Šta je insulinska rezistencija? Uzrok, simptomi i lečenje

Termin insulinska rezistencija je svima jako poznat, svi smo čuli za nekoga ko ima taj problem. Probaćemo na što jednostavniji način da Vam objasnimo šta je to i kako živeti sa tim problemom. Počnimo lagano prvo od toga, šta je insulin i čemu sluzi. 

Šta je insulin?

Insulin je hormon koji se luči u pankreasu i omogućava ćelijama da apsorbuju i koriste glukozu. Nekad dolazi do problema kada ćelije ne mogu da apsorbuju glukozu, što dovodi do porasta nivoa šećera u krvi. Insulin je hormon koji je neophodan za regulaciju glukoze u cirkulišućoj krvi. Pored te uloge, insulin služi i kao predajnik koji šalje signale jetri da skladišti određene količine glukoze u vidu glikogena, koji će nam dobro doći u uslovima gladovanja ili smanjenog unosa glukoze. Glikogen se u takvim situacija iz glikogena metaboličkim procesom glukoneogeneze ponovo dolazi do stvaranja glukoze, koja nam daje snagu i energiju u mišićima.  

Mozak za svoj rad koristi egzogene šećere, a ne one nastale metaboličkim procesima.  

Posle ovog ukratkog uvoda o tome šta je insulin i da pored svega ipak za rad mozga moramo da unesemo male količine šećera, možemo da pređemo na glavnu temu. 

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija predstavlja stanje organizma u kome koncentracija insulina nije dovoljna da ostvari efekte na tkiva. Ključni efekat insulina je da preuzima glukozu posle obroka u tkiva, pre svega skeletne mišiće, između ostalog i sprečavanje prekomernog stvaranja glukoze u jetri, sinteza depoa glukoze u jetri i mišićima i preusmeravanje ostalih energetskih materija u ćelije masnog tkiva. Skeletni mišići slabijim preuzimanje glukoze iz krvi pod dejstvom insulina, dovodi do dužeg zadržavanja glukoze u krvi, što stimuliše dodatno lučenje insulina u pankreasu i na taj način dolazi i do povećanog insulina u krvi. 

Foto: Sliming studio Popovic

Insulinska rezistencija smanjuje sposobnost organizma da kontroliše stvaranje glukoze u jetri pa koncentracija glukoze raste, što dovodi do stvaranja još veće količine insulina. 

Uzroci insulinske rezistencije:

Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije još uvek nije poznat, ali se zna da brojni faktori utiču na njen nastanak. Nasledni faktor igra veliku ulogu, pogotovu kod osoba kojima bliski srodnici boluju od dijabetes melitusa tipa 2. Drugifaktori koji mogu da dovedu do nastanka insulinske rezistencije: gojaznost, dijete sa ogromnim unosom ugljenih hidrata (prostih šećera), nizak nivo fizičke aktivnosti, unos velikih doza steroidnih hormona, hronični stres, kušingov sindrom, policistični jajnici. 

Simptomi insulinske rezistencije:

• Gojaznost- BMI veći od 25, mada je praksa pokazala i da mršave osobe mogu da obole od ovog metaboličkog problema
• Debljina fokusirana na i oko stomaka 
• Pospanost, najčešće posle obroka
• Hronični osećaj nedostatka energije
• Pojava tamnije prebojenosti kože, najčešće na mestima pazuha i prepona
• Neredovni menstrualni ciklus i pojava povećane maljavosti kod žena

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Rezistencija je dijagnostikuje dosta jednostavno i najbitnije totalno neinvazivnim tehnika. Najčešće se koriste, A1C test (glikolizirani hemoglobinski test)- testom se meri prosečan nivo šećera u krvi u poslednjih 2 do 3 meseca. Vrednosti ispod 5,7 se smatraju normalnim, vrednosti izmedju 5,7 i 6,4 se smatraju predijabetes, a vrednosti preko 6,5 dijabetesom. 

Pored ovog testa, radi i verovatno daleko poznatiji OGTT test (test opterečenja glukozom)- izvodi se ujutru, a osoba 8h pre testa ne sme ništa da jede i pije.

Prvi uzorak krvi se uzima našte (na prazan stomak), zatim osoba pije rastvor koncentrovane glukoze i meri se nivo glukoze posle 30, 60, 90, 120 minuta. Sumnja na insulinsku rezistenciju može da se javi, ako je nivo glukoze 7mmol/l nakon 120 minuta. 

Lečenje insulinske rezistencije:

Kao i za bilo koju drugu bolest, sve nas interesuje, da li neka bolest može da se leči, a još više nas interesuje kako može da se leči. Medikamentozno lečenje je jednostavno, primenom Metformina (Glukofage) koji olakšava preuzimanje gukoze iz krvi od strane skeletnih mišića i masnog tkiva. Pored medikamentozne terapije, postoji i ona, što bi se rekla narodna. 

Istraživanja su pokazala da cimet pomaže u održavanju nivoa insulina. Cimet je antioksidant, koji svojim unosom u organizam može da snizi nivo insulina u organizmu. Pored njega, pasulj, jabuke, boranija, grašak, citrusno voće, usporavaju prolazak hrane kroz digestivni trakt i na taj način usporvaju rast šećera posle obroka. Lagana šetnja posle obroka od nekih 20 minuta se pokazala efikasno u sprečavanju naglog skoka insulina u krvi. 

Pacijenti sa insulinskom rezistencijom se žale da su stalno gladni, da i ako manje jedu ne gube u telesnoj ma
si, već naprotiv ona raste. 

Kakva su Vaša iskustva ili iskustva Vama bliskih osoba? Pišite nam u komentarima, da svi zajedno dođe do rešenja, za mogu da kažem bolest 21. veka.