Danas 12. oktobra se obeležava svetski dan obolelih od reumatoidnog artritisa. Obolelih ne treba da se setimo samo na današnji dan, nego tokom cele godine. Pošto nije reč o podmukloj bolesti, nego o bolesti koja daje jasne simptome, ostaje nam samo da apelujemo na sve ljude da prilikom pojave prvog simptoma se obrate svom izabranom lekaru. Što se bolest ranije otkrije, sam njen tok je puno povoljniji.
Reumatoidni arthritis je hronično zapaljensko, reumatsko oboljenje, sistemskog karaktera sa zahvatanjem pre svega perifernih zglobova a u svom toku ima faze pogoršanja i poboljšanja simptoma. Oboljenje pripada grupi autoimunih oboljenja.
Uzrok bolesti nije u potpunosti razjašnjen. Pretpostavlja se da kod genetski predisponiranih osoba pod uticajem faktora spoljašnje sredine dolazi do pojave oboljenja. U osnovi je poremećaj imunog sistema koji pojačano i pogrešno radi i napada sopstveno tkivo, u ovom slučaju zglobove, tačnije sinovijalnu membranu - opnu koja oblaže unutrašnjost zgloba.
Foto: Opšta bolnica Atlas
Kod većine pacijenata bolest počinje između 45 i 65 godine života, i tri do četiri puta je češća kod žena.
Ne postoje mere prevencije kojima se može sprečiti nastanak bolesti. Ranim otkrivanjem i lečenjem mogu se izbeći brojne komplikacije, a pre svega velika oštećenja i teške deformacije zglobova, nastanak invaliditeta i gubitak radne sposobnosti. Pušenje je najvažniji faktor za nastanak reumatoidnog artritisa, ali se smatra da bitnu ulogu igraju i bakterije koje se nalaze u obolelim desnima i stres.
Simptomi reumatoidnog artritisa:
Reumatoidni artritis najčešće zahvata male zglobove šaka, stopala, ali se može javiti na bilo kom zglobu. Najjači bol pacijenti osećaju ujutru nakon buđenja. Bol je praćen osećajem dugotrajne ukočenosti šaka koja traje duže od 30 minuta. Bolest obično počinje postepeno, ali nekad može da se razvije i naglo, kada odjenom zahvata više zglobova. Bolest je praćena i otokom zglobova što dodatno otežava funkcionisanje zglobova.
Šta se vidi na radiografijama kostiju i zglobova?
- Smanjenje koštane gustine zglobnih okrajaka kostiju, tzv. jukstaartikularna osteoporoza, kao najraniji znak
- Otok okolozglobnog mekog tkiva
- Pojava koštanih cista i uzura (defekata kostiju)
- Potpuno srašćivanje zglobnih površina – afunkcija zgloba (ankiloza)
Šta je reumatoidni faktor?
To je antitelo prema sopstvenim antitelima iz klase imunoglobulina M. Predstavlja obeležje bolesti jer je pozitivan kod oko 70% bolesnika. Danas se u kliničkoj praksi odredjuje nivo antitela prema tzv. cikličnom citrulisanom peptidu (CCP-RA) koje je prisutno u krvi kod više od 90% obolelih.
Kakva je prognoza i tok bolesti?
Tok reumatoidnog artritisa često nije lako predvideti. Posle nekog vremena može da dovede do:
- određeni stepen invaliditeta, unutar 10 godina od početka bolesti, prisutan je u oko dve trećine obolelih
- prosečna dužina života je kod obolelih muškaraca kraća za oko 7 godina u odnosu na zdrave, dok je kod žena očekivano skraćenje dužine života 3 godine
- u velikim studijama, koje su obuhvatile više od 5000 obolelih u četiri centra, pokazano je da je mortalitet ovih
bolesnika gotovo dva puta veći od populacije zdravih osoba a najčešći uzroci smrti su manifestacije rane ateroskleroze (šlog i infarkt srca) - naročito su ugroženi bolesnici sa izraženijim znacima bolesti, vanzglobnim manifestacijama, manjim funkcionalnim kapacitetom, nižim socioekonomskim statusom i lošijom edukacijom
Kakve su mogućnosti za izlečenje reumatoidnog artritisa?
S obzirom da još uvek ne znamo uzrok bolesti, ne postoji ni terapija koja bi ovaj uzrok otklonila. Cilj lekara reumatologa je da bolesnicima omogući što komforniji život, uz maksimalno smanjenje bola, smanjenje stepena deformiteta zglobova, odnosno sprečavanje ili smanjenje stepena invaliditeta i naravno pun životni vek. Danas se najčešće u terapiji reumatoidnog artritisa koristi Metotreksat, koji ima citostatičko dejstvo, a tokom terapije neophodna je kontrola krvne slike i enzima jetre u početku dvonedeljno a kasnije na 6 do 8 nedelja. U slučaju porasta vrednosti enzima jetre AST i ALT na vrednosti više od trostrukih, treba obustaviti lek. Metotreksat danas možemo primeniti i u kombinaciji sa hlorokvinom, sulfasalazinom i leflunomidom.
Posebno treba napomenuti biološku terapiju, koji su nastali razumevanjem procesa koji se dešavaju u samoj bolesti i koji imaju za cilj, da modifikuju dejstvo pojedinih biloških produkata (citokina), koji se oslobađaju tokom promenjenog imunološkog odgovora. Do sada je već sintetisan veći broj ovakvih lekova kao npr. inhibitori TNF-alfa ( etanercept, infliximab, ili adalimumab) i interleukina 6 (tocilizumab) i monoklonsko antitelo usmereno ka B limfocitima – rituksimab i T limfocitima – abatacept. Postoje ozbiljna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Neželjeni efekti bili su retki, a najčešći problemi su se odnosili na burne lokalne reakcije na mestu aplikacije leka, prilikom potkožne primene i reakcije u toku infuzije. Smatra se da ovakvi bolesnici moraju češće da se kontrolišu u smislu razvoja infekcija, obzirom na uzimanje lekova koji slabe imunološki odgovor. Treba posebno istaći da su biološki lekovi napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa jer u velikog broja bolesnika skoro potpuno mogu uvesti bolest u mirnu fazu-remisiju.
0 Коментари