Visok krvni pritisak. Uzrok, simptomi i lečenje

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda-arterije. On varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti  arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. S tim u vezi, pritisak krvi zavisi od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika.

Krvni pritisak se meri u milimetrima živinog stuba:

• optimalan krvni pritisak je do 120/80 mmHg
• normalan krvni pritisak je do 130/85 mmHg
• visoko normalan krvni pritisak je do 130-139/85-89 mmHg

Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak je, po Evropskim proprukama iz 2018 godine, vrednost pritiska preko 140/90mmHg i jedan od glavnih faktora rizika za nastanak ateroskleroze i posledične kardiovaskularne, cerebrovaskularne i bubrežne bolesti, koje su među vodećim uzrocima morbiditeta i mortaliteta, kako u našoj zemlji, tako i u većini razvijenih zemalja.

Foto: Atlas Opšta Bolnica

Podela hipertenzije:

Osnovna podela hipertenzije je na primarnu (esencijalnu) i sekundarnu.
Primarna ili esencijalna hipertenzija javlja se u čak 95 odsto slučajeva. Uzroci za njen nastanak nisu objašnjeni, odnosno nastaje bez očiglednog osnovnog medicinskog uzroka. Zbog toga se najčešće povezuje sa geneteskom predispozicijom.
Sekundarna hipertenzija je zastupljena u oko 5 odsto slučajeva i nastaje usled drugih bolesti. Na primer, bolesti bubrega, arterija, srca ili endokrinog sistema. Može se javiti i u trudnoći ili kao posledica korišćenja pojedinih lekova.
Prema trajanju, hipertenzija se klasifikuje kao: akutna i hronična. Akutna traje par sati ili dana. Najčešće se ispoljava naglim povišenjem arterijskog pritiska iznad 200 mmHg. Hronična hipertenzija je trajna.

Uzroci hipertenzije:

Primarna hipertenzija: Hipertenzija ne zavisi od godina starosti. U oko 0,2 do 3 odsto slučaja javlja se i kod novorođenčad. Ipak, sa godinama rizik od pojave se povećava. Do 55. godine češća je kod muškaraca, a u periodu od 55. do 64. oba pola podjednako su pogođena ovom tegobom. Nakon 65. godine hipertenzija je češća kod žena.
Faktori rizika koji mogu da dovedu do njene pojave, pre svega, su povećana telesna težina. Smanjenjem težine za samo 10 odsto kod gojaznih osoba poboljšava se arterijski krvni pritisak. Takođe, veliku ulogu za razvoj hipertenzije ima i nasledni faktor. Odnosno, ako neko u porodici ima visok krvni pritisak, veća je verovatnoća da će ga imati i naslednici.
Loša hrana je jedan od glavnih uzroka problema. Nepravilna ishrana koja podrazumeva unošenje hrane sa puno zasićenih masti, rafinisanih namirnca lišenih biljnih vlakana, vitamina i mineralnih soli, kao i unošenje većih količina soli je veoma štetno za celopuno zdravlje. Pored ishrane i pušenje i alkohol spadaju u izazivače hipertenzije.
Stres je postao sastavni deo svakodnevnog života mnogih ljudi. A stalna izloženost stresnim situacijama ima za posledicu visok krvni pritisak.

Sekundarna hipertenzija: Sekundarna hipertenzija najčešće nastaje zbog prisustva pratećih oboljenja: 

• bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)
• bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)
• hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde) <0,5%
• feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine adrenalina i noradrenalina)
• trudnoća
• pojačana funkcija štitaste žlezde
• lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.
• aortna stenoza
• kompresija produžene moždine

Simptomi hipertenzije:

Simptomi arterijske hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima (tinitus), vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah, brzo zamaranje, slabija tolerancija napora i smetnje vida.

Ne bi trebalo zaboraviti da bolest često nema nikakvih simptoma, te je zbog toga i zovu ”tihi ubica”.

Ponekad nastaje hipertenzivna kriza – nagli skok krvnog pritiska praćen jakom glavoboljom, povraćanjem i prolaznim neurološkim deficitima. To je hitno stanje i zahteva brzu reakciju kako bi se krvni pritisak snizio te sprečile posledice koje mogu biti fatalne.

Dijagnostikovanje hipertenzije:

Dijagnoza se postavlja na osnovu merenja krvnog pritiska, kao i pomoću 24h holtera, kojim se može dokazati ili isključiti "hipertenzija belog mantila", stanja kada se povišeni krvni pritisak javlja isključivo u lekarskoj ordinaciji. Holterom se može proceniti i uspešnost regulisanja krvnog pritiska nakon primene terapije.

Nakon kardiološkog pregleda potrebno je uraditi EKG, ultrazvuk srca, integralne laboratorijske analize s posebnim naglaskom na kardiovakularne faktore rizika. Potom sledi ultrazvučni pregled trbuha, te pregled endokrinologa i nefrologa. Takođe, neophodno je obaviti kontrolu očnog dna, jer je to jedino mesto u organizmu gde se pomoću neinvazivnih metoda mogu videti krvni sudovi, kao i posledice uticaja hipertenzije na njih. Može se uraditi i dopunska dijagnostika, kao što su test fizičkog opterećenja, ultrazvučni pregled krvnih sudova glave i vrata, ruku i nogu, kao i pregled skenerom ili magnetnom rezonancom određenih delova tela i organa. Pored ovih 

Faktori rizika: 

• Nasledni faktori: ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali hipertenziju, imaćete sklonost hipertenziji. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak.
• Godine i pol: starenjem se povećava se rizik od hipertenzije. Krvni sudovi gube elastičnost zbog razvoja ateroskleroze. Nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije kod oba pola. Nakon 65. godine žene su podložnijehipertenziji od muškaraca.
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Nepravilna ishrana: previše masne, slane, začinjene hrane, industrijski prerađene hrane
• Gojaznost: kada je procenat masnog tkiva, koji se meri na In Body vagi, veći od 20 % kod muškaraca, a 28 % kod žena
• Bolesti bubrega
• Bolesti endokrinog sistema: hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde), feohromocitom (tumorsrži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine adrenalina i noradrenalina) i  hipertiteoza (pojačana funkcija štitaste žlezde)
• Trudnoća
• Lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.
• Uzimanje većih količina alkohola
• Stres
• Pušenje (aktivno i pasivno)

Lečenje hipertenzije:

Promena životnog stila:

• Promena načina ishrane
• Izbegavanje alkohola: ograničite unos na dva pića ako ste muškog pola, a na jedno ako ste žena. Jedno piće znači: jedno pivo na dan, ili 150 ml vina, ili 45 ml žestokog pića.
• Prestanak pušenja
• Uvođenje redovne fizičke aktivnosti (preporučuje se umerena fizička aktivnost, kardio-trening, i to po 30 minuta najmanje 5 dana nedeljno)
• Održavanje normalne telesne težine: ukoliko je procenat masnog tkiva, koji se meri na In Body vagi, povećan, redukcija telesne težine može sniziti krvni pritisak ili prevenirati hipertenziju.
• Smanjenje stresa

Medikamentozno lečenje: 

• Diuretici (Diunorm, Indapres), lekovi koji izbacuju višak tečnosti i snižavaju krvni pritisak
• Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem, Verapamil)
• ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd), lekovi prvog izbora kod dijabetičara i bolesnika sa oslabljenom levom komorom srca.
• AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd), koriste se kod osoba koje ne podnose ACE inhibitore zbog njihove nuspojave-kašlja,
• Beta-blokatori (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet), koriste se za lečenje hipertenzije, aritmija, srčane slabosti, angine pektoris...

Povišen krvni pritisak je tihi ubica, jer su simptomi koji bi pacijenta doveli lekaru oskudni. Komplikacije na duže vreme su opasne po život ili dovode do teškog invaliditeta i nesposobnosti za rad. Blagovremeno otkrivanje povišenog pritiska mora biti glavna strategija celokupnog zdravstvenog sistema, a najpre izabranog lekara. Redovni sistematski pregledi, opšta edukacija pacijenata (u okviru redovnog obrazovanja ili na drugi način ), stalna promocija zdravog načina zivota u pogledu načina ishrane, smanjenja unosa soli, regulisanje telesne težine, kontrolisan unos alkohola, izbegavanje duvanskog dima, bavljenje redovnom fizičkom aktivnošću. U proceni komplikacija i načinu lečenja povišenog krvnog pritiska obavezno imati u vidu i druge bolesti koje je pacijent imao i koje sada ima.
Završna poruka: Zdravim načinom života, blagovremenim otkrivanjem krvnog pritiska i dobrom strategijom lečenja, uz raznovrsnu dostupnu medikamentoznu terapiju, ovu bolest možemo uspešno kontrolisati i s njom dočekati duboku starost.