Malaksalost

Da li vam se dešava da svakog dana jedva čekate da padne mrak, da biste bukvalno pali u krevet? Niste jedini. Sa umorom se bori mnogo ljudi. Najčešće nas napada zimi, kada su dani kratki i kada retko uhvatimo koji zrak sunca. Našem telu je potrebno mnogo više odmora zimi nego leti, međutim to za većinu nije moguće, jer zimi imamo istu količinu obaveza kao tokom dužih i lepših i toplijih letnjih dana. 

A da li Vam se dešava, da kad krenete da obavljate redovne svakodnevne obaveze, osećate malaksalost. Odgovor je verovatno DA. To se dešava, kada organizam pokušava da nas upozori da treba malo da usporimo, ali pored toga, malaksalost može da bude i simptom raznih oboljenja o čemu ćemo malo više pisati u nastavku teksa.

Pod malaksalošću se podrazumeva stanje organizma, gde postoji manjak energije, umor, pospanost, zamaranje prilikom obavljanja i najosnovnijih poslova. 

Pacijenti ga vrlo često opisuju i kao gubitak daha, otežano penjanje uz stepenice i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija, manjak volje itd. Može da bude praćena i telesnim simptomima poput bledila, ubrzanog rada srca, niskog pritiska, osećaja teških nogu i ruku.

 

Foto: Poliklinika Consilium

Bolesti koje dovode do malaksalosti su različite ali najčešće su to:

• Anemija,
• Slabost srca,
• Aritmije,
• Infarkt srca ili angina pektoris,
• Različiti poremećaji hormona (najčešće bolesti štitne žlezde- hipotireoza),
• Poremećaji menstruacije, koji dovode do obilnih krvarenja (PCO),
• Bolesti pluća ili bilo koja situacija, gde dolazi do smanjene koncentracije kiseonika u krvi,
• Postojanje tumora ili neke druge bolesti tog tipa,
• Ukoliko je došlo do pucanja nekog od unutrašnjih organa i posledičnog gubitka krvi, što je stanje opasno po život,
• Depresije, anksioznosti, neurastenije ili neke druge psihičke bolesti,
• Hroničnog poremećaja spavanja,
• Poremećaj nivoa šećera u krvi, bilo da je to pad ili skok,
• Razne blesti jetre ili bubrega,
• Različite infekcije praćene skokom temperature.

Malaksalost nikako ne treba zanemariti:

Odakle svakako treba krenuti, jeste kompletna krvna slika pacijenta, koja može da ukaže na anemiju, kao jedan od najčešćih razloga pojave malaksalosti, slabosti i do toga da osobe čak ne mogu da ustanu iz kreveta, a koja zahteva ozbiljnu dijagnostiku i terapiju. Iz krvne slike možemo odmah da vidimo da li je u organizmu prisutna neka infekcija. Mnoge infekcije, pa čak i zub, koji je pokvaren, mogu da prouzrokuju neka od stanja u kojima se jednostavno osećate slabo, bez snage, bez želje pa i mogućnosti da se pokrenete. Sledeća sumnja, koju bi trebalo eliminisati, može biti vezana za status hormona tj.nepravilan rad štitne žlezde. Treba isključiti i određena srčana stanja, poput srčane insuficijencije ili virusa (koksaki). Malaksalost je pratilac i jednog broja autoimunih bolesti, poput multipla skleroze ili mijastenije gravis. U nekim slučajevima, malaksalost uz povišene vrednosti tumorskih markera, može da ukaže i na neka maligna stanja. Malaksalost se može pojaviti i kod nekih neuroloških bolesti poput Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti, uz probleme u ravnoteži i kretanju, i druge kompleksne promene. Pored neuroloških bolesti i kardiološke bolesti, poput niskog krvnog pritiska, mogu da prouzrokuju malaksalost. Ukoliko su pacijenti disciplinovani u smislu da jednom godišnje rade sistematske lekarske preglede, koji uključuju kompletnu krvnu sliku sa biohemijom i internistički pregled, a vrednosti su u granicama, moguće je da je malaksalost prolazna. Svakako je obavezno ispratite i shvatite je ozbiljno!!!

Živimo u užurbanom i stresnom vremenu, pa je psihomotorna malaksalost, sve učestalija pojava: 

Iako ljudi još uvek oklevaju da se obrate stručnom licu kada i spoznaju da je to što se osećaju loše jednostavno psihičke prirode. Decenije akumuliranog, a konstantnog stresa iza nas, egzistencijalne brige, lični problemi, previše posla, i kao kruna svega pandemija, izolacija, osećaj beznađa, rad od kuće, promena životnih navika i rutina, jednostavno, mnogi ljudi samo klonu sa osećajem da "ne mogu više", da ih guši u grudima, da imaju osećaj praznine, koji ih iscrpljuje. U ovom slučaju, pacijenti često prave još jednu kardinalnu grešku: piju lekove na "svoju ruku", a to može da proizvede ozbiljne posledice, jer je kontrolisano dejstvo antidepresiva, naravno, isključivo uz preporuku lekara, neuporedivo blagotvornije od raznih bromazepama, do kojih ljudi dolaze na ovaj ili onaj način, i produbljuju problem, umesto da ga rešavaju, oni piju lekove koji ih dodatno usporavaju.
Kada se potvrdi da je razlog njihovog lošeg psihofizičkog stanja upravo ovaj i kada dobiju adekvatnu terapiju, pacijenti obavezno zahvale na preporuci uz priznanje da to najverovatnije ne bi uradili sami, a da im se nakon posete psihijatra popravila energija.

Kako razlikovati fiziološku, "Normalnu" malaksalost u odnosu na patološku:

Na osnovu odgovora na naredna pitanja, možete sami da zaključite o kojoj vrsti malaksalosti se radi:

Kako je nastala malaksalost, naglo ili postepeno i da li imate neke prateće tegobe recimo bol u stomaku? 

Naglo nastala malaksalost znači da je nešto trenutno delovalo na organizam. Ukoliko nema nekih drugih tegoba u vidu glavobolje, bola u stomaku ili nekog drugog bola, uglavnom je to znak prolaznog stanja koje traži odmor, uzimanje hrane ili vode. Ukoliko je malaksalost praćena nekom tegobom ili ne prolazi posle odmora, onda je to već znak za uzbunu i javljanje lekaru.

Da li malaksalost traje duži vremenski period ili prolazi sama od sebe? 

Malaksalost koja traje duži vremenski period i ne prolazi sama od sebe, može da bude jasan znak nekog oboljenja.

Da li malaksalot prolazi na neke specifične životne radnje kao što je recimo spavanje, odmor, konzumiranje vode ili hrane? 

Ukoliko ste primetili da malaksalost prolazi, kada se odmorite, popijete vodu ili izbegavate vrućinu. Onda je ona verovatno vezana za vaše životne navike, posao kojim se bavite odnosno kako se odnosite prema vašem telu i zdravlju.

Koliko je malaksalost izražena u smislu da li "vezuje za krevet" ili sa njom možete da funkcionišete? 

Bilo koja tegoba koja ograničava normalno funkcionisanje predstavlja razlog za detaljno ispitivanje i javljanje lekaru.

Da li od ranije imate neku bolest, čije pogoršanje može da dovede do malaksalosti? 

Jedan od primera malaksalosti je malaksalost kao posledica kovid infekcije, koja se javlja zbog upale srčane maramice (miokarditis).

Kakvo je vaše psihičko stanje, da li je možda manjak energije, smanjena volja za životom i svakodnevnim funkcionisanjem vezano za depresiju ili neku drugu bolest psihe? 

Depresija, manjak volje za životom ili neki drugi psihički poremećaj ili stres, mogu i te kako da dovedu do malaksalosti. U ovom slučaju, pored pregleda i ispitivanja, važno je javiti se i kod stručnog lica, poput psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra, nemojte čekati da samo prođe. Nije "lud" onaj ko zatraži pomoć. Kako tražimo pomoć kod ginekologa, oftamologa, kardiologa, tako treba da bude normalno i da posetimo psihijatra. I oni su lekari, kao i svi drugi. Kako brinemo o fizičkom zdravlju, tako treba da brinemo i o mentalnom zdravlju. Živimo u ludom vremenu gde smo okruženo većinski crnom hronikom, strahom, bolešću, a lepe pozitivne vesti, kao da su nestale. Koliko god se borili i trudili da to ne utiče na nas, nažalost to je nemoguće.

Kako se izboriti sa malaksalošću?

Da bi se otkrio uzrok malaksalosti, što je glavni uslov u njenom lečenju važno je da se javite lekaru na vreme. Imajte na umu da malaksalost može da ima, kao uzrok neku ozbiljniju bolest. Odmarajte se dovoljno, najmanje 8 sati sna dnevno je potrebno za normalno funkcionisanje. U tome vam mogu pomoći prirodni čajevi od matičnjaka i valerijane, koji smiruju nervni sistem. Unosite u organizam antioksidanse da biste smanjili oksidativni stres: vitamini C i E, omega 3 masne kiseline, koenzim Q10.
Vitamin C se nalazi u zelenom, svežem povrću, paprici, limunu, celeru. 

Vitamin E se nalazi u semenkama bundeve i suncokreta, maslinovom i suncokretovom ulju. Omega 3 masne kiseline, kojih najviše ima u plavoj ribi (srdele) su moćan antioksidans. Koenzim Q10 je prirodni sastojak organizma, koji služi da izvlači energiju iz unete hrane. Njegova količina u organizmu počinje da opada posle 30. godine i kod ljudi, koji piju lekove protiv visokog holesterola (statini).
Vitamini B kompleksa poboljšavaju funkcionisanje mišićnog i nervnog sistema i na taj način telu vraćaju energiju. Unosite preko ishrane više minerala, posebno gvožđa kroz namirnice bogate gvožđem (meso, jaja, mahunarke).
Uz ove namirnice obavezno povećajte unos vitamina C u vidu limunade ili blagog rastvora jabukovog sirćeta, jer na taj način povećavate apsorpciju gvožđa u organizmu. Osobe sa niskim serumskim gvožđem i hemoglobinom na donjoj granici, imaju manje energije i malaksali su, a to su ujedno i glavni simptomi anemije.

Unosite kroz ishranu više vitamina i minerala, koji se nalaze u pivskom kvascu,mesu, iznutricama,integralnim žitaricama, leguminozama, lešnicima, bademu, zelenom povrću. Pivski kvasac je prirodni koncentrat vitamina i minerala.