Gastritis. Uzrok, simptomi i lečenje

Gastritis predstavlja opšti naziv za grupu oboljenja koja imaju kao zajednički imenitelj zapaljenje sluzokože želuca.

U zavisnosti od lokalizacije gastritis može zahvatati antrum (završni deo želuca), korpus (telo želuca) ili sve delove želuca (pangastritis). Klinički na osnovu endoskopskog i histološkog nalaza postoje dva osnovna tipa: erozivni i neerozivni. 

Erozivni gastritis:

Predstavlja zapaljenje i oštećenje sluznice želuca u vidu erozija. Uglavnom se javlja naglo (akutni erozivni gastritis), ali se može razvijati i polako (hronični erozni gastritis). Najčešće nastaje usled H. pylori infekcije ili preteranog konzumiranja alkohola, stresa koji nastaje usled teške bolesti i iritacije usled preteranog uzimanja lekova, posebno aspirina i drugih nesteroidnih antiinflamatronih lekova (NSAIL). Manje uobičajeni uzroci uključuju Crohnovu bolest, zračenje, bakterijske i virusne infekcije i gutanje korozivnih materija. Akutni stresni gastritis, predstavlja oblik erozivnog gastritisa, prouzrokovan je iznenadnom bolešću ili povredom, kao u slučajevima velikih opekotina, povreda glave ili značajna krvarenja. Najčešći uzrok je smanjen protokom krvi u stomaku, povećanje lučenja želudačne kiseline i/ili oštećenje sposobnosti želudačne sluzokože da se zaštiti i obnavlja.

Neerozivni gastritis:

Promene na sluzokoži želuca koje se manifestuju od istrošenosti (atrofije) želudačne sluznice do transformacije u drugu vrstu najčešće crevnu sluzokožu (intestinalna metaplazija). Atrofični gastritis uzrokuje da želudačna sluzokoža postane vrlo tanka (atrofična) i da izgubi veliki broj ćelija koje proizvode kiselinu i enzime. Atrofični gastritis može se javiti i kod nekih osoba koji su hronično inficirani bakterijom H. pilori ili kojima je uklonjen deo želuca (postgastrektomijski gastritis). Postgastrektomijski gastritis se javlja kada je deo želuca hirurški uklonjen (delimična gastrektomija), u delu gde je tkivo vezano zajedno. Smatra se da postgastrektomski gastritis nastaje kada operacija ometa protok krvi do želudačne sluzokože ili izlaže želudačnu sluzokožu prevelikoj količini žuči (duodenogastrični refluks).

Foto: Novosti.rs

Akutni gastritis:

Akutni gastritisi predstavljaju veliku grupu oboljenja želudačne sluzokože koje imaju opšte kliničke i jedinstvene histološke karakteristike. Uzročnici gastritisa mogu biti egzogeni i endogeni. Infekcije izazvane razlicitim alimentarnim toksinima spadaju u endogene, dok je, na primer, alkoholni gastritis predstavnik egzogene grupe. Naučno je dokazano da salicilati izazivaju akutne gastritise, a u kombinaciji sa analgeticima ovaj procenat oštećenja želudačne sluzokože se povećava. U toku endoskopije gastroenterolozi primećuju prisustvo sve većeg procenta oštećenja želudačne sluzokože koju izaziva unošenje nesteroidnih antiinflamatomih lekova. U novije vreme značajnu pažnju privlače mikroorganizmi, a posebno Helicobacter pylori.

Glavni simptomi su gubitak apetita, nagli početak tegoba i odvratnost prema hrani.
Bolesnici se žale na neprijatan ukus u ustima, tegobe u gornjem delu trbuha, bol u vidu tištenja, paljenja, čupanje u trbuhu, što se pojačava pri uzimanju hrane. Podrigivanje je učestalo, kao i neprijatan zadah. Povraćanje često donosi kratkotrajno olakšanje. Uzročnik gastritisa određuje način lečenja. Lekovi koji neutrališu želudčanu kiselinu (antacidi) ili lekovi koji smanjuju lučenje želudčane kiseline otkloniće simptome i poboljšati tok bolesti. Medikamenti koji mogu uzrokovati gastritis, treba da prekinu da se uzimaju. Antibiotska terapija se koristi u lečenju gastritisa uzrokovanog bakterijom Helicobacter pylori. Na tržištu se nalaze dve grupe preparata za smanjenje količine želudčane kiseline: H2-antagonisti (ranitidin, famotidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol). Lečenje je kombinovano: antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i zaštitnicima sluzokože želuca. Najsavremeniji vid terapije uključuje trostruku terapiju s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (azitromicin + amoksicilin + omeprazol).

Hronični gastritis:

Hronični gastritis tipa A i B su dve osnovne forme hroničnog gastritisa koji se karakteriše lokalizacijom zapaljenskog procesa u želucu.

Hronični gastritis tipa A- ređa forma, karakteriše se lokalizacijom inflamatrnog procesa u telu i fundusu želuca, dok je antrum ređe zahvaćen.

Hronični gastritis tipa B- češća forma gastritisa. U mladih osoba gastritis tipa B je prvenstveno lokalizovan u antrumu, dok je kod starijih osoba zahvaćen ceo želudac. Prenošenje procesa iz antruma prema korpusu želuca kod pacijenata traje od 15 do 20 godina. Učestalost hroničnog gastritisa tipa B povećava se sa godinama, pa 70% pacijenata starijih od 50 godina ili 100% pacijenata starijih od 70 godina imaju ovaj oblik zapaljenja želudačne sluzokože. Glavni simptomi hroničnog gastritisa: gubitak apetita, nagli početak tegoba i odvratnost prema hrani, bolesnici se žale na neprijatan ukus u ustima, tegobe u gornjem delu trbuha, bol u vidu tištenja, paljenja, čupanje u trbuhu, što se pojačava pri uzimanju hrane, podrigivanje je učestalo, neprijatan zadah.

Povraćanje često donosi kratkotrajno olakšanje. Čest nalaz parietalnih antitela i antitela prema intrisik faktoru u serumu pacijenata sa A gastritisom i pemicioznom anemijom, ukazuju na autoimunu patogenezu ovog oblika oboljenja želudačne sluzokože. Antitela protiv parietalnih ćelija su antitela citotoksičnog tipa. Javljaju se kod oko 90% pacijenata sa pemicioznom anemijom i kod više od polovine pacijenata sa hroničnim A gastritisom.

Lečenje hroničnog gastritisa tipa A ili B, sa atrofljom želudačne sluzokože ili bez nje je nespecifično, osim kod perniciozne anemije gde se daje ciljana terapija.

Lekovi koji neutrališu želučanu kiselinu (antacidi) ili lekovi koji smanjuju lučenje želudčane kiseline otkloniće simptome i poboljšati tok bolesti. 

Pored medikamentoznog lečenja oboljenja, postoje i prirodni načini lečenja, među njima je prolom voda, koja se preporučuje u lečenju (gastritis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva, hronični zatvor, upala žuči i žučnih vodova,kamen žučne kese, stanje posle hirurških zahvata na organima za varenje), naravno to je samo dodatak medikamentoznoj terapiji, nikako zamena za nju. 

Neposredno nakon pijenja Prolom vode bikarbonati neutrališu želudačnu kiselinu čime se smanjije kiselost želudačnog soka. Ublažavaju se dispeptičke tegobe (osećaj nadutosti posle obroka, nadimanje, gorušica ili podrigivanje).

Pijenjem Prolom vode ubrzava se motorika creva, a samim tim i pražnjenje creva što je značajno kod hronične opstipacije.

Bikarbonati poboljšavaju sekretornu funkciju jetre, što se ispoljava holagognim dejstvom. Pod njihovim dejstvom povećava se biligeneza i dolazi do boljeg pražnjenja žučne kese. 

Silicijum iz Prolom vode doprinosi prirodnom lečenju hroničnih zapaljenja organa za varenje i alergija jer reguliše imunološke procese u organizmu. Pospešuje epitelizaciju i lečenje čira na želucu, fistula na debelom crevu. Smanjuje upalu sluzokože žučne kese, sprečava formiranje i taloženje kristala holesterola na zidovima žučne kese i tako sprečava pojavu mulja. Isto kao bikarbonati stimuliše lučenje i sekreciju žuči i pospešuje regeneraciju oštećenog tkiva jetre.