Sve češća praksa u našoj zemlji je lečenje na "svoju ruku" i uz lekove konzumacija alkohola u svim starosnim grupama, što može znatno povećati rizik od interakcija alkohola i lekova i dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata, pa čak i do smrtnog ishoda. Dužnost farmaceuta je da upozori pacijente na moguće štetne interakcije i sprečavanju njihovog nastanka, kad god je to moguće.
Gotovo da ne postoji grupa lekova u kojoj nema neke aktivne supstance, koja stupa u opasne interakcije s alkoholom.
Ceo članak je napisan sa željom da pokaže, kako alkohol deluje na lekove i kako za vreme primene terapije treba izbegavati konzumiranje alkohola, nikako u cilju potstrekivanja korišćenja alkohola i lekova, jer smo kao doktori, koji stojimo iza ovog bloga, videli dosta slučajeva, koji su imali životno ugrožavajuće iskustvo u korišćenju lekova i alkohola i kojima je medicina jedva pomogla.
Zbog toga, ako sledeći put poželite da popijete lek, a posle i jednu cašicu nekog alkohola, iskreno se nadamo, da ćete se setiti našeg bloga. Uspešnost ovog članka je, ako bar jednu osobu sa naših prostora ubedimo da alkohol i lek nikako ne idu zajedno!
 |
| Foto: Kurir |
Loratadin, desloratadin, feksofenadin, difenhidramin, hlorfeniramin i cetirizin, u kombinaciji s alkoholom, mogu znatno povećati efekat pospanosti i vrtoglavice.
Lekovi za terapiju angine pektoris i bolesti srca:
Lekovi za terapiju angine pektoris i bolesti srca:
Alkohol kod pacijenata, koji uzimaju izosorbid ili nitroglicerin, može ubrzati rad srca, dovesti do nagle promene pritiska, a mogu se javiti i vrtoglavica i nesvestica.
Antireumatici:
Antireumatici:
Kombinacija diklofenaka, naproksena ili celekoksiba s alkoholom, u ozbiljnoj meri povećava verovatnoću nastanka peptičkog ulkusa, krvarenja u stomaku, ali i problema u funkciji jetre.
Antiagregativni lekovi:
Uzimanje alkohola povećava aktivnost varfarina, pa se čak i povremenim konzumiranjem alkohola povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja. Hronično uzimanje alkohola, sem što može dovesti do krvarenja, može imati i suprotan efekat – dovesti do mogućeg zgrušavanja krvi, nastanka tromba i, posledično, moždanog ili srčanog udara.
Lekovi protiv kašlja s centralnim mehanizmom dejstva:
Dekstrometorfan ili kodein s alkoholom dovode do međusobnog potenciranja efekta, pa se češće javljaju pospanost i vrtoglavica, a povećava se i rizik od predoziranja.
Antidepresivi:
Klomipramin, citalopram, trazodon, venlafaksin, amitriptilin, escitalopram, fluvoksamin, desipramin, paroksetin, fluoksetin, nefazodon, bupropion i sertralin u kombinaciji s alkoholom dovode do pospanosti, vrtoglavice, veće verovatnoće predoziranja. Alkoholizam i depresija često su povezane bolesti, kod jednog pacijenta, pa se samim tim povećava i rizik od interakcija alkohola i antidepresiva. Naročito je opasno, ukoliko te lekove s alkoholom kombinuju adolescenti, jer se u tim slučajevima pojačava osećaj depresije i bespomoćnosti i češće su suicidne ideje. Alkohol pojačava sedativni efekat tricikličkih antidepresiva i znatno pogoršava sposobnost upravljanja motornim vozilima. Akutni alkoholizam povećava raspodelu i dostupnost u tkivu nekih triciklina, što posledično povećava i njihov sedativni efekat. S druge strane, hronični alkoholizam povećava dostupnost jednih, a smanjuje dostupnost drugih triciklina. Tiramin, supstanca koja je sastojak nekih vina i piva, u reakciji s inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO), može da prouzrokuje veoma opasno povećanje krvnog pritiska. Čak i jedna doza alkohola stvara rizik za ovu interakciju.
Oralni antidijabetici:
Kombinacija metformina, za koji većina, koja ga koristi da bi regulisala pre svega insulinsku rezistenciju, ne smatra lekom, pa uz njega najčešće koristi i alkohol, a u kombinaciji dovode do abnormalno niskog nivoa šećera u krvi, mučnine, povraćanja, glavobolje, ubrzanog rada srca, a krvni pritisak, može neočekivano i znatno da varira.
Lekovi u terapiji hiperplazije prostate:
Doksazosin, terazosin, tamsulosin, ako se uzimaju s alkoholom, mogu dovesti do vrtoglavice, nesvestice i svetlosnih senzacija.
Lekovi protiv gorušice, kiseline u želucu, lošeg varenja:
Alkohol, kod pacijenata koji uzimaju ranitidin i metoklopramid, može dovesti do ubrzanog rada srca, ali i do iznenadnog pada krvnog pritiska i pojačavanja dejstva alkohola.
Antihipertenzivi:
Kvinapril, enalapril, benzapril, hidrohlortiazid, losartan, klonidin, propranolol, u kombinaciji s alkoholom dovode do javljanja vrtoglavice, nesvestice, pospanosti, srčanih problema (pre svega aritmija). Hronično uzimanje alkohola, smanjuje dostupnost propranolola u krvi, a time i smanjuje terapijski efekat leka.
Lekovi koji snižavaju nivo holesterola:
Alkohol kod pacijenata koji su na terapiji antihiperlipidemicima (atorvastatin, lovastatin, pravastatin, simvastatin, rosuvastatin, ezetimib, niacin), znatno dovodi do oštećenja jetre, a sem toga mogu se javiti i reakcije na koži, poput pojačanog crvenila i svraba, ali i krvarenje u stomaku.
Antiinfektivni lekovi (lekovi za lečenje gljivičnih oboljenja, protozoa, tuberkuloze...):
Uroantiseptik nitrofurantoin, antiprotozoici (metronidazol, tinidazol), antimikotici (grizeofulvin, ketokonazol), antituberkulotici (izoniazid, rifampicin, cikloserin), s alkoholom ubrzavaju rad srca, a mogu dovesti i do iznenadnih promena krvnog pritiska, bolova u stomaku, stomačne uznemirenosti, povraćanja, crvenila lica, oštećenja jetre (posebno ketokonazol i izoniazid). Izoniazid i rifampicin koriste se zajedno u lečenju tuberkuloze, bolesti koja je posebno učestala među starijim osobama i alkoholičarima, ali i osobama sa oštećenim imunim sistemom. Raspoloživa količina izoniazida u krvi, smanjuje se kod akutnog uzimanja alkohola, dok hronični alkoholizam smanjuje dostupnost rifampicina. U oba slučaja efekat lekova je smanjen. Organizam, koji se već bori s infekcijom, nikako ne treba opterećivati i alkoholom, jer telu šteti dehidracija i dodatno opterećenje jetre, a upotreba alkohola dovodi do dehidratacije organizma.
Analgetici i antipiretici (omiljeni lekovi u opštoj populaciji):
S obzirom na veliku učestalost uzimanja ovih lekova i činjenicu da je veliki broj njih u statusu OTC preparata (utvrđeno je da se mogu bezbedno koristiti bez nadzora zdravstvenih radnika i koje potrošači zbog njihove bezbednosti, mogu kupiti bez lekarskog recepta), pacijente treba upozoriti na moguće štetne interakcije tih lekova i alkohola. Ibuprofen, aspirin, naproksen i paracetamol s alkoholom dovode do stomačne uznemirenosti, povećava se verovatnoća krvarenja i pojave čireva, zbog erozivnih promena na sluznici želuca, može doći do ubrzanog rada srca, a paracetamol potencira i oštećenje jetre. Kako većina tih lekova, sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje krvnog ugruška, konzumiranje alkohola, može samo da pojača to neželjeno dejstvo.
Antiagregativni lekovi:
Uzimanje alkohola povećava aktivnost varfarina, pa se čak i povremenim konzumiranjem alkohola povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja. Hronično uzimanje alkohola, sem što može dovesti do krvarenja, može imati i suprotan efekat – dovesti do mogućeg zgrušavanja krvi, nastanka tromba i, posledično, moždanog ili srčanog udara.
Lekovi protiv kašlja s centralnim mehanizmom dejstva:
Dekstrometorfan ili kodein s alkoholom dovode do međusobnog potenciranja efekta, pa se češće javljaju pospanost i vrtoglavica, a povećava se i rizik od predoziranja.
Antidepresivi:
Klomipramin, citalopram, trazodon, venlafaksin, amitriptilin, escitalopram, fluvoksamin, desipramin, paroksetin, fluoksetin, nefazodon, bupropion i sertralin u kombinaciji s alkoholom dovode do pospanosti, vrtoglavice, veće verovatnoće predoziranja. Alkoholizam i depresija često su povezane bolesti, kod jednog pacijenta, pa se samim tim povećava i rizik od interakcija alkohola i antidepresiva. Naročito je opasno, ukoliko te lekove s alkoholom kombinuju adolescenti, jer se u tim slučajevima pojačava osećaj depresije i bespomoćnosti i češće su suicidne ideje. Alkohol pojačava sedativni efekat tricikličkih antidepresiva i znatno pogoršava sposobnost upravljanja motornim vozilima. Akutni alkoholizam povećava raspodelu i dostupnost u tkivu nekih triciklina, što posledično povećava i njihov sedativni efekat. S druge strane, hronični alkoholizam povećava dostupnost jednih, a smanjuje dostupnost drugih triciklina. Tiramin, supstanca koja je sastojak nekih vina i piva, u reakciji s inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO), može da prouzrokuje veoma opasno povećanje krvnog pritiska. Čak i jedna doza alkohola stvara rizik za ovu interakciju.
Oralni antidijabetici:
Kombinacija metformina, za koji većina, koja ga koristi da bi regulisala pre svega insulinsku rezistenciju, ne smatra lekom, pa uz njega najčešće koristi i alkohol, a u kombinaciji dovode do abnormalno niskog nivoa šećera u krvi, mučnine, povraćanja, glavobolje, ubrzanog rada srca, a krvni pritisak, može neočekivano i znatno da varira.
Lekovi u terapiji hiperplazije prostate:
Doksazosin, terazosin, tamsulosin, ako se uzimaju s alkoholom, mogu dovesti do vrtoglavice, nesvestice i svetlosnih senzacija.
Lekovi protiv gorušice, kiseline u želucu, lošeg varenja:
Alkohol, kod pacijenata koji uzimaju ranitidin i metoklopramid, može dovesti do ubrzanog rada srca, ali i do iznenadnog pada krvnog pritiska i pojačavanja dejstva alkohola.
Antihipertenzivi:
Kvinapril, enalapril, benzapril, hidrohlortiazid, losartan, klonidin, propranolol, u kombinaciji s alkoholom dovode do javljanja vrtoglavice, nesvestice, pospanosti, srčanih problema (pre svega aritmija). Hronično uzimanje alkohola, smanjuje dostupnost propranolola u krvi, a time i smanjuje terapijski efekat leka.
Lekovi koji snižavaju nivo holesterola:
Alkohol kod pacijenata koji su na terapiji antihiperlipidemicima (atorvastatin, lovastatin, pravastatin, simvastatin, rosuvastatin, ezetimib, niacin), znatno dovodi do oštećenja jetre, a sem toga mogu se javiti i reakcije na koži, poput pojačanog crvenila i svraba, ali i krvarenje u stomaku.
Antiinfektivni lekovi (lekovi za lečenje gljivičnih oboljenja, protozoa, tuberkuloze...):
Uroantiseptik nitrofurantoin, antiprotozoici (metronidazol, tinidazol), antimikotici (grizeofulvin, ketokonazol), antituberkulotici (izoniazid, rifampicin, cikloserin), s alkoholom ubrzavaju rad srca, a mogu dovesti i do iznenadnih promena krvnog pritiska, bolova u stomaku, stomačne uznemirenosti, povraćanja, crvenila lica, oštećenja jetre (posebno ketokonazol i izoniazid). Izoniazid i rifampicin koriste se zajedno u lečenju tuberkuloze, bolesti koja je posebno učestala među starijim osobama i alkoholičarima, ali i osobama sa oštećenim imunim sistemom. Raspoloživa količina izoniazida u krvi, smanjuje se kod akutnog uzimanja alkohola, dok hronični alkoholizam smanjuje dostupnost rifampicina. U oba slučaja efekat lekova je smanjen. Organizam, koji se već bori s infekcijom, nikako ne treba opterećivati i alkoholom, jer telu šteti dehidracija i dodatno opterećenje jetre, a upotreba alkohola dovodi do dehidratacije organizma.
Analgetici i antipiretici (omiljeni lekovi u opštoj populaciji):
S obzirom na veliku učestalost uzimanja ovih lekova i činjenicu da je veliki broj njih u statusu OTC preparata (utvrđeno je da se mogu bezbedno koristiti bez nadzora zdravstvenih radnika i koje potrošači zbog njihove bezbednosti, mogu kupiti bez lekarskog recepta), pacijente treba upozoriti na moguće štetne interakcije tih lekova i alkohola. Ibuprofen, aspirin, naproksen i paracetamol s alkoholom dovode do stomačne uznemirenosti, povećava se verovatnoća krvarenja i pojave čireva, zbog erozivnih promena na sluznici želuca, može doći do ubrzanog rada srca, a paracetamol potencira i oštećenje jetre. Kako većina tih lekova, sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje krvnog ugruška, konzumiranje alkohola, može samo da pojača to neželjeno dejstvo.
Kad su u pitanju izuzetno jaki analgetici, koji se koriste kod postoperativnih ili migrenskih bolova (propoksifen, oksikodon, hidrokodon), alkohol dovodi do usporenog i otežanog disanja, poremećene motorne koordinacije, problema s pamćenjem. Kombinacije tih lekova i alkohola pojačavaju sedativni efekat tih supstanci, što povećava rizik od smrti zbog predoziranja. Pojedinačna doza alkohola, može povećati dostupnost propoksifena, što povećava verovatnoću neželjenih dejstava leka.
Antiepileptici:
Alkohol s ovim lekovima (fenitoin, fenobarbiton, klonazepam) dovodi do nastanka pospanosti i vrtoglavice, a povećava i rizik od pojave epileptičnih napada. Akutna konzumacija alkohola povećava dostupnost fenitoina, pa raste mogućnost razvijanja neželjenih efekata tog leka. Hronični alkoholizam može smanjiti dostupnost fenitoina, što znatno smanjuje zaštitu bolesnika od epileptičkih napada čak i tokom perioda apstinencije.
Anksiolitici i sedativi:
Benzodiazepini (diazepam, bromazepam, lorazepam) su najčešće korišćeni lekovi za smirenje i protiv nesanice. U kliničkoj praksi potpuno su zamenili barbiturate, koji se danas koriste samo za hitna stanja i konvulzivne napade. Alkohol pojačava delovanje benzodiazepina, a obe supstance usporavaju rad srca i disanje, zbog čega može doći do blokiranja centra za disanje i do pojave depresije disanja odnosno kome i smrti. To može biti posebno izraženo kod starijih ljudi. Kod ove kombinacije, često se javljaju i rupe u sećanju, pospanost i poremećena koordinacija pokreta. Povećava se i rizik od nesreća u svakodnevnom životu ili za vreme upravljanja automobilom, pa se savetuje prilikom konzumiranja benzodijazepina da se ne upravlja motornim vozilom, jer dovode do smanjenja refleksa. Slični efekti, javljaju se i prilikom uzimanja zolpidema, ali i antihistaminika difenhidramina.
Antiepileptici:
Alkohol s ovim lekovima (fenitoin, fenobarbiton, klonazepam) dovodi do nastanka pospanosti i vrtoglavice, a povećava i rizik od pojave epileptičnih napada. Akutna konzumacija alkohola povećava dostupnost fenitoina, pa raste mogućnost razvijanja neželjenih efekata tog leka. Hronični alkoholizam može smanjiti dostupnost fenitoina, što znatno smanjuje zaštitu bolesnika od epileptičkih napada čak i tokom perioda apstinencije.
Anksiolitici i sedativi:
Benzodiazepini (diazepam, bromazepam, lorazepam) su najčešće korišćeni lekovi za smirenje i protiv nesanice. U kliničkoj praksi potpuno su zamenili barbiturate, koji se danas koriste samo za hitna stanja i konvulzivne napade. Alkohol pojačava delovanje benzodiazepina, a obe supstance usporavaju rad srca i disanje, zbog čega može doći do blokiranja centra za disanje i do pojave depresije disanja odnosno kome i smrti. To može biti posebno izraženo kod starijih ljudi. Kod ove kombinacije, često se javljaju i rupe u sećanju, pospanost i poremećena koordinacija pokreta. Povećava se i rizik od nesreća u svakodnevnom životu ili za vreme upravljanja automobilom, pa se savetuje prilikom konzumiranja benzodijazepina da se ne upravlja motornim vozilom, jer dovode do smanjenja refleksa. Slični efekti, javljaju se i prilikom uzimanja zolpidema, ali i antihistaminika difenhidramina.
Treba napomenuti da mnogi lekovi, iako ne sadrže aktivnu supstancu, koja potencijalno može biti štetna, ako se koristi u kombinaciji s alkoholom, mogu u svom sastavu imati neku od pomoćnih supstanci, koje stupaju u interakciju s alkoholom. Zato bi trebalo proveravati uputstvo i sažetak karakteristika leka, gde su moguće interakcije te vrste navedene. Kako biste bili potpuno sigurni kada i da li možete da popijete alkohol u kombinaciji sa lekom pitajte lekara koji Vam je taj lek prepisao. On ima pravi uvid u vaše fizičko stanje. Tako ćete najbolje saznati i koje posledice mogu da sa jave, ako ne poštujete savete o izbegavanju konzumiranja alkohola za vreme terapije nekim lekom.
A ono što je najbolje, jeste, potpuno izbegavanje konzumiranja alkohola za vreme trajanja terapije, bez obzira na sažetak leka, bez obzira na savet lekara, jer svaka reakcija na kombinaciju leka i alkohola je individualna i ne zavisi samo od stanja organizma, nego i od raznih spoljašnjih faktora.
0 Коментари