Mononukleoza-Bolest poljupca. Uzrok,simptomi i lečenje

U današnje vreme pandemije, gde se za prvo mesto izborio COVID-19 ne možemo da zaboravimo na one stare infektivne bolesti, među kojima je i infektivna mononukleoza, poznatija pod imenom bolest poljupca. 

Foto: Blic žena

Najčešće napada mlade, od 14 do 20 godine života, kao najaktivniju populaciju što se poljubaca tiče. 

Infektivna mononukleoza je akutna bolest retikuloendotelnog i limfatičnog sistema uzrokovana epšten bar virusom (EBV). Karakterišu je simptomi koji zahvataju više sistema organa: ↑T, angina, limfadenitis i splenomegalija i leukocitoza sa limfomonocitozom sa pojavom atipičnih limfocita.

EBV je DNK virus iz familije Herpesviridae. Čovek je prirodni domaćin za ovaj virus. Njime mogu biti inficirani jedino B-limfociti zahvaljujući ekspresiji specifičnih receptora. Virus posle primoinfekcije ostaje u organizmu čoveka u latentnom stanju, a u toku replikacije stvara niz Ag.

Rasprostranjenost – 80-90% odraslih je već imalo EBV infekciju. Prva serokonverzija se odigrava od 1-6. godine života i protiče asimptomatski. Drugi kontakt (14-20. godine) ispoljava se kao infektivna mononukleoza.

Prenošenje infekcije – interhumani prenos koji se ostvaruje vazdušno-kapljičnim putem, preko pljuvačke, transfuzije. 

Faringealna ekspresija virusa pljuvačkom traje 18 meseci posle akutne faze

Virus ulazi u organizam preko nazofaringitisa gde započinje njegova replikacija u epitelnim ćelijama.

Cirkulišući B-limfociti se sekundarno inficiraju u intimnom kontaktu sa epitelnim ćelijama→ tako virusi odlaze u krvotok nošeni B-limfocitima do svih limfnih čvorova, slezine, jetre i dolazi do generalizovane infekcije i oboljenja.

U cirkulaciji se pojavljuju i neutrališuća At na membranski Ag (blokiraju prenošenje virusa na neinficirane ćelije). NK ćelije, heterofilna At na trombocite, ampicilin, eritrocite...
Posle ozdravljenja se zadržavaju jedan broj B limfocita koji sadrže virus (latenca).

Klinička slika: Inkubacija 7-15 dana, ali i duže od 4-6 nedelja. EBV je udružen sa nekoliko bolesti. Infektivna mononukleoza - ↑T, angina, generalizovani limfadenitis, splenomegalija. Postoji više oblika infektivne mononukleoze: faringealni (anginozni), glandularni, tifoidni, septički, nervni. Faringealni je najčešći: inkubacija: 30-50 dana, početak bolesti: nagao, sa ↑T, gušoboljom, otokom limfnih čvorova na vratu. Mijalgija (bol u mišićima), glavobolja, drhtavica, anoreksija. T>38°C i traje 7-10 dana. 

Angina je čest nalaz kao bolesnika sa infektivnom mononukleozom već u prvoj nedelji bolesti. Može biti lakunarna ili pseudomembranozna (sivobele membrane koje ne prelaze tonzile). Sekundarna infekcija najčešće izazvana beta hemolitičkim streptokokom daje simptome: otežano disanje i govor.

Uvećana slezina kod skoro svih bolesnika, a jetra kod 15-25%.

Lečenje: Penicilin za streptokoknu superinfekciju (angina). Bolesnici sa faringotrahealnom opstrukcijom se leče kortikosteroidima. Simptomatska terapija- mirovanje, antipiretici, toaleta usne duplje, pošteda od fizičke aktivnosti 3 meseca.