Strujni udar! Praktični saveti kako da ne dođe do udara!

Strujni udar (električni udar) je povreda izazvana tehničkom strujom ili atmosferskim elektricitetom (udar groma), najčešće sa teškim povredama ili smrtnim ishodom.

Foto: Geek.hr

Strujni udar je stanje koje nastupa prilikom prolaska struje kroz živo biće (životinja ili čovjek) iz bilo kog izvora napona (koji generiše struju) dovoljne jačine, kako bi se struja proterala kroz mišiće ili kožu. Što je vreme prolaska električne energije kroz telo duže, manja je podnošljivost organizma. Najopasniji je put električne energije kroz područje srca, a to je u slučaju zatvaranja strujnog kruga preko obje ruke, ili jedne ruke i noge. Do strujnog udara može doći i tokom normalnog rada električnih instalacija, ali i u drugim neželjenim situacijama (oštećenje izolacije žica, kvar dielektrika, uništavanje izolatora, tokom varenja električnim lukom, itd.). Uz interakciju sa strujom u kući postoji mogućnost i udara groma. Bez obzira na protok struje, može uzrokovati brojne štetne posledice na ljudsko telo.

Smatra se da su za život najopasniji naponi struje od 110-500V.

Ta struja se naziva niskonaponska, a preko 500V visokonaponska struja. Kod struje visokog napona povrede mogu nastati i kada se telo nađe u blizini visokonaponskog provodnika kada između njih nastaje električni luk, a naročito pri vlažnom vremenu. Pri padu visokonaponskog provodnika dalekovoda na vlažnu zemlju čovek može stradati i na nekoliko koraka od provodnika. Udar električne struje najčešće nastaje zbog nepažnje ili neznanja. 
Na mestu ulaza struje u telo i na mestu njenog izlaza iz tela nastaju povrede, slične povredama kod teških opekotina. Na tim mestima izumire tkivo i javljaju se veliki gubici kože i tkiva u obliku levka. Sem opekotina struja deluje i elektrolitički, tj. električnim putem rastvara ćelije i tkiva.
Kroz telo struja ide u pravcu manjeg otpora, tako da pravac prolaska struje kroz telo nije pravolinijski. Struja ide u pavcu vlažnosti površine tela, zato što joj vlažne površine daju manji otpor.
Sem lokalnih povreda od električne struje, postoje i opšti štetni uticaji delovanja struje. U momentu električnog udara, nastupa odmah gubitak svesti, koja često traje kratko vreme i za sobom ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Duže vreme ostaju i duševni poremećaji, kao što su strah, nesanica i jaka nervoza. Pri jačem delovanju struje dolazi do sitnih krvarenja u mozgu, sa stalnim štetnim posledicama od povrede mozga, pa i do momentalne smrti.

Glavni uzroci strujnog udara:

Okolnosti koje dovode do strujnog udara su mnogobrojne, pri čemu značajnu ulogu ima nepažnja, nepravilno rukovanje i neznanje. Strujni udari najčešće nastaju u kući, industriji, poljoprivredi, ali i na svim drugim mestima gde se koristi električna struja. Kao najčešći posredni uzroci strujnog udara navode se;

• neispravni električni aparati i mašine,
• neispravne električne instalacije,
• rad u vlažnim prostorijama i rukovanje električnim aparatima sa mokrim rukama ili u vlažnoj odeći,
• rad na održavanju električne instalacije i opsluživanju električnih mašina bez upotrebe za tu namenu predviđenog alata i zaštitne opreme (odeće, obuće, rukavica),
• nestručno rukovanje i opravka kvarova na električnim aparatima i instalacijama,
• rad u objektima sa neispravnom gromobranskom instalacijom i uzemljenjem aparata i mašina.

U svakodnevnom životu:

Najčešći uzroci oštećenja u kućnom okruženju su bilo kakvi kvarovi ili nepažljivo rukovanje kućnim električnim uređajima ili instalacijama. Snaga struje koja deluje na osobu zavisi o otpornosti električnog kruga, što uključuje otpornost kože, cipela, rasprostiranje struje u podu ili nekoj drugoj tački. Najmanja vrednost otpora postiže se ako postoje rane na koži, mokroj površini ruku ili kada osoba dodirne uzemljene elemente.

• Prema istraživanjima, struja od 20mA izaziva bolno grčenje mišića,

• S električnom energijom jačine 30mA može se izdržati samo par sekundi, uz grčenje mišića ruke i nemogućnost otpuštanja obuhvaćenoga provodnika,

• Struja od 50 mA dovodi do gubitka svesti,

• Struja jačine 100 mA ima smrtonosne posljedice,

• Prema postojećim propisima dodirni napon ne sme preći vrednost od 65 volti (V).

Mere zaštite od strujnog udara:

Da biste izbegli strujni udar i minimizirali uzroke koji ga mogu izazvati: 

• Sprečite uključivanje u mrežu neispravnih uređaja ili uređaja koji nemaju tlo/dno šasije (povremeno pregledajte da li vaši uređaji imaju neka vidna oštećenja na telu uređaja ili na električnim vodovima).  

• Poštujte upustva propisana znakovima koji regulišu određene radnje. 

• Ne bacajte uključene aparate, ne odlazite iz kuće/stana ukoliko imate uključen neki električni uređaj (sušilica, veš mašina, kuvalo za vodu, rerna ili šporet). 

• Prilikom rada u električnim instalacijama neophodno je udovoljiti zahtevima pravila, upustvima, redosledu tehnoloških procesa. 

• Poželjno je svake tri godine napraviti atest vaših kućnih električnih instalacija od strane sertifikovanih firmi/osoba (trogodišnji atest). 

• Ne ignorišite oznake opasnosti koje su vidno postavljene na razvodnim ormarićima i električnim uređajima.

Klinička slika strujnog udara:

Udar izaziva prekid disanja, gubitak svesti, prestanak rada srca, zatim opekotine na mestu kontakta sa izvorom električne struje, toničko-kloničke grčeve i smrt. Električni udar ponekad odbaci povređenog te osoba usled pada zadobija i druge povrede. Struja veoma velike jačine prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.

Električni tok koji teče po površini ili kroz telo može prouzrokovati električne opekotine (opekotine kože ili organa koje izaziva električni tok koji teče po površini ili kroz telo). Ove opekotine se ne razlikuju bitno od ostalih opekotina i karakterišu ih sledeći znaci:

• demarkacija, koja je jasna u odnosu na okolno zdravo tkivo,
• okruglasto-elipsasti oblik,
• znaci zapaljenja,
• odsustvo bola.

Opšti znaci:

Karakterišu se pre svega čestom pojavom šoka koji nastaje zbog:

Srčanog zastoja

Koji nastaje kao posledica:

• Električnih grčeva, (mišićna kontrakcija uzrokovana električnim tokom),
• Fibrilacije (grčenje mišića bez koordinacije),
• Fibrilacije srca (fibrilaciju jedne ili više srčanih komora),
• Fibrilacija srčanih komora (fibrilacija srca ograničena na komore, uzrokuje smetnje u cirkulaciji zbog nesinhronog grčenja srčanog mišića, nakon kojih vrlo brzo nastaje smrt.

Respiratornog zastoja (praćenog hipoksijom)
Odsustvo pulsa
Gubitak svesti
Odsustvo srčanih tonova,
Izražena hipotenzija,

I pored izraženog pada pritiska, pritisak je idalje merljiv i na kraju nastupa smrt.

Terapija strujnog udara:

Lečenje strujnog udara, pre svega zavisi od povreda koje su nastale, ali najčešći vid lečenja je:

• Reanimacija, mora biti uporna i duga (i do 2-3h),
• Monitoring vitalnih parametara,
• Sanacija opekotina,
• Rehabiltacija zadobijenih povreda

Foto: giropark.ru

Kako reagovati u slučaju strujnog udara:

Odmah prekinuti kolo električne struje:

Izvaditi utikač, odvrnuti osigurač, drvetom prekinuti provodnik, ali ne golim rukama već gumenim debelim rukavicama ili uviti ruke suvim tekstilom i to obilno i tako uhvatiti provodnik. Kod visokih napona, držite se barem na 10 metara udaljenosti dok se ne osigura isključenje napona. Nemojte postati druga žrtva.

Primeniti procedure kardiopulmonalne reanimacije:

Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se postavlja maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata (i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima. Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme njaviši položaj. Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak vazduha. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12-14 u minuti). Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša. Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se može ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls na arterijama vrata, ruke ili noge, a povređenom su proširene zenice i poprimi mrtvački izgled. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5-5 cm prenosi se na srce. Osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake pete kompresije obavlja se jedno uduvavanje vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Ako reanimaciju izvode dve osobe, uz isti ritam kompresija srca obavljaju se dva uzastpona uduvavanja na svakih 15 kompresija. Provera uspeđnosti obavlja se posle jednog minuta reanimacije. Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni koš se spontano i ritmično pokreće.

Ako oživljavanje uspe, treba zbrinuti i opekotine (pažljivo skinuti delove odela osim onih slepljenih za kožu, nasilno skidanje tih delova uzrokuje jake bolove i zajedno s delovima odela ljušte se i delovi tkiva. Odeću treba skidati paranjem po šavovima. Opečenu površinu treba što pre prekriti sterilnom gazom ili zavojem. Na opekotine ne stavljati masti, prašak i slično! Povređenom dati da pije što više tečnosti). Povređenog posle uspešnog oživljavanja transportovati u bolnicu.

Praktični saveti:

• Nemojte povlačiti za kabl napajanja kada vadite utikač iz utičnice. Uvek čvrsto uhvatite za utikač i izvucite ga iz utičnice. 

• Nikada nemojte vaditi/priključivati kabl napajanja vlažnim ili mokrim rukama, kako se ne biste izložili opasnost od strujnog udara. 

 • Isključite sijalicu kada je menjate. Uvek koristite sijalice odgovarajuće jačine za vašu lampu/luster. 

 • Nemojte preopteretiti utičnicu sa previše aparata. 

• Nikada ne sipajte vodu u peglu, dok je spojena na napajanje. 

 • Nikada ne držite električne uređaje spojene na napajanje blizu bazena. 

• Učite svoju decu o opasnostima električne energije, i o tome da električnim uređajima u domaćinstvu smeju rukovati samo odrasli. 

 • U svrhu sprečavanja opasnosti od električnog udara, u slučaju oštećenja naponskog kabla, isti mora biti zamenjen od strane proizvođača, zastupnika ili druge ovlaštene osobe. 

• Kako bi se osigurala sigurnost korištenja, pazite da ne oštetite kabl napajanja. Nemojte koristiti uređaj, ako je kabl napajanja ili utikač oštećen. 

• Ne isključujte aparat iz zida, dok je pod opterećenjem (može izazvati iskrenje). 

• Razvodni ormari za električnu energiju uvek moraju biti zatvoreni i zaključani da se onemogući pristup neovlaštenim licima. 

• Edukujte sebe i svoje članove porodice o pružanju prve pomoći unesrećenom od strujnog udara. 

• Bilo kakve popravke kućnih uređaja i instalacija prepustite ovlaštenim i obučenim osobama. 

• Ukoliko sumnjate na ispravnost nekog električnog uređaja, odmah ga odstranite iz upotrebe, a ako se radi o nekom uređaju koji se koristi u zajedničkim prostorijama odmah obavestite odgovornu osobu u zgradi i/ili upravnika zgrade.