Nizak krvni pritisak (Hipotenzija)

Srce je neparan mišićni organ od vitalnog značaja za život. Preko arterija i kapilara ono pumpa krv kroz celo telo, snabdevajući kiseonikom i hranjivim materijama sve organe u telu. Upravo količina krvi, koju srce pumpa, kao i količina otpora krvnom protoku u arterijama pokazuje krvni pritisak. Maksimalni pritisak nastaje, kada srce radi, odnosno, kada krv ispunjava arterije, taj pritisak se naziva sistolni ili gornji. Dok se minimalna vrednost javlja, kada se srce odmara, između dva otkucaja i taj pritisak se naziva dijastolni ili donji pritisak.

Ranijih godina normanim krvnim pritiskom smatran je pritisak od 120/80 mmHg. Pre par godina Evropsko kardiološko udruženje je uvelo nova pravila, a sa njima su se pomerile i granične vrednosti. Zato danas granica normalnog krvnog pritiska iznosi 130/90 kod mlađih osoba, dok su kod starijih osoba te vrednosti nešto više i one iznose 140/90 mmHg.

Nizak krvni pritisak (Hipotenzija) se definiše krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg, izmerenim više puta u toku dana, sa postojanjem simptoma poput umora, poremećaj sna, vrtoglavice, nesvestice, anksioznosti ili depresije, osećaja jakog lupanja srca i znojenja, a uz odsustvo drugih bolesti, koje bi mogle da dovedu do pada arterijskog krvnog pritiska.

Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (primarna hipotenzija), kojoj se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija, uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima koja su praćena naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska i postprandijalna hipotenzija najučestalije.

Foto: Stomatologija.me

Trajno nizak krvni pritisak, nije pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega lako prilagodi i zbog toga ne uzrokuje pojavu simptoma.

Problem nastaje kod naglog pada pritiska, kada su se mozak i drugi vitalni organi navikli na povišeni pritisak i prilikom pada pritiska, ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. Ta nagla promena pritiska, može se manifestovati vrtoglavicom, omaglicom, slabošću tela, poremećajem vida pa i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa).

Hipotenzija može da se podeli u 4 grupe:

Primarna hipotenzija- predstavlja trajno nizak krvni pritisak. S obzirom da se ne može precizno utvrditi zašto je nastala, naziva se još i idiopatska ili konstitucionalna. Najčešće se tumači genetikom. Ali veliki uticaj ima i način života, ishrana, fizička aktivnost, stres, ali i geografsko podneblje.
Sekundarnu hipotenziju- izazivaju određena zdravstvena stanja, kao što su infekcije, krvarenja, dehitratacija. Najčešće su bolesti uzrok sekundarne hipotenzije, poput dijabetesa, problema sa štitnom žlezdom, Parkinsonove bolesti, alergijskih reakcija, anafilaksije, neuropatije, bolesti srca, oštećenje kičmene moždine, depresija, samo su neke od izazivača. 
Ortostatska (posturalna) hipotenzija- se javlja kod nekih ljudi, prilikom naglog ustajanja iz ležećeg položaja. Dolazi do naglog pada sistolnog pritiska za 20 mmHg ili više prilikom ustajanja iz ležećeg položaja, nastaje zbog otkazivanja ili presporog delovanja faktora, koji reguliše refleksno krvni pritisak. Pacijenti koji imaju takav problem vremenom se istreniraju i znaju na koji način treba da ustaju iz ležeće pozicije u stojeći bez simptoma.

Postprandijalna hipotenzija- nastaje neposredno nakon jela, sreće se i kod zdravih osoba posle obroka, gde dolazi do pada krvnog pritiska u toku 75 minuta od obroka. Nekada su ti padovi i veći te mogu dovesti do vrtoglavice, gubitka svesti.

Stanja koja mogu da dovedu do hipotenzije:

Krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca (infarkt, aritmije), adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, alergijske reakcije, moždani udar, šok, strah, Parkinsonova bolest, hemodijaliza, opekotine, 

uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene  moždine, ali i lečenje odredjenim lekovima, nedostatak vitamina B12, folne kiseline i gvožđa.

Simptomi niskog krvnog pritiska:

Veoma često nizak krvni pritisak ne daje simptome, međutim u nekim slučajevima može da se manifestuje simptomima:

• Umor,
• Poremećaj sna i spavanja,
• Osećaj jakog lupanja i preskakanje srca (palpitacija),
• Malaksalost,
• Mučnina,
• Vrtoglavica,
• Hladne ruke, 
• Zamućen vid, 
• Bledilo, 
• Znojenje,
• Nesvestica, 
• Anksioznost,
• Loša koncentracija, 
• Kratkotrajno gubljenje svesti.

Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju:

Antihipertenzivi,
Diuretici,
Antagonisti kalcijuma,
Beta blokatori,
Antidepresivi,
Analgetici iz grupe narkotika,
Alkohol.

Terapija niskog krvnog pritiska:

Lečenje hipotenzije u prvom redu odnosi se na lečenje osnovne bolesti, koja je do nje dovela ili izbegavanje određenih situacija, koje dovode do pada pritiska. U procesu dijagnostikovanja uzroka primenjuju se određene metode ili ređe lekovi, koji dovode do povećanja srčanog minutnog volumena ili perifernog nervnog otpora i tako dolazi do porasta krvnog pritiska. Savetuje se uzimanje više tečnosti i redovni manji obroci.

Hipotenzija se može veoma delotvorno rešiti promenom režima ishrane. Dobro je započeti dan sa nekoliko dubokih udisaja u provetrenoj prostoriji. Izbegavajte dugo tuširanje toplom vodom. Važno je celokupnu količinu dnevnih namirnica podeliti u tri obroka (doručak, ručak i večera), kako bi organizam mogao pravilno da iskoristi energetske, gradivne i zaštitne materije. Preporučuje se izbegavanje visoke temperature i prostorija bez dovoljno kiseonika, izbegavanje stajanja i sedenja bez promene položaja, režim rada i odmora, dovoljno sna, smanjenje stresa. Potrebno je izbegavati namirnice, koje prirodno snižavaju krvni pritisak. U narodnoj medicini, ruzmarin je prirodni lek za podizanje niskog krvnog pritiska. Samo jedna čaša svežeg soka od cvekle dnevno za jednu nedelju, može bitno umanjiti simptome niskog pritiska. Glog je veoma korisna biljka za regulaciju krvnog pritiska, kako hipotenzije tako i hipertenzije. Žen-šen, verovatno najpoznatiji koren na svetu, pozitivno deluje i u slučajevima poremećenog krvnog pritiska. Najjednostavniji vid terapije je hrana, koja je slanija i malo više začinjena.

 

Lekovi se retko upotrebljavaju, ali ako se koriste to su:

Fludrokortizon- mineralokortikoid, koji povećava pritisak zadržavanjem natrijum hlorida (NaCl) i vode, slično kao i nesteroidni antireumatici. 

Midodrin- dovodi do suženja manjih arterija, čime povećava periferni nervni otpor, a sužava i vene i tako dovodi do povećanja krvnog pritiska. 

Propranolol (beta blokator)- to čini tako što blokira periferni vazodilatatorni efekat.