Parkinsonova bolest predstavlja neurodegenerativno oboljenje, koja nastaje usled ubrzane degeneracije i odumiranja nervnih ćelija u više regiona mozga, pre svega ćelija, koje proizvode dopamin, smeštene u mezencefalonu.
 |
| Foto: Euromedik |
Bolest je dobila ime po lekaru iz Londona Jamesu Parkinsonu (Džejms Parkins), koji je prvi opisao simptome bolesti, davne 1817. godine.
Uzrok parkinsonove bolest:
Sam uzrok još uvek nije otkriven, ali se smatra da moguća kontaminacija okoline pesticidima, ishrana pojedinaca obogaćena mlekom i mlečnim proizvodima, kao i ponavljane povrede glave. Pored toga, uzrok parkinsonove bolesti, mogu da budu:
Nizak nivo dopamina- Dopamin igra značajnu ulogu u slanju poruka delu mozga, koji kontrološe kretanje i koordinaciju. Njegov nizak nivo otežava ljudima koordinaciju nad kretanjem. Kako nivo dopamina opada, tako simptomi postaju sve teži.Levijeva tela- Osoba koja ima Parkinsonovu bolest, može imati nakupine proteina u mozgu, poznate kao Levijeva tela.
Genetika- Naučnici još uvek istražuju specifične nasledne faktore, koji dovode do Parkinsonove bolesti. Postoji sumnja da kombinacija genetskih faktora i toksina iz okoline dovode do razvoja oboljenja.
Autoimune bolesti- Pojedine autimune bolesti, kao što je reumatoidni artritis, mogu biti uzrok nastanka Parkinsonove bolesti.
Simptomi parkinsonove bolesti:
Glavni motorni simpromi su podrhtavanje ruku (najčešće se javlja drhtanje prstiju ili cele šake, koje se najbolje zapaža u periodima mirovanja i pojačava se kako bolest napreduje), povećan tonus mišića (nepravilno držanje tela i ramena pognuta napred, jedan su od prvih simptoma koji ukazuju na ozbiljan problem), otežana pokretljivost, slaba motorika i sporost pokreta (ukočenost i sporost pokreta može biti praćena nevoljnim pokretima, često nekoordinisanim, a zapažaju se i neobični pokreti prilikom hodanja).
Parkinsonova bolest ima mnoge nemotorne simptome, kao što su problem sa pamćenjem, govorom (postaje slabo razumljiv i nerazgovetan, teško formiraju rečenicu), gutanjem, depresijom, problemi sa spavanjem, sitna slova (otežava pisanje, pa slova postaju manja, poznato kao mikrografija, grimase (nevoljna mimika lica, koja se manifestuje kao veoma ozbiljan izraz lica ili kao stalno nasmejan).
Od Parkinsonove bolesti trenutno boluje oko 10 miliona ljudi širom sveta.
Dijagnoza parkinsonove bolesti:
Ne postoji nijedan specifičan test kojim bi se pouzdano dijagnostikovala ova bolest. Dijagnozu postavlja neurolog, na osnovu kliničke slike, anamneze, neurološkog i kliničkog pregleda. Skener i magnetna rezonanca nisu od naročite pomoći, osim što mogu eliminisati druge bolesti. Dijagnoza se postavlja na osnovu prisutnih simptoma, a u koje spadaju: usporenost, ukočenost i drhtanje u miru. Prisustvo samo dva od tri navedena dovoljna su za dijagnozu. Ne postoje druge mogućnosti tokom života da bolest bude potvrđena s potpunom sigurnošću.
Terapija parkinsonove bolesti:
Svakodnevna istraživanja pružaju nadu u pronalazak adekvatnog leka, koji bi pomogao u izlečenju bolesti, a do tada će ipak ovo oboljenje još uvek ostati neizlečivo. Postojećim protokolima lečenja, nastoji se da se kvalitet života obolelih što više olakša i unapredi kako bi naučili da što normalnije žive sa svojom dijagnozom.
Primarni način lečenja su lekovi (kombinacija Levodope i Karbidope), lekovi pomažu nervnim ćelijama da proizvode dopamin, podražavaju efekte dopamina na mozak, blokiraju enzim koji uništava dopamin i ublažavaju neke simptome Parkinsonove bolesti. Naučnici istražuju neke suplemente poput koenzima Q10, kreatina, kurkumina, vitamina C i E. Hirurška operacija je druga opcija lečenja. Njome se obezbeđuje dubinska stimulacija mozga, ugradnjom uređaja stimulatora, koji će isporučiti električnu struju u odgovarajući deo mozga.
Fizikalna terapija parkinsonove bolesti:
Studije su pokazale da i odgovarajuća fizikalna terapija pokazuje dobre rezultate u ublažavanju simptoma ove bolesti. Na Kubi su lekari osmislili specifičan program vežbi i terapija, koji se pokazao kao veoma dobar u smanjenju simptoma. Prilagođenim vežbama omogućava se smanjenje ukočenosti mišića, bolja pokretljivost, ali i bolje pshičko stanje pacijenta. Velike studije su pokazale da postoji značajna korist od plesa i muzike. Ples je vodič za pokret, obezbeđuje socijalnu interakciju i pruža zadovoljstvo. Sve to doprinosi povećanju motivacije.
Ishrana obolelih od parkinsonove bolesti:
Ishrana treba da bude izbalansirana sa adekvatnim unosom tečnosti, bez gladovanja, prejedanja i dehidratacije. Postoji nekoliko situacija i specifičnosti kada lekar može pacijentima obolelim od Parkinsonove bolesti da preporuči izvesne izmene u ishrani, zavisno od simptoma bolesti. Kako je opstipacija (zatvor), pratilac ovog oboljenja, lekari savetuju unos dovoljne količine tečnosti i hranu bogatu vlaknima (mahunarke, povrće, žitarice). Kada je otežano gutanje, savetuje se hrana odgovarajuće konzistencije, koja će olakšati gutanje. Kod pacijenata koji imaju problem sa zadržavanjem mokraće, može se savetovati smanjeni unos tečnosti posle 18 sati, jer se kao problem javlja oticanje mokraće tokom noći. Pojava nesvestice, kratkotrajnog gubitka svesti, pri naglom ustajanju, često je u vezi sa naglim padom krvnog pritiska. Tada lekar može savetovati povećanje unosa tečnosti, soli i izbegavanje prejedanja.
Parkinsonova bolest se ne može izlečiti, ali se simptomi mogu značajno ublažiti, obezbeđujući veoma uspešnu funkcionalnost obolele osobe. Na osnovu nekih naučnih dokaza, postoji dokaz da pojedini lekovi mogu usporiti napredovanje bolesti, ali ne može se još uvek pričati o tome sa velikom sigurnošću.
0 Коментари