Sindrom slomljenog srca

Slomljeno srce stvara tako dramatičan emotivni bol da nam mozak govori kako uzrok mora da bude jednako dramatičan. A taj telesni instinkt je toliko snažan da može čak i najrazumnije i najuravnoteženije od nas da navede da smišljamo misterije i teorije zavere tamo gde ih uopšte nema.

Foto: Wannabe Bride-WANNABE MAGAZINE

Slomljeno srce je daleko podmuklije nego što smo svesni toga. Postoji razlog zašto nastavljamo da se spuštamo kroz zečje rupe čak i kad znamo da ćemo se zbog toga osećati gore. Izučavanja mozga su pokazala da apstinencija od romantične ljubavi pokreće iste mehanizme u našem mozgu koji se aktiviraju kada zavisnici apstiniraju od supstanci, poput kokaina ili opijata. Zavisnici znaju da su zavisni. Znaju kada se drogiraju. Međutim, ljudi slomljenog srca ne znaju. Međutim, sada znate. A ako vam je slomljeno srce ne možete to da ignorišete. Morate da prepoznate da koliko god da je neodoljiv nagon, svakim pohodom niz aleju sećanja, svakom porukom koju pošaljete, svaki sekund koji potrošite uhodeći vaše bivše na društvenim mrežama, samo hranite vašu zavisnost, produbljujete emotivni bol i komplikujete sopstveni oporavak.

Nekoliko naučno dokazanih činjenica:

Mozak se, za sve vreme intenzivnog osećanja nenadoknadivog gubitka, ponaša kao da je bol stvarna, kao da je udarac fizički. Na fiziološkom nivou, identični delovi mozga reaguju kod raskida sa dragom osobom, i kod ozbiljnih povreda, što znači da se aktiviraju isti mehanizmi.

Organizam je preplavljen hormonima stresa, među kojima dominiraju epinefrin i kortizol. Krv odlazi u mišiće koji postaju napeti, a akcije nema. Kao rezultat će se javiti ukočenost vrata, glavobolja, stezanje u grudima. Verovatnoća da ćete zadržati dotadašnje navike u ishrani veoma je mala. Neke osobe odmah počinju da se teše uz slatkiše i nekontrolisani unos hrane, dok druge u potpunosti gube apetit.

Mentalne bolesti i stanja za koje ste možda imali povećanu predispoziciju iz drugih razloga, izaći će na površinu. I potpuno zdrave osobe mogu da obole od depresije i anksioznosti. Zanimljivo je da se ovo češće dešava u situacijama udaraca na lično samopoštovanje i samopouzdanje (kao što je slučaj kod raskida emotivnih veza) nego kod pojedinačnih teških gubitaka (smrt bliske osobe, na primer).

Apstinencijalna kriza karakteristična za odvikavanje od narkotika prisutna je i kod slomljenog srca. Sve lepe stvari na koje je u prethodnom periodu osoba navikla, a da toga nije bila ni svesna, stvorile su zavisnost. Nagli prestanak dotadašnjeg načina života veoma teško se podnosti.

Kriza identiteta, takođe, može da bude veoma izražena. Nasilno prinuđen na nove okolnosti, čovek može da se pita „ko sam sada ja“, i da na ovo pitanje ne nađe zadovoljavajući odgovor. Još jedna opasnost nadvija se nad osobu sa slomljenim srcem – mogućnost da se gubitak ponovi, i strah od te situacije.

Može li se umreti od slomljenog srca? Lekari kažu – da.

Iako se veoma retko dešava, nalet „loših“ hormona može izazvati udar na rad srčanog mišića. Ako stanje duže traje, uticaj na srčani mišić je sve nepovoljniji i srce slabi. „Stresom indukovana kardiomiopatija“, kako se bolest zvanično zove, može da bude fatalna kod osoba koje imaju srčanu manu, nizak pritisak, aritmiju… ali ne samo kod njih. Ukoliko iskusite nakon gubitka simptome slične infarktu, oni su znak za uzbudu. Ne pripisujte ih, jednostavno, stresu, i odmah otiđite na pregled kod kardiologa. Ne dozvolite da vam srce bude slomljeno zbog, u suštini, nevažnih razloga. Na velike gubitke je teško uticati, i baš zbog toga, ne preuveličajte one manje – stvari koje se mogu popraviti, okolnosti koje se mogu promeniti… Iako želite da budete sami, izađite iz kuće, naterajte sebe na društvo. Najbolji način za oporavak je da se bavite stvarima koje volite – za koje znate da će vam doneti radost, i sve one dobre fiziološke procese, neophodne da se ravnoreža postepeno povrati.

Kako negovati  slomljeno srce?

Sindrom slomljenog srca ima nekoliko karakteristika. U početku liči na akutni infarkt, što se manifestuje jakim bolom u grudima, otežanim disanjem, promenama u EKG-u i laboratorijskim pokazateljima. Deluje kao da je u pitanju akutni infarkt, međutim, kasnijim upoznavanjem sa koronarnom anatomijom,ne nalaze se značajne promene na krvnim sudovima, koje su razlog ovog simptoma. Doktori i istraživači su došli do zaključka da je to stanje povezano sa stresom, i to mahom negativnim, kao npr. gubitak voljene osobe. Međutim, u manjem broju slučajeva može se dogoditi i usled pozitivnog stresa (veliki dobitak na nagradnoj igri). Sama bolest nastaje usled oslobađanja hormona stresa, a s obzirom da neke osobe imaju povećan broj receptora u srčanom mišiću upravo za taj hormon, to je jedno od objašnjenja zašto dolazi do ove bolesti kod nekih ljudi. Ono što je specifično je da pojedini delovi srca prestanu da rade, zbog čega su ostali delovi ovog organa preopterećeni. Ova bolest ima relativno mali procenat smrtnosti, do 5%, i to se događa kao posledica pucanja srčanog mišića. U velikom procentu slučajeva dolazi do potpunog oporavka posle otprilike šest nedelja. U lečenju se koriste terapije koje se koriste kod pacijenata koji imaju hipertenziju, ubrzani srčani rad, srčanu slabost, akutni koronarni sindrom, koriste se lekovi koji sprečavaju nastanak tromba, ili omogućavaju da se tromb otopi i nestane.
Lečenje mora da podrazumeva interdisciplinarni pristup, jer je u pitanju psihički stres. Mentalna higijena je veoma bitna, a svi je zanemarujemo. Živimo takvim tempom da ne obraćamo dovoljno pažnje na zdravlje psihe. Jedan kumulativni kako fizički tako i psihički stres može dovesti do ovog stanja. Samim tim što živimo u svetu jednog ubrzanog i stresnog tempa, imamo mogućnost da obolimo od ovog sindroma. Najbitnije da svaki bol u grudima, otežano disanje, nešto što alarmira na jedno urgentno stanje, shvatimo ozbiljno i da se na vreme obratimo lekarima, na kojima je da dalje deluju u skladu sa znanjem, preporukama i specifičnostima pacijenta.