Čir (ulkus) na želucu. Uzrok, simptomi i lečenje

Želudačni epitel je izložen stalnom uticaju toksičnih faktora koji uključuju HCL, pepsin, pepsinogen, žučne soli. Uz to nalazi se pod stalnim dejstvom egzogenih supstanci kao što su medikamenti, alkohol, bakterije. Hlorovodonična kiselina i pepsin su dva osnovna sekretorna produkta sposobna da izazovu oštećenje sluzokože. Kiselina se sekretuje u bazalnim uslovima kao i uslovima stimulacije. Bazalno lučenje je ciklično i dostiže visok nivo u toku noći, a nizak nivo u jutarnjim časovima. Odbrambeni sistem sluzokože želuca može se posmatrati u tri nivoa odbrane, a sastoji se od preepitelnog, epitelnog, subepitelnog odbrambenog sloja.

Čir (ulkus) na želucu se definiše kao oštećenje integriteta sluzokože želuca najčešće hronične benigne prirode. Njegova dubina zahvata njene dublje slojeve sve do mišićnog sloja. 

Pojava ulceracije uslovljena je smanjenjem mukusa (želudačne sluzi) i odbrambenih faktora koji štite sluznicu od štetnog dejstva želudačne kiseline, pri čemu dolazi do njene povećane produkcije.

Foto: Homeopatski centar Sunce

Ulkus ili čir se generalno može javiti svuda gde postoji aktivnost želudačne kiseline i enzima za varenje (pepsina), što znači osim želuca, ulkus se može pojaviti na jednjaku, dvanaestoplačnom crevu (duodenum) i delovima tankog creva.

Etiologija čira na želucu:

Najveći broj oštećenja sluzokože želuca nastaje zbog infekcije bakterijom H. pylori i upotrebe NSAIL-a (acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus. To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora.
Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama...).
H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome.

Ostali faktori kojima se pridaje značaj u razvoju čira na želucu:

• Godine (češći kod starijih od 40. godina),
• Pušenju,
• Stresu,
• Naslednim faktorima (nulta krvna grupa),
• Hroničnim oboljenjima poput Adisonove bolesti i hiperparatireoidizma,
• Kozumaciji alkohola.

U manje od 1% slučajeva ulkus želuca može nastati u sklopu Zolinger-Ellisonovog sindroma, kada se javljaju multiple ulceracije u želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Najčešća lokalizacija čira na želucu je na maloj krivini želuca.

Simptomi ulkusa želudca:

Bol u epigastrijumu, koji se opisuje kao pečenje ili svrdlanje, koji može da bude ostar ili tup. Karakteristično je da se bol javlja nakon uzimanja hrane, praćen je mukom, nekada i povraćanjem, a takođe se češće javlja gubitak telesne težine.

Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju:

• Gubitak telesne težine, izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, moguća pojava i anemije,
• Nadutost u gornjem delu trbuha nakon obroka,
• Podrigivanje,
• Štucanje,
• Mučnina,
• Povraćanje crnog tečnog sadržaja (podseća na talog kafe),
• Crna tečna stolica. 

Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Dijagnostokovanje čira na želucu:

Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje.
Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus (radiološko ispitivanje uz pomoć kontrastnog sredstva) se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Barijumsko ispitivanje gornjeg dela gastrointestinalnog trakta se koristi kao prvi metod u otkrivanju ulkusa. Sledeći korak u dijagnostici je endoskopski pregled, zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza, koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati.

Endoskopskim pregledom se određuje veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike.
Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca.

Endoskopski pregled vrši se endoskopom, koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima.

H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%.

Lečenje čira na želucu:

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima, koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem.
H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi, treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. 

Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima, koji deluju zaštitno na sluzokozu.
Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom, koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi ulkusa, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv).
Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori, nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. 

Hirurško lečenje se primenjuje retko, samo u slučejvima komplikacija poput perforacija ili nekontrolisanih krvarenja.

Ukoliko dođe do oštećenja krvnog suda želuca, može doći do pojave ozbiljnog i životno ugrožavajućeg krvarenja, koje se manifestuje povraćanjem krvi (hematemeza) ili pojavom crne (katranaste) kašaste stolice (melena). Dolazi do ubrzanog rada srca, pada krvnog pritiska, bledila kože (simptomi stanja šoka) i pojave anemije u krvnoj slici.

Perforacija je stvaranje patološkog otvora na zidu želuca sa razlivanjem želudačnog sadržaja u trbuh, što dovodi do peritonitisa (zapaljenja trbušne maramice) i sepse.

Ukratko, u terapiji želudačnog ulkusa koriste se sledeće grupe lekova:

• Antacidi,
• Antagonisti H2 receptora,
• Inhibitori protonske pumpe,
• Faktori zaštite sluzokože,
• Antibiotici.

Ishrana i ulkus želuca:

Ranije se smatralo da određena hrana može uzrokovati pojavu čira na želucu, dok se ova tvrdnja nije pokazala netačnom. Isto tako, režimom ishrane se ne može ni izlečiti čir na želucu.
Međutim, dokazano je da određene namirnice mogu da utiču na elimniaciju bakterije H. pylori tako što pospešuju rast dobrih bakterija u želucu. U ove namirnice se ubrajaju:

• Brokoli, karfiol, kupus i radič,
• Zeleno lisnato povrće, poput kelja i spanaća,
• Hrana bogata probiotkom- jogurt,
• Jabuke,
• Borovnice, maline, jagode i kupine,
• Maslinovo ulje.