Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest, izazvana bakterijom, spirohetom Borrelia burgdorferi, koju ubodom na čoveka prenose zaraženi krpelji iz roda Ixodes.
 |
| Foto: Pinterest |
Ovo je najčešća zoonoza u Evropi i Severnoj Americi, a prenose je krpelji.
Bolest izazivaju najmanje tri vrste borelija: Borrelia burgdorferi sensu stricto, Borrelia garinii i Borrelia afzelii. Genotipske razlike među ovim borelijama delom su odgovorne za različita klinička ispoljavanja bolesti kod inficiranih osoba. U SAD je glavni vektor Ixodes scapularis, u Evropi Ixodes ricinus, a u Aziji Ixodes persulcatus. Postoji stotine vrsta krpelja, a njihova veličina može da varira zavisno od faze njihovog uzrasta. Mogu biti vrlo sićušni od svega 1mm, pa do velikih veličine do 0,5 cm. Žive nekoliko godina i prolaze kroz četiri stadijuma: jaja, larva, nimfa i odrasli (adult). Larva, nimfa i adult se hrane krvlju životinja i ljudi.Svaki stadijum traje oko jednu godinu i hrani se samo jednom, uvećavši se pri tome i par stotina puta. Rezervoar infekcije borelie burgdorferi su životinje, najčešće sitni glodari.
Krpelji su aktivni od proleća do kasne jeseni. Borave na vegetaciji (travi, opalom lišću, grmlju, nižem drveću do najviše 1,5 metara izad zemlje. Krpelji po nekoliko sati mogu da ostanu na koži, tražeći pogodno mesto, gde će ubosti domaćina. Kada dodje do uboda, domaćin to ne oseti, jer se u pljuvački krpelja nalazi prirodni anestetik.
Zbog toga može da ostane neopažen, da se nasisa krvi i da napusti domaćina. Tada miruje do sledeće sezone, kada prelazi u viši stadijum. Adultni krpelji polažu jaja i time se završava njihov životni ciklus. Sledećeg proleća se iz jaja legu larve i tako se uspostavlja novi ciklus. Larve su najmanje, do 1 milimetra i retko se uočavaju. Nimfe su krupnije, a adulti najkrupniji, poput zrna bibera, kada se nasisaju krvi. Staništa krpelja u prirodi su zelene površine dvorišta, livada i šuma. Krpelj je parazit, koji se hrani sisanjem krvi čoveka i životinja (pasa i mačaka) i na taj način prenose uzročnika lajmske bolesti. Najveći broj krpelja uopšte nije zarazan, te velika većina ujeda neće dovesti do prenošenja infekcije.
Samo oko 30% krpelja je zaraženo sa boreliom i prenosi infekciju, ali je potrebno da krpelj ostane na koži minimum 24 sata. Zato je od velike važnosti da se posle svakog boravka u prirodi, makar to bio i gradski park, detaljno pregleda koža na eventualno prisustvo krpelja.
Verovatnoća prenosa infekcije posle uboda krpelja je svega oko1%. Ne prenose tetanus, te je antitetanusna zaštita u ovim slučajevima besmislena. Lečenje svakog uboda krpelja antibioticima, kao preventivna mera nema smisla, jer osobu izlaže mogućim neželjenim efektima antibiotika, a ne može da spreči pojavu Lajmske bolesti.
Takođe rano davanje antibiotika menja odgovor antitela u serumu, što jako komplikuje postavljanje dijagnoze i lečenje.
Iako su simptomi bolesti poznati još iz XIX veka (tada su se prvi put pojavili opisi kožnih promena Alfreda Buchwalda iz 1883), uzročnik oboljevanja je otkriven tek 1975. godine u gradu Lyme- država Konektikat, SAD, otuda potiče i sam naziv bolesti. Kasnija istraživanja su dokazala, da je uzročnik sama bakterija iz porodice spiroheta- Borellia Burgdorferi, koja je prisutna u SAD nekoliko vekova, a u Evropi još od davnina.U Srbiji je prvi slučaj lajmske bolesti zabeležen 1987.
Simptomi kod nelečenih bolsnika mogu ispoljiti pre, u toku ili posle povlačenja eritema. U kliničkom nalazu pri pregledu pored eriteme migrans, najčešće se registruje regionalna linfadenopatija (povećanje regionalnih linfnih žlezda). Pojava više kružnih crvenila na koži posle uboda krpelja je moguća ali retko se javlja u Evropi.
Borelijski linfocitom je kožna manifestacija rane faze bolesti u Evropi javlja se u oko 1% obolelih od lajmske bolesti. Može se javiti samostalno, udruženo sa eritemom migrans u isto vreme ili, što je veoma retko, nekoliko meseci kasnije. Ispoljava se kao crvenkasti do crvenkastobraonkasti nodus ili plak.
Kod mlađih osoba i dece najčešće se javlja na ušinim školjkama, a kod odraslih u okolini ili na areoli bradavice dojke ili na drugim mestima ali ređe. Kao i eritema migrans i borelijski linfocitom se može povući spontano. Međutim, ukoliko se ne leči može trajati i godinu dana.
Zapažaju se bolovi, koji menjaju mesto, slabosti ruku i nogu, zapaljenje perifernih živaca i zakočen vrat. U moždano-moždinskoj tečnosti (cerebrospinalni likvor) se nalaze pleocitoza (povećan broj ćelija), hiperproteinorahija (povišen sadržaj belančevina), kao i neki drugi pokazatelji. U slučaju razvoja encefalitisa u ovom stadijumu ,mogući su kognitivni ispadi pa klinička slika liči na demenciju. Periferna paraliza nervusa facijalisa, može da bude jednostrana ili obostrana. Na nju otpada 14-24% Bell-ovih paraliza facijalisa odraslih, a kod dece i do 75% Bell-ovih paraliza. Razlog tome je da su deca niža, pa ih krpelji češće ubadaju u predelu glave i vrata, odakle uzročnici lakše dospevaju do živca. Poremećaj se javlja u proleće i leto. Prognoza je dobra. Lajmska neuroborelioza je bolest centralnog (mozak i kičmena moždina) i perifernog nervnog sistema (nervi) izazvana ovim uzročnikom, koji čini 10-15% svih slučajeva Lajmske bolesti i daje potencijalno najteže posledice. Najčešća ispoljavanja su na mozgu i perifernim nervima.
Izolacija borelija. Borelije se mogu izolovati iz kože, kod svih bolesnika sa eritemom migrans, mada je za njegovu dijagnozu dovoljan i klinički nalaz. Izolacija je moguća i iz drugih materijala (krv, CST, zglobna tećnost...), ali su nalazi retko pozitivni.
Od serološke dijagnostike danas se najviše koriste ELISA i IFA, uz imunoblot testove po potrebi, imunološki odgovor nastaje posle nekoliko nedelja od klinički manifestne infekcije. IgM posle 3-6 nedelja, kod poznih manifestacija bolesti titrovi IgG su godinama povišeni.
U početku bolesti, mogu se naći umereno povišena SE, umerena leukocitoza, lako povišene transaminaze i pozitivni cirkulišući imuni kompleksi.
Eritema migrans, kada je ispoljen u klasičnom obliku, retko se može zameniti nekom drugom kožnom promenom. Erythema multiforme i Erythema marginatum ponekad mogu stvoriti dilemu. Treba misliti i na druge bolesti, koje se prenose ujedom krpelja, kao što su humana granulocitna erlibioza (kod koje postoje leukopenija, trombocitopenija, povišene transaminaze i karakteristične inkluzije u granulocitima), i babezioza (kod koje se parazit nalazi u eritrocitima). U slučaju meningealne simptomatologije, treba misliti na druge aseptične meningitise. Ponekad treba razmotriti mogućnost hepatitisa (zbog povišenih iransaminaza) i infektivne mononukleoze u slučaju uvećanih limfnih čvorova), kao i fibromialgije (difuzni bolovi). U poznim stadijumima bolesti Lajmska bolest može da liči na druge imunološki posredovane bolesti (reumatska groznica), artritise druge etiologije (gonokoni, reumatodni artritis), kao i brojna neurološka oboljenja (multipla skleroza, Gillan-Bareov sindrom). Kada je prošlo dovoljno vremena, a sumnja na Lajmsku bolest postoji, rade se testovi:
Krpelji su aktivni od proleća do kasne jeseni. Borave na vegetaciji (travi, opalom lišću, grmlju, nižem drveću do najviše 1,5 metara izad zemlje. Krpelji po nekoliko sati mogu da ostanu na koži, tražeći pogodno mesto, gde će ubosti domaćina. Kada dodje do uboda, domaćin to ne oseti, jer se u pljuvački krpelja nalazi prirodni anestetik.
Zbog toga može da ostane neopažen, da se nasisa krvi i da napusti domaćina. Tada miruje do sledeće sezone, kada prelazi u viši stadijum. Adultni krpelji polažu jaja i time se završava njihov životni ciklus. Sledećeg proleća se iz jaja legu larve i tako se uspostavlja novi ciklus. Larve su najmanje, do 1 milimetra i retko se uočavaju. Nimfe su krupnije, a adulti najkrupniji, poput zrna bibera, kada se nasisaju krvi. Staništa krpelja u prirodi su zelene površine dvorišta, livada i šuma. Krpelj je parazit, koji se hrani sisanjem krvi čoveka i životinja (pasa i mačaka) i na taj način prenose uzročnika lajmske bolesti. Najveći broj krpelja uopšte nije zarazan, te velika većina ujeda neće dovesti do prenošenja infekcije.
Samo oko 30% krpelja je zaraženo sa boreliom i prenosi infekciju, ali je potrebno da krpelj ostane na koži minimum 24 sata. Zato je od velike važnosti da se posle svakog boravka u prirodi, makar to bio i gradski park, detaljno pregleda koža na eventualno prisustvo krpelja.
Verovatnoća prenosa infekcije posle uboda krpelja je svega oko1%. Ne prenose tetanus, te je antitetanusna zaštita u ovim slučajevima besmislena. Lečenje svakog uboda krpelja antibioticima, kao preventivna mera nema smisla, jer osobu izlaže mogućim neželjenim efektima antibiotika, a ne može da spreči pojavu Lajmske bolesti.
Takođe rano davanje antibiotika menja odgovor antitela u serumu, što jako komplikuje postavljanje dijagnoze i lečenje.
Lajmska bolest se odvija u tri stadijuma:
1. Rana lokalizovana bolest:
Karakterističan znak rane faze I stadijuma je Eritema migrans i prosečno se javlja kod 50%- 60% ispitanih, od trećeg dana infekcije do osme nedelje. Lezija obično počinje kao malo crvenilo, posle čega se promena širi centrifugalno, formira okruglu ili elipsoidnu eritematoznu (crvenu) površinu sa povlačenjem crvenila u njenom centru ili bez njega. Koža na mestu crvenila ne svrbi, ne boli, i nešto je toplija u odnosu na ostalu kožu. Iako je Eritema migrans najčešće ovalnog ili kružnog, može biti i trouglastog i neobičnog oblika. U ovom periodu kod 50% inficiranih se evidentiraju nekih od znakova opšte infekcije što je pokazatelj diseminacije bolesti. Simptomi opšteg infektivnog sindroma mogu biti različitog inteziteta od znakova koji liče na gripozni sindrom do toliko blagih da ih bolesnik i ne registruje. Najčešće se ispoljavaju:
- zamor,
- bolovi u mišićima,
- bolovi u zglobovima
- glavobolja,
- zima i groznica sa povišenom temperaturom do 39°C,
- ukočen vrat.
Simptomi kod nelečenih bolsnika mogu ispoljiti pre, u toku ili posle povlačenja eritema. U kliničkom nalazu pri pregledu pored eriteme migrans, najčešće se registruje regionalna linfadenopatija (povećanje regionalnih linfnih žlezda). Pojava više kružnih crvenila na koži posle uboda krpelja je moguća ali retko se javlja u Evropi.
Borelijski linfocitom je kožna manifestacija rane faze bolesti u Evropi javlja se u oko 1% obolelih od lajmske bolesti. Može se javiti samostalno, udruženo sa eritemom migrans u isto vreme ili, što je veoma retko, nekoliko meseci kasnije. Ispoljava se kao crvenkasti do crvenkastobraonkasti nodus ili plak.
Kod mlađih osoba i dece najčešće se javlja na ušinim školjkama, a kod odraslih u okolini ili na areoli bradavice dojke ili na drugim mestima ali ređe. Kao i eritema migrans i borelijski linfocitom se može povući spontano. Međutim, ukoliko se ne leči može trajati i godinu dana.
2. Rana diseminovana (raširena):
Drugi stadijum Lajmske bolestim daje neurološka, reumatološka (artritis- zapaljenje zglobova), kardiološka (poremećaji srčanog ritma) i dermatološka (kožna) ispoljavanja (benigni limfocitom kože).1. Bolni meningoradikulitis (bolno zapaljenje moždanih ovojnica i živčanih korenova) ili Garin-Bujadoux-Bannnwart-ov sindrom (GBBS),
2. Meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica),
3. Encefalitis (zapaljenje mozga),
4. Kranijalni mono i polineuritis (zahvaćenost glavenih živaca, jednog ili više),
5. Mijelitis (zapaljenje kičmene moždine),
6. Ređe se javljaju pleksitis, miozitis, pseudotumor mozga, vaskulitis, ataksija i druge kliničke slike.
Bolni meningoradikulitis se javlja u prva četiri meseca od uboda krpelja.2. Meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica),
3. Encefalitis (zapaljenje mozga),
4. Kranijalni mono i polineuritis (zahvaćenost glavenih živaca, jednog ili više),
5. Mijelitis (zapaljenje kičmene moždine),
6. Ređe se javljaju pleksitis, miozitis, pseudotumor mozga, vaskulitis, ataksija i druge kliničke slike.
Zapažaju se bolovi, koji menjaju mesto, slabosti ruku i nogu, zapaljenje perifernih živaca i zakočen vrat. U moždano-moždinskoj tečnosti (cerebrospinalni likvor) se nalaze pleocitoza (povećan broj ćelija), hiperproteinorahija (povišen sadržaj belančevina), kao i neki drugi pokazatelji. U slučaju razvoja encefalitisa u ovom stadijumu ,mogući su kognitivni ispadi pa klinička slika liči na demenciju. Periferna paraliza nervusa facijalisa, može da bude jednostrana ili obostrana. Na nju otpada 14-24% Bell-ovih paraliza facijalisa odraslih, a kod dece i do 75% Bell-ovih paraliza. Razlog tome je da su deca niža, pa ih krpelji češće ubadaju u predelu glave i vrata, odakle uzročnici lakše dospevaju do živca. Poremećaj se javlja u proleće i leto. Prognoza je dobra. Lajmska neuroborelioza je bolest centralnog (mozak i kičmena moždina) i perifernog nervnog sistema (nervi) izazvana ovim uzročnikom, koji čini 10-15% svih slučajeva Lajmske bolesti i daje potencijalno najteže posledice. Najčešća ispoljavanja su na mozgu i perifernim nervima.
3. Kasna diseminovana bolest:
Treći stadijum ili kasna faza Lajmske bolesti najčešće se ispoljava godinu dana nakon infekcije. U ovom stadijumu se, na našem geografskom području, najčešće javljaju neurološki- progresivni encefalomijelitis, encefalopatija, neuropatija (sa i bez ACA), demencija, miozitis, granulomatozni tumor CNS i vaskulitis. Progresivni encefalomijelitis (zapaljenje mozga i kičmene moždine koje postepeno napreduje) se karakteriše pojavom spastičkih pareza, ataksije, oštećenja kranijalnih nerava (VII i VIII), smetnji mikcije i drugim znacima. U likvoru se nalaze pleocitoza, hiperproteinorahija, oligoklonalni odgovor i sinteza imunoglobulina u centralnom nervnom sistemu (intratekalno) IgG, IgM i IgA klasa. Bolesnici se najčešće ne sećaju uboda krpelja, EM niti GBBS, odnosno drugih ispoljavanja prethodnih stadijuma. Encefalopatija daje zamor, smetnje pamćenja, glavobolju, konfuzna stanja, depresiju, dnevnu pospanost, iritabilnost i smetnje prisećanja naziva predmeta. Na magnetnoj rezonanci se vide mala oštećenja bele mase mozga. Stvaranje specifičnih antitela na Bb se nalaze u centralnom nervnom sistemu u oko 50% slučajeva. Bolesnici često slabo reaguju na terapiju. Ovo je oblik, koji najčešće predstavlja diferencijalnu dijagnozu prema drugim oblicima demencije i drugim bolestima. Neuropatija (oštećenje perifernih živaca) sa ACA je senzitivna (95%), mišićni refleksi su sniženi ili ugašeni (50%), a javljaju se slabosti (2%), utrnutost završetka udova, bolovi, slabosti i grčevi u mišićima.Pored neuroloških simptoma, tu su i reumatološki (hronični artritis) i dermatološki (akrodermatitis hronika) simptomi i znaci bolesti. Oko 60% nelečenih bolesnika, koji su imali kožne promene (Eritemu migrans) ima kratkotrajne napade mono ili oligoartritisa. Najčešće su pogođeni veliki zglobovi, posebno koleno. Oko 10% ovih bolesnika razvija hronični artritis. U ovom stadijumu na koži ekstremiteta, mogu se zapaziti prvo kružne lezije, plavkastocrvenkaste boje, koje se u početku ispoljavaju kao inflamacije sa edemom, a kasnije dolazi do atrofije te kože i razvoja ACA (akrodematitis hronika). Lajmska bolest sa manifestacijama na nervom sistemu, može imati i kliničke simptome slične multipla sklerozi, sa poremećajem senzibilitata neradikularnog tipa, parestezijama, bolnim senzacijama, paraparezama i poremećajima centralnog nervog sistema. Viđa se i demijelinizaciona encefalopatija sa promenama u beloj masi, koje se mogu naći i kod diseminovanog encefalomijelitisa i multiple skleroze. Encefalopatija se javlja od lakših do težih formi. U toku rane i kasne faze mogu biti zahvaćeni i drugi organi i sistemi, u zavisnosti od diseminacije uzročnika, odgovora domaćina, razvoja autoimunih fenomena.
Uzročnika lajmske bolesti borelia burgdorferi u Švedskoj, još zovu i veliki imitator, pošto ovaj uzročnik može da izazove, bilo koju bolest u organizmu.
Postavljanje dijagnoze:
Izolacija borelija. Borelije se mogu izolovati iz kože, kod svih bolesnika sa eritemom migrans, mada je za njegovu dijagnozu dovoljan i klinički nalaz. Izolacija je moguća i iz drugih materijala (krv, CST, zglobna tećnost...), ali su nalazi retko pozitivni.
Od serološke dijagnostike danas se najviše koriste ELISA i IFA, uz imunoblot testove po potrebi, imunološki odgovor nastaje posle nekoliko nedelja od klinički manifestne infekcije. IgM posle 3-6 nedelja, kod poznih manifestacija bolesti titrovi IgG su godinama povišeni.
U početku bolesti, mogu se naći umereno povišena SE, umerena leukocitoza, lako povišene transaminaze i pozitivni cirkulišući imuni kompleksi.
Eritema migrans, kada je ispoljen u klasičnom obliku, retko se može zameniti nekom drugom kožnom promenom. Erythema multiforme i Erythema marginatum ponekad mogu stvoriti dilemu. Treba misliti i na druge bolesti, koje se prenose ujedom krpelja, kao što su humana granulocitna erlibioza (kod koje postoje leukopenija, trombocitopenija, povišene transaminaze i karakteristične inkluzije u granulocitima), i babezioza (kod koje se parazit nalazi u eritrocitima). U slučaju meningealne simptomatologije, treba misliti na druge aseptične meningitise. Ponekad treba razmotriti mogućnost hepatitisa (zbog povišenih iransaminaza) i infektivne mononukleoze u slučaju uvećanih limfnih čvorova), kao i fibromialgije (difuzni bolovi). U poznim stadijumima bolesti Lajmska bolest može da liči na druge imunološki posredovane bolesti (reumatska groznica), artritise druge etiologije (gonokoni, reumatodni artritis), kao i brojna neurološka oboljenja (multipla skleroza, Gillan-Bareov sindrom). Kada je prošlo dovoljno vremena, a sumnja na Lajmsku bolest postoji, rade se testovi:
ELISA test- koji je potrebno da bude pozitivan na bar dva različita uzorka,
Western Blot analiza- kako bi se utvrdilo da su rezultati ELISA testa validni,
IgG antitela- nakon šest nedelja.
Pri postavljanju dijagnoze često može doći do lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata, zbog čega je neophodno biti uporan i ne odustajati, dok se ne dođe do tačne dijagnoze.
Bolesti, koje treba razlikovati od Lajmske bolesti:
Često se postavlja pogrešna dijagnoza Lajmske bolesti na osnovu pogrešnih kriterijuma i bolesnici primaju nepotrebno velike dozem antibiotika sa mogućim neželjenim dejstvima, koja su potencijalno i veoma opasna. U obzir dolazi razmatranje velikog broja bolesti. To su: bolna stanja (spondiloze, diskopatije, metastaze, herpesni radikulitis, želudačni ulkus, infarkt miokarda, kalkuloza bubrega i žučne bešike), hronične nepiogene infekcije centralnog nervnog sistema (gljivične i virusne infekcije, babezioza, erlihioza i druge bolesti), neuropatije, poliradikuloneuritis, krpeljski encefalitis, multipla skleroza, demencija drugog uzroka, hipersomnija drugog uzroka, neurosifilis, moždani udar, tumor i pseudotumor mozga, amiotrofična lateralna skleroza, epilepsije drugog uzroka, psihijatrijska oboljenja, internistička oboljenja (kolagenoze, endokrinopatije, tumori i drugo), fibromijalgija, sindrom hroničnog zamora, nedostaci vitamina i drugo. Neprepoznavanje ovih bolesti i njihovo pogrešno dijagnostikovanje, kao Lajmske bolesti može da ima ozbiljne posledice.
Lajmska bolest može trajati mesec, dva ili čak mesecima ili godinama, u zavisnosti od toga da li se brzo ili efikasno leči. Kada se leči antibioticima, većina ljudi se oporavlja u roku od nekoliko nedelja. Ako se ne leči na pravi način, jer simptomi nisu bili prisutni ili je pogrešno dijagnostifikovana, infekcija može zahvatiti različite delove tela i trajati jedan do četiri meseca.
Kasna uporna lajmska bolest, može se razviti bez odgovarajućeg lečenja. Ova faza izaziva artritis, umor i utrnulost. Iako je retko, srčani problemi, kao što je zapaljenje oko srca, mogu se javiti mesecima ili godinama nakon ujeda krpelja.
Western Blot analiza- kako bi se utvrdilo da su rezultati ELISA testa validni,
IgG antitela- nakon šest nedelja.
Pri postavljanju dijagnoze često može doći do lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata, zbog čega je neophodno biti uporan i ne odustajati, dok se ne dođe do tačne dijagnoze.
Često se postavlja pogrešna dijagnoza Lajmske bolesti na osnovu pogrešnih kriterijuma i bolesnici primaju nepotrebno velike dozem antibiotika sa mogućim neželjenim dejstvima, koja su potencijalno i veoma opasna. U obzir dolazi razmatranje velikog broja bolesti. To su: bolna stanja (spondiloze, diskopatije, metastaze, herpesni radikulitis, želudačni ulkus, infarkt miokarda, kalkuloza bubrega i žučne bešike), hronične nepiogene infekcije centralnog nervnog sistema (gljivične i virusne infekcije, babezioza, erlihioza i druge bolesti), neuropatije, poliradikuloneuritis, krpeljski encefalitis, multipla skleroza, demencija drugog uzroka, hipersomnija drugog uzroka, neurosifilis, moždani udar, tumor i pseudotumor mozga, amiotrofična lateralna skleroza, epilepsije drugog uzroka, psihijatrijska oboljenja, internistička oboljenja (kolagenoze, endokrinopatije, tumori i drugo), fibromijalgija, sindrom hroničnog zamora, nedostaci vitamina i drugo. Neprepoznavanje ovih bolesti i njihovo pogrešno dijagnostikovanje, kao Lajmske bolesti može da ima ozbiljne posledice.
Često se ova bolest pogrešno dijagnostikuje, kao određeni oblik multiple skleroze, fibromijalgije, hroničnog umora i drugih neuroloških bolesti, baš zbog velikih sličnosti. Pa tako uzročnika lajmske bolesti u Švedskoj, još zovu i veliki imitator, pošto ovaj uzročnik može da imitira, bilo koju bolest u organizmu.
Lečenje lajmske bolesti:
Kasna uporna lajmska bolest, može se razviti bez odgovarajućeg lečenja. Ova faza izaziva artritis, umor i utrnulost. Iako je retko, srčani problemi, kao što je zapaljenje oko srca, mogu se javiti mesecima ili godinama nakon ujeda krpelja.
Lečenje Lajmske borelioze zavisi pre svega od stadijuma bolesti:
U prvom stadijumu (erythema migrans): bolest se leči oralno antiboticima, dok se za reaumatske i neurološke manifestacije primenjuje parenteralna primena antibiotika. Za ranu Lajmsku bolest preporučuje se azitromicin i to za odrasle prvi dan 1000 mg, a zatim 4 dana po 500 mg. Deci se daje 20 mg/kg tt, tokom 3 dana u obliku sirupa ili tableta. Kao alternativa, odraslima se mogu davati i doksiciklin (2x100mg/dan), amoksicilin (4x500mg/dan), ili cefuroskim (2x500mg/dan) tokom 14 do 21 dan.
U prvom stadijumu (erythema migrans): bolest se leči oralno antiboticima, dok se za reaumatske i neurološke manifestacije primenjuje parenteralna primena antibiotika. Za ranu Lajmsku bolest preporučuje se azitromicin i to za odrasle prvi dan 1000 mg, a zatim 4 dana po 500 mg. Deci se daje 20 mg/kg tt, tokom 3 dana u obliku sirupa ili tableta. Kao alternativa, odraslima se mogu davati i doksiciklin (2x100mg/dan), amoksicilin (4x500mg/dan), ili cefuroskim (2x500mg/dan) tokom 14 do 21 dan.
U drugom stadijumu: za lečenje neuroloških manifestacija lajmske bolesti, najčešće se primenjuje ceftriakson (2 gr dnevno tokom 2 do 4 nedelje). Kao alternativa, može se koristiti i cefotaksim (3 x 2 gr na dan) ili kristalni penicilin (4 x 5 mil. i.j. i.v. 20-30 dana). Za reumatske manifestacije, najčešće se preoručuje doksiciklin (2 x 100 mg) ili amoksicilin (3-4 x 500 mg) 30 do 60dana,mada se mogu primeniti i ceftriakson(2 gr dnevno) ili kristalni penicilin (20 mil. i.j. u 4 dnevne doze) tokom 14-30 dana, a za lečenje lajmskog karditisa koristi se ceftriakoson (2gr dnevno) ili doksiciklin (200mg/dan), tokom 2-4 nedelje.
U trećem stadijumu: lajmski artritis (bolest, koju izaziva bakterija Borelia burgdorferi, a prenosi se ujedom tvrdih krpelja, uključujući i Ixodes ricinus, može da nastane, kao primarna bolest, a i u sklopu kliničke slike trećeg stadijuma lajmske bolesti), takođe se tretira antibioticima i to u trajanju od 28 dana.
Nakon što se završi sa terapijom antibioticima, potrebno je da prođu nedelje, pa čak i meseci kako bi svi simptomi nestali. A evo šta Vi možete da uradite, kako biste doprineli bržem oporavku:Odmarajte dovoljno,
Smanjite stresne situacije,
Jedite zdrave namirnice i hranljive obroke i izbegavajte visoko prerađenu hranu.
Neurološke komplikacije mogu početi da se razvijaju u drugoj fazi lajmske bolesti.
Ove komplikacije mogu uključivati:
Smanjite stresne situacije,
Jedite zdrave namirnice i hranljive obroke i izbegavajte visoko prerađenu hranu.
Komplikacije lajmske bolesti:
Neurološke komplikacije mogu početi da se razvijaju u drugoj fazi lajmske bolesti.
Ove komplikacije mogu uključivati:
- Poremećaji vida,
- Smanjenu sposobnost koncentracije,
- Razdražljivost,
- Poremećaje spavanja i pamćenja,
- Oštećenje nerava u nogama i rukama (neuropatija).
- Teški artritis,
- Konstantan umor,
- Promene raspoloženja,
- Po život opasni poremećaji srca, pluća i nervnog sistema.
Prevencija lajmske bolesti:
U SAD postoji vakcina za prevenciju Lajmske bolesti. Sastoji se od rekombinantnog lipoproteina A spoljašnje membrane sa adjuvansom.
Primenjuje se u tri doze: 0, 1. i 12. meseca, s tim što treću dozu treba primiti još u aprilu, tako da bi se vakcinisanoj osobi maksimalni titar antitela postigao za vreme letnje sezone i da bi osoba imala punu žaštitu od razvoja lajmske bolesti. Nažalost kod nas još uvek nije dostupna vakcina za široku upotrebu.
Kako se zaštititi od krpelja?
- Izbegavati područja, gde se nalaze krpelji (drvenaste, grmljaste i travnate površine, posebno u maju, junu i julu),
- Košenjem trave i uređenjem terena,
- Ličnim pregledom kože i odeće u toku (svaka 3 do 4 sata), i posle boravka na zelenim površinama,
- Nositi odeću svetlih boja, dugih rukava i nogavica. Nogavice uvući u cipele, majice u pantalone, nikako ne nositi sandale, japanke i otvorenu obuću dok boravite na travi,
- Koristiti repelente na bazi DEET-a,
- Ako je došlo do uboda, odstranjivanje krpelja iz kože treba da se uradi bez čupanja, gnječenja i kidanja. Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar,alkohol, benzin, ulja i dr). Krpelja odstraniti pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat), što bliže koži, a posle odstranjivanja mesto uboda dezinfikovati,
- Ukoliko sami neuspešno odstranite krpelja ili rilica ostane u koži, obavezno se obratite lekaru,
- Mesto uboda krpelja, mora da se posmatra i prati do mesec dana, pošto je inkubacija od 3-32 dana. Pojava crvenila (erythema migrans), prvi je znak infekcije uzročnikom lajmske bolesti i zahteva lečenje i pacijenta treba uputiti na Kliniku za infektivne i tropske bolesti,
- Bolest se ne prenosi direktnim kontaktom sa zaražene osobe na zdravu,
- Nosite šešir ili kačket da zaštitite glavu,
- Ako ste na stazi, hodajte centrom da biste izbegli grmlje i travu,
- Skinite odeću odmah kada uđete u kuću i operite je i osušite na visokim temperaturama,
- Pažljivo proverite svoje telo i glavu nakon aktivnosti na otvorenom.
Lajmska bolest i kućni ljubimci:
Vrlo je važno da mislite i na svog psa i da mu kupite odgovarajuću zaštitu od krpelja. To mogu biti zaštitne ogrlice, koje štite 6-8 meseci. Postoje i tablete, koje se daju uglavnom jednom mesečno. Ovo je vrlo važno da shvaitite ozbiljno, jer ujed krpelja, može da bude smrtonosan za vašeg ljubimca. Ukoliko primetite krpelja na vašem psu, najbolje bi bilo da ga ne skidate sami, već da odmah odete kod veterinara (kako bi bili sigurni da je krpelj u celosti izvađen).
Kod pasa, dominantan klinički znak bolesti, koji vlasnici prvo primete, jeste šepanje, bol i otečenost zglobova, prvenstveno zadnjih nogu, a ovi znaci često su praćeni i manjkom apetita, temperaturom i depresijom, a subakutni i hronični tok bolesti karakterišu i komplikacije u radu bubrega, srca i nervnog sistema, posebno ukoliko se sa antibiotskom terapijom ne krene na vreme ili ona nije delotvorna. Često se desi da krpelj prenese psu više bolesti uz lajmsku bolest, kao npr. babeziozu, anaplazmozu, ili erlihiozu, koje u kombinaciji smanjuju šanse za normalan i potpun oporavak životinje.
Bolesti bubrega, kao komplikacija Lajmske bolesti, često pogađaju određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, šetlandski ovčar i zlatni retriver. Mlađi psi su ugroženiji od odraslih.
Simptomi koji mogu da se jave kod Vašeg ljubimca:
Šepanje se javlja, kao najočigledniji znak bolesti nekoliko dana posle ujeda krpelja, a usled upale zglobova. Pas može šepati uvek na jednu nogu, ili možete primetiti da "štedi" uvek drugu nogu u toku tog višednevnog perioda. Zglobovi su otečeni, topli na dodir, javlja se bol pri njihovom pokretanju i apatija. Ovo stanje može trajati 3-4 dana, potom može doći do kratkotrajnog poboljšanja, da bi se zatim posle par nedelja isti proces ponovio, na istim, ili drugim zglobovima. Nelečeno stanje može dovesti do problema sa bubrezima- glomerulonefritisa (upale i smetnji u radu funkcionalne jedinice bubrega koja služi kao filter krvi iz koje se izdvajaju štetne materije). Ovakvo stanje uzrokuje simptome kao što su: povraćanje, dijareja, manjak apetita, gubitak telesne težine, pojačano uriniranje i žeđ, oteknuće svih zglobova, potkožnog tkiva i desni. Kao i svaka infekcija, infekcija Borelijom izaziva reakcije kao što su: groznica i otok limfnih čvorova blizu mesta ujeda krpelja.
Informacije date Vašem veterinaru, da ste u skorije vreme našli krpelja kod Vašeg ljubimca, specifičnosti u njegovom ponašanju i hodu, kao i pravilna dijagnostika u vidu testa krvi, kompletne krvne slike, pregleda zgloba i rendgena, daje ukupnu sliku bolesti i težine stanja, a samim tim i određuje potrebu za odgovarajućom terapijom. Ovim dijagnostičkim metodama vrši se i diferencijacija Lajmske bolesti u odnosu na druge bolesti zglobova, degenerativne promene, ili traume koje mogu dati slične simptome. Pas terapiju prima kući u vidu tableta antibiotika (tetraciklini), nesteroidnih antiinflamatornih lekova – protiv bolova u zglobovima, suplemenata za zglobove i podizanje imuniteta, kao i simptomatska terapija u trajanju od 4 nedelje.
Bolesti bubrega, kao komplikacija Lajmske bolesti, često pogađaju određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, šetlandski ovčar i zlatni retriver. Mlađi psi su ugroženiji od odraslih.
Simptomi koji mogu da se jave kod Vašeg ljubimca:
- Šepanje i usiljen hod,
- Otečeni, topli i bolni na dodir zglobovi pretežno zadnjih nogu,
- Problemi sa bubrezima, uriniranjem i velika žeđ,
- Temperatura, manjak apetita i apatija,
- Teškoće pri disanju,
- Otečeni limfni čvorovi u regionu ujeda krpelja.
Šepanje se javlja, kao najočigledniji znak bolesti nekoliko dana posle ujeda krpelja, a usled upale zglobova. Pas može šepati uvek na jednu nogu, ili možete primetiti da "štedi" uvek drugu nogu u toku tog višednevnog perioda. Zglobovi su otečeni, topli na dodir, javlja se bol pri njihovom pokretanju i apatija. Ovo stanje može trajati 3-4 dana, potom može doći do kratkotrajnog poboljšanja, da bi se zatim posle par nedelja isti proces ponovio, na istim, ili drugim zglobovima. Nelečeno stanje može dovesti do problema sa bubrezima- glomerulonefritisa (upale i smetnji u radu funkcionalne jedinice bubrega koja služi kao filter krvi iz koje se izdvajaju štetne materije). Ovakvo stanje uzrokuje simptome kao što su: povraćanje, dijareja, manjak apetita, gubitak telesne težine, pojačano uriniranje i žeđ, oteknuće svih zglobova, potkožnog tkiva i desni. Kao i svaka infekcija, infekcija Borelijom izaziva reakcije kao što su: groznica i otok limfnih čvorova blizu mesta ujeda krpelja.
Informacije date Vašem veterinaru, da ste u skorije vreme našli krpelja kod Vašeg ljubimca, specifičnosti u njegovom ponašanju i hodu, kao i pravilna dijagnostika u vidu testa krvi, kompletne krvne slike, pregleda zgloba i rendgena, daje ukupnu sliku bolesti i težine stanja, a samim tim i određuje potrebu za odgovarajućom terapijom. Ovim dijagnostičkim metodama vrši se i diferencijacija Lajmske bolesti u odnosu na druge bolesti zglobova, degenerativne promene, ili traume koje mogu dati slične simptome. Pas terapiju prima kući u vidu tableta antibiotika (tetraciklini), nesteroidnih antiinflamatornih lekova – protiv bolova u zglobovima, suplemenata za zglobove i podizanje imuniteta, kao i simptomatska terapija u trajanju od 4 nedelje.
Čim primetite prve promene u ponašanju Vašeg ljubimca, pravac kod veterinara.
Lajmska bolest je sve, samo ne naivna i zato su mere predostrožnosti izuzteno važne!!!
0 Коментари