrdilo da li osoba ima masnu jetru, rade se na prvom mestu laboratorijske analize krvi, gde se na osnovu određenih parametara utvrđuje postoje li promene na jetri. Ovu metodu prate ultrazvučni pregled, kao i snimanje skenerom i magnetnom rezonancom, nekad i biopsija jetre, kako bi se precizno utvrdila i uspostavila dijagnoza. Ipak, ultrazvučni pregledi su u stanju da dijagnostikuju masnu jetru tek u slučaju, kad ona sadrži čak 30% masti, što je poodmakli stepen oboljenja. Pouzdaniji način detekcije promena i oboljenja jetre, jeste analiza transaminaza (ALT, AST)- enzima, koji su u krvi uobičajeno prisutni u niskim koncentracijama. Njihov skok obično ukazuje na to da je došlo do oštećenja ili bolesti jetre.

UZV-om, CT-om, MR-om se prikaže hiperehogena odnosno "svetla" jetra. Asimptomsko povišenje  ALT (3-4x iznad normale), ređe povišenje AST. Povremno povišena gama GT i  ALP.  Postavljanje dijagnoze nealkoholne masne jetre zahteva ispunjenje 4 uslova: dokaz steatoze jetre slikovnim metodama ili patohistološki ("zlatni standard"), izostanak konzumiranja značajnijih količina alkohola, isključivanje drugih mogućih uzroka steatoze jetre, isključivanje ostalih uzroka hronične bolesti jetre.

Lečenje masne jetre:

Važno je napomenuti da ne postoji konkretna i jasno definisana terapija u lečenju masne jetre, koja nije alkoholnog porekla. Lekari mogu preporučiti i vakcinaciju protiv hepatitisa A i B, koja će štititi osobu od ovih virusa, koji dovode do oštećenja jetre.

Najčešće se pristupa lečenju stanja i uzroka, koji dovode do ovog oboljenja, a to podrazumeva:

• Promenu načina ishrane,
• Adekvatnu fizičku aktivnost,
• Promenu stila života,
• Redovne kontrole,
• Prestanak konzumacije alkohola.

U slučaju ozbiljnijeg oštećenja jetre, delimičnog ili potpunog prestanka rada, jedino rešenje je transplatacija jetre.

U zavisnosti od stadijuma bolesti rezultati testiranja jetrenih enzima, pre svega aminotransferaza: alanin aminotransferaza (ALT) i aspartat aminotransferaza (AST) mogu biti normalni ili pokazivati blago odstupanje, mada u uznapredovalom stadijumu bolesti, dolazi do značajnog povišenja njihove aktivnosti. Većina pacijenata ima odnos AST/ALT tzv. De Rittis-ov koeficijent <1. Vrednosti alkalne fosfataze (ALP) i gama-glutamiltransferaze (GGT) su normalne ili blago povišene, mada u slučajevima zastoja žuči dolazi do značajnog povišenja njihove aktivnosti. Ako je uzrok masne bolesti jetre alkoholizam, onda se posebno povišava aktivnost GGT. Kod nealkoholne masne bolesti jetre povišena vrednost GGT, može ukazati na povećan kardiovaskularni rizik, budući da je prisustvo ovog enzima dokazano u aterosklerotskim naslagama na zidovima krvnih sudova.

Pri praćenju ove bolesti najčešće se koristi uzastopno praćenje aminotransferaza u periodu dužem od 6 meseci uz odnos AST:ALT< 1. Nealkoholna masna jetra  zahteva i periodično praćenje vrednosti arterijskog krvnog pritiska, lipidograma, serumskog kreatinina, albuminurije, vrednosti glukoze i HbA1c-a u svrhu lečenja pridruženih metaboličkih bolesti. 

Masna jetra kod nealkoholičara se može izlečiti i povući, ali se može i pogoršati, ukoliko se lečenju ne pristupi na vreme, dok se masna jetra kod alkoholičara pogoršava sa svakim konzumiranjem alkohola.

Neke mere možemo sami primeniti, a koje mogu da spreče ili kontrolišu masnu jetru, koja nije izazvana alkoholom su:

Smanjenje telesne težine- plan vežbanja i ishrane, koji će omogućiti osobi da izgubi kilograme, da bude zdrava i smanji rizik od daljih komplikacija,
Zdrava ishrane- zdrav režim ishrane može pomoći u poboljšavanju stanja, mnogo voća, povrća i integralnih žitarica,
Vežbanje- svakodnevno vežbanje, najmanje 30 minuta, pomoći će osobi da ostane aktivna, zdrava i da smanji telesnu težinu,
Snižavanje holesterola- ukoliko osoba ima visok nivo holesterola, ona bi trebalo da obrati pažnju na unos hrane i upotrebu lekova, koji smanjuju nivo holesterola,
Kontrola dijabetesa- dobro je držati ga pod kontrolom, kako bi se sprečilo njegovo dalje napredovanje,
Izbegavanje alkohola- izbegavanje alkohola ili unošenje sasvim malih količina u cilju zaštite jetre.

Ove mere, koje osoba sama može da sprovede pomažu i u smanjenju faktora rizika, koji mogu da dovedu do pojave ili eventualne progresije masne jetre, koja nije izazvana alkoholom.

Smatra se da samo 1 čašica alkohola, može da dovede do masne jetre!!!

Masna jetra kod dece i adolescenata:

Pretpostavlja se da oko polovina gojazne dece ima masnu jetru, a rizik da se razvije masna jetra je za 4 do skoro 6 puta veći, kod gojazne dece nego kod dece sa normalnom telesnom težinom. S obzirom na specifičnosti postavljanja dijagnoze bolesti, još uvek nije poznata tačna učestalost masne jetre kod najmlađih, ali smatra se da iznosi između 2,6 do 3,2%, a češća je kod adolescenata muškog pola, između 15. i 19. godina starosti. Veoma je važno na vreme postaviti dijagnozu masne jetre kod dece, pre svega zbog sprovođenja adekvatnog lečenja i time sprečavanja ozbiljinh komplikacija bolesti, kao što su različita oštećenja jetre, kardiovaskularne komplikacije u vidu ateroskleroze i arterijske hipertenzije i nastanak dijabetes melitusa tip II. Još uvek nije u potpunosti poznat tačan mehanizam nastanka masne jetre kod dece. Pretpostavlja se da genetska predispozicija može imati ulogu u nastanaku masne jetre, ali da su glavni uzroci insulinska rezistencija, metaboločki sindrom, poremećaj stvaranja masti (lipogeneze), opstruktivna apneja u toku spavanja ili poremećaj funkcija mitohondrija. Po opšteprihvaćenoj „Teoriji dva događaja“ prvo usled insulinske rezistencije dolazi do nakupljanja masti (triglicerida) u ćelijama jetre, a drugi događaj podrazumeva zapaljenje i oštećenje tkiva jetre usled oksidativnog stresa, peroksidacije masti i citokina, pre svega TNF-alfa ili endotoksina. Kod adolescenata se masna jetra češće javlja, nego kod mlađe dece, zbog hormonskih promena, loših navika u ishrani, kao i odsustva fizičke aktivnosti i sedećeg načina života. Masna jetra je češća kod adolescenata muškog pola, zato što estrogeni imaju protektivnu ulogu u nastanku masne jetre, pa su devojčice na taj način zaštićenije. 

Ishranom protiv masne jetre:

Kako biste izlečili masnu jetru i uspostavili zdrav način života potrebno je da kompletno promenite svoju ishranu. U tome vam može pomoći dijeta za masnu jetru. Ta dijeta podrazumeva da iz ishrane izbacite određene namirnice, koje su dokazane kao štetne za jetru, dok je druge potrebno ograničiti ili ubaciti u ishranu ukoliko ih ranije niste konzumirali. Glavni principi dijete za masnu jetru su uobročavanje i ograničenje unosa masti i ugljenih hidrata. Potrebno je da imate tri glavna obroka, da ih ne preskačete, a između njih možete imati dve lagane i zdrave užine. Bitno je i napomenuti da je od izuzetnog značaja obratiti pažnju na pripremu namirnica. Ako ste često hranu pripremali prženjem, na to sada zaboravite. Umesto toga kuvajte hranu, pripremajte na pari ili je pecite u rerni bez ulja ili sa vrlo malo istog.
Pravilna uravnotežena ishrana je pravi put u borbi protiv masne jetre. Tu se obavezno treba uobročiti, imati svaki dan raznovrsne nutritivno vredne obroke u isto vreme i u optimalnoj količini. Broj obroka treba prilagoditi aktivnostima, a to znači 3 glavna i 1-2 užine. Ukupno 4-5 obroka dnevno. Unos masti, naročito zasićenih, kao i ugljene hidrate (sve slatko, hleb, peciva, griz, pirinač, krompir, kukuruz) treba redukovati, jer sve što je višak transformiše se u mast.

Preferirajte zdrave načine pripreme namirnica: kuvajte, dinstajte, pecite bez ulja i masti, a pohovanje i prženje, naročito ono u dubokoj masnoći, zaboravite. Pored alkohola zaboravite i energetska pića koja pored šećera sadrže i druge stimulanse.
Ako ste gojazni, ishranom i povećanim fizičkim aktivnostima pokušajte da smršate, ali postepeno, nekih 1-2 kg nedeljno, odnosno 6-8 kg mesečno. Jedite uravnoteženu i zdravu hranu i redovno vežbajte, pre svega one vežbe, koje vam neće napraviti druge zdravstvene probleme. Na primer: plivajte, džogirajte, vozite bicikl (napolju ili sobni), plešite, penjite se uz stepenice...
U borbi protiv masne jetre, mogu vam pomoći mnogi prirodni lekovi i čajevi, poput: 

čaja od pelina i čaja od listova maslačka.

Čaj od pelina:
Pelin je magična biljka, koja delotvorno utiče na jetru i pomaže joj da se oporavi. Za najbolje rezultate potrebno je piti šolju čaja od pelina svaki dan tokom dve nedelje.
Čaj se priprema, tako što se kašičica pelina doda u 200 ml vrele vode. Čaj je spreman za pijenje nakon 10 minuta. Ovaj čaj mogu piti svi, osim trudnica.

Čaj od listova maslačka:
Još jedan odličan čaj, koji pomaže u čišćenju jetre i uklanjanju masnih naslaga je čaj od listova maslačka. Ovaj čaj se koristi, kada je u pitanju nealkoholna masna jetra.
Čaj se priprema, tako što jednu kašiku suvih listova maslačka prelijete sa 200 ml vrele vode. Čaj je spreman nakon samo 5 minuta. A poželjno je da pijete po šolju čaja, 3x na dan.