Propranolol. Indikacije, kontraindikacije, neželjeni efekti

Lek Propranolol pripada grupi neselektivnih beta blokatora, što znači da deluje i na beta 1 i bata 2 receptore. Koristi se u terapiji hipertenzije, kao i drugih srčanih oboljenja.

Foto: PerformZen

Postoje 3 tipa beta adrenergičkih receptora: 

Beta 1 receptori- koji se nalaze uglavnom u srcu. Lekovi koji blokiraju ove receptore, imaju suprotni efekat, usporavaju brzinu rada srca i snižavaju krvni pritisak, pa se koriste u stanjima kada do srca, ne može doći dovoljno kiseonika.

Beta 2 receptori- koji su smešteni po celom telu (pluća, mišići i arteriole). Aktivacijom ovih receptora, dolazi do širenja krvnih sudova u skeletnim mišićima, širenja bronhija, opuštanja materice i digestivnih organa, dok blokiranjem ovih receptora dolazi do suprotnog efekta.

Beta 3 receptori- do sad su dosta manje istraženi, nego ostala dva tipa, ali se smatra da imaju ulogu u metabolizmu masti. 

Beta blokatore razlikujemo prema tome da li blokiraju beta 1 ili beta 2 receptore. Ukoliko blokiraju i jednu i drugu grupu receptora, nazivamo ih neselektivni beta blokatori. Oni imaju širok spektar delovanja na brojne organe i organske sisteme, ali često i brojne neželjene efekte. Selektivni beta blokatori blokiraju samo beta 1 receptore, ali ukoliko se primenjuju u velikim dozama, dovešće do blokiranja i beta 2 receptora.

Indikacije za primenu Propranolol-a:

• Za kontrolu arterijske hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), bilo da ona esencijalna ili renalnog porekla , 
• Za lečenje angine pektoris (bol u grudima, koji je posledica nedostatka kiseonika u srčanom mišiću), 
• u dugotrajnoj profilaksi (zaštiti) srca od ponovnog infakta miokarda (srčanog udara), nakon oporavka posle akutnog infarkta miokarda, 
• Za kontrolu nekih poremećaja srčanog ritma (srčanih aritmija), 
• Za sprečavanje napada migrene, 
• Za lečenje esencijalnog tremora (podrhtavanje bez poznatog uzroka), 
• Kontrolu simptoma anksioznosti i tahikardije, koja je nastala usled anksioznosti, posebno onih somatskog tipa, 
• Za sprečavanje krvarenja u jednjaku usled portne hipertenzije (visokog venskog pritiska u jetri) i proširenih vena jednjaka (ezofagealnih variksa), 
• Kao pomoćna terapija nekih poremećaja štitaste žlezde (kao što je tireotoksikoza, koja nastaje usled pojačanog rada štitaste žlezde), 
• Za lečenje hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije (zadebljan i oslabljen srčani mišić), 
• Za lečenje visokog krvnog pritiska izazvanog postojanjem tumora nadbubrežne žlezde (feohromocitom).

Kontraindikacije Propranolol-a:

• Ukoliko ste ikada imali astmu ili zviždanje u grudima (vizing), 
• Ukoliko ste alergični na propranolol ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka,
• Ukoliko ste ikada imali neki od sledećih srčanih problema (nelečenu ili nekontrolisanu srčanu slabost, nekontrolisana srčana insuficijencija ili srčana insuficijencija refraktarna na lečenje, srčani blok II ili III stepena, usporen ili neujednačen srčani ritam, veoma nizak krvni pritisak, stanje šoka usled poremećaja srčane funkcije, Prinzmetal-ovu anginu pektoris-bol u grudima u vidu stezanja, koji se javlja u mirovanju), 
• Ukoliko imate težak poremećaj periferne arterijske cirkulacije, 
• Ukoliko imate nelečen feohromocitom (tumor koji nastaje u nadbubrežnoj žlezdi i dovodi do napada povišenog krvnog pritiska), 
• Ukoliko Vam je rečeno da imate povišenu kiselost krvi (metabolička acidoza), 
• Ukoliko ste u skorije vreme gladovali, 
• Ne sme se koristiti kod pacijenata, koji su skloni hipoglikemiji (smanjenje koncentracije šećera u krvi).

Interakcije sa drugim lekovima:

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, do skoro ste uzimali ili planirate da uzimate bilo koje druge lekove, uključujući i one, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Ukoliko počnete da uzimate bilo koje druge lekove uz lek Propranolol morate obavestiti Vašeg lekara. Ovo je veoma važno, zato što lek Propranolol može uticati na način delovanja drugih lekova, kao što i drugi lekovi mogu uticati na njegovo dejstvo. Naročito je važno da obavestite Vašeg lekara, ukoliko uzimate neki od sledećih lekova: 

• Verapamil, diltiazem, nifedipin, nizoldipin, nikardipin, izradipin, lacidipin, hidralazin i klonidin (lekovi koji se koriste za lečenje hipertenzije ili angine pektoris), 
• Lekove u terapiji šećerne bolesti (dijabetesa)- propranolol može da produži hipoglikemijski odgovor na insulin, 
• Dizopiramid, lidokain, hinidin, amjodaron ili propafenon (lekovi u terapiji srčanih aritmija), - digoksin (lek koji se koristi u terapiji srčane slabosti), 
• Ibuprofen i indometacin (lekovi u terapiji bola i zapaljenja), 
• Ergotamin i dihidroergotamin ili rizatriptan (za lečenje migrene), 
• Hlorpromazin i tioridazin (lekovi u terapiji određenih psihijatrijskih poremećaja), 
• Cimetidin (lek u terapiji čira na želucu), 
• Rifampicin (lek u terapiji tuberkuloze), 
• Teofilin (lek u terapiji astme), 
• Varfarin (lek protiv zgrušavanja krvi),

• Lekovi za lečenje kongestije nosa ili sinusa ili neki drugi lekovi za prehladu (uključujući i lekove, koji se mogu uzeti bez recepta).

Ukoliko istovremeno uzimate klonidin (u terapiji hipertenzije ili migrene) sa propranololom, nemojte prestati sa uzimanjem klonidina, sve dok Vam to ne kaže Vaš lekar. Ako je neophodno da prestanete sa uzimanjem klonidina, lekar će Vam reći kako to da učinite. 

Ukoliko ćete imati operaciju, recite anesteziologu ili hirurgu da koristite lek PROPRANOLOL. Ovo je veoma važno jer vam se može javiti nizak pritisak ukoliko primite određeni anestetik uz lek Propranolol.

Neželjeni efekti Propranolol-a:

Najčešći neželjeni efekti usled korišćenja beta blokatora su: hladni periferni delovi tela (stopala i šake), umor, mučnina, slabost i vrtoglavica, suva usta, koža i oči, usporen rad srca, oticanje ruku i stopala, povećanje telesne težine. Pored ovih mogu da se jave i manje uobičajeni neželjeni efekti: poteškoće i smetnje u spavanju, erektilna disfunkcija (impotencija), grčevi u stomaku, zatvor, dijareja (proliv), depresija, gubitak pamćenja ili dezorijentisanost, bolovi u leđima ili zglobovima.

Pacijenti ne smeju na svoju ruku prekidati sa uzimanjem beta blokatora. To se može realizovati samo uz nadzor i savet lekara. Nagli prekid korišćenja beta blokatora može pogoršati pacijentovo stanje, posebno nakon srčanog udara ili tokom lečenja angine.

Na kraju u najkraćim crtama koje su prednosti, a koji nedostaci primene ovog leka:

Prednosti leka Propranolol-a:

• Štiti srce,
• Pozitivno deluje na tahikardiju,
• Povoljna cena,
• Može da se koristi u lečenju anksioznosti.

Nedostaci leka Propranolol-a: 

• Nepovoljan za osobe sa niskim krvnim pritiskom,
• Može da izazove različita neželjena dejstva,
• Veliki broj interakcija sa drugim lekovima.

Ono što je najčešće u praksi, a to je da svako uzima lekove na "svoju ruku" i smatra da može sam sebe da leči. Najveći problem našeg mentaliteta je, što ljudi nikako da shvate, da lekovi i alkohol NIKAKO NE IDU ZAJEDNO! 

Pa tako Propranolol u kombinaciji s alkoholom, dovodi do pojave vrtoglavica, nesvestice, pospanosti, srčanih problema (pre svega aritmija). Hronično uzimanje alkohola, pored svega navedenog, dovodi i do smanjenja dostupnosti propranolola u organizmu, pa samim tim i smanjenja terapijskog efekta leka.

Kad smo napisali sve najbitnije i najvažnije o leku, koji je u širokoj primeni i koji se u poslednje vreme najčešće koristi za suzbijanje simptoma anksioznosti, možemo na kraju da napišemo i po koju zanimljivost o ovom leku, a vi nam u komentarima napišite da li ste probali ovim lekom da lečite uspomene. 

Naime na­uč­ni­ci Cen­tra za is­tra­ži­va­nja grad­ske bol­ni­ce u Bo­sto­nu, svo­je ot­kri­će na­ja­vlju­ju kao pri­lič­no re­vo­lu­ci­o­nar­no. Pro­pra­no­lol kao "is­pi­rač" mo­zga, pre­ma na­ja­va­ma iz Bo­sto­na, ko­ri­sti­će se u psi­hi­ja­tri­ji, za le­če­nje pa­ni­ke i fo­bi­ja, kao po­sle­di­ca lo­šeg is­ku­stva (si­lo­va­nja, sa­o­bra­ćaj­nih ne­sre­ća, rat­nih stra­ho­ta i dru­gih tra­u­ma), navode da eli­mi­ni­še sva ru­žna se­ća­nja, ali sa­mo dok je nje­go­va sup­stan­ca pri­sut­na u kr­vi. Čim se pre­ki­ne te­ra­pi­ja na ne­ko­li­ko da­na, ru­žne uspo­me­ne se vra­ća­ju. Da li je to znak da će dovesti do zavisnosti prilikom dugotrajne primene? Još uvek se ne zna.

Dok italijanski psihoterapeut Kar­lo La­za­ri iz Ri­ma, preporučuje za traj­no le­če­nje kom­bi­na­ci­ju propranolola i psi­ho­te­ra­pi­je, a upo­zo­ra­va da se je­di­no ta­ko mo­gu sti­mu­li­sa­ti mo­le­ku­li sre­će (se­ro­to­nin i be­ta­e­ndor­fin), neo­p­hod­ni za pre­va­zi­la­že­nje bol­nih sta­nja i ozdra­vlje­nje.
Da li na tr­ži­šte stvar­no sti­že "ča­rob­na pi­lu­la" pro­tiv svih na­ših tra­u­ma, lič­nih i ko­lek­tiv­nih? Da li je to no­vi lek ili onaj po­sto­je­ći, ma­sov­no ko­ri­šće­ni "pro­pra­no­lol" u te­ra­pi­ji kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti? Naj­ve­ro­vat­ni­je je reč o već po­zna­tom pro­pra­no­lo­lu, jer te­ško da bi pot­pu­no nov pre­pa­rat do­bio isto ime, kao već re­gi­stro­vani lek. Propranolol se i sada koristio u psihijatrijske svrhe, jer blo­ki­ra fi­zič­ke simp­to­me stra­ha- drh­ta­nje, zno­je­nje, ubr­za­no lu­pa­nje sr­ca (simptome anksioznosti). 

I za kraj, nemojmo se zavaravati, ne mo­že­ se tek tako iz­bri­sa­ti tra­u­ma i sa­mo ta­ko iz­le­či­ti pa­nič­ni po­re­me­ćaj, to je ipak jedan dugotrajan proces.