Lorazepam. Indikacije, kontraindikacije, neželjeni efekti

Lorazepam je benzodiazepinski lek, koji se klinički koristi za lečenje anksioznosti, može se propisivati i u premedikaciji za pripremu bolesnika za hirurške intervencije, ali i za poremećaje spavanja (nesanice).

Benzodijazepini su grupa lekova, koji deluju na nivou CNS. Pripadaju podgrupi anksiolitika i hipnotika. Jedni su od najpropisivanijih psihofarmaka. Koriste se u lečenju anksioznosti, kao antikonvulzivi i miorelaksansi, ispoljavaju hipnotički efekat (poboljšavaju spvanje), kao i u hirurškoj preoperativnoj pripremi (opuštaju mišiće). Benzodijazepini, najpoznatiji lek je bensedin, koji je i jedan od najpropisivanijih lekova, što od strane lekara, što načinom "na svoju ruku" od strane pacijenata, ilegalnim putem. Što je veoma loše praksa, koja utiče na zdravlje korisnika i na sve veću pojavu zavisnosti od ove grupe lekova. 

Benzodijazepini se ne smeju upotrebljavati sa alkoholom, jer kada deluju zajedno, razvija se depresija centralnog nervnog sistema, što može dovesti do smrti. Zbog ovog negativnog efekta, agresivne alkoholisane osobe smiruju se haloperidolom. Antidot kod trovanja benzodijazepinima je, flumazenil.

Foto: Dr. Saude

Dejstvo lorazepama se bazira na povećanju količine prirodnog neurotransmitera gama-amino-maslačne kiseline (GABA) u mozgu. Ovim mehanizmom dolazi do smanjenja aktivnosti u nervnom sistemu, što usporava i podstiče smirenost i opušten osećaj. GABA nije štetna i može imati mnogo pozitivnih efekata na san, smanjenje stresa, pa čak i krvni pritisak. Kada se GABA oslobađa u velikoj količini, zbog upotrebe benzodiazepina poput lorazepama, osećaj opuštenosti, koji dolazi sa njim može biti veliko olakšanje, posebno za one koji pate od anksioznosti. Opasnost od lorazepama leži u potencijalu za razvijanje zavisnosti. Čak i kada ljudi uzimaju lek, kako je propisano, može se formirati zavisnost. Uobičajeno je da ljudi, brzo razvijaju prag tolerancije i postaje potrebna, sve veća doza da bi se osetili željeni efekti. To može dovesti do zavisnosti. U tim slučajevima, ljudi mogu sami povećati doze i početi da uzimaju više leka nego što im je preporučio lekar. Pošto recept istekne, pojedinci mogu često menjati lekare, kako bi imali pristup lorazepamu, ili ga mogu pokušati kupiti ilegalno. Moguće je da korisnici leka, koji su zavisni od drugih supstanci, koriste benzodiazepine kao zamenu za druge supstance, poput opioida. Fizička zavisnost, može nastati kao rezultat ponovne upotrebe, što znači da pojedinci moraju da uzmu lek, da bi normalno funkcionisali. Na ovaj način opuštajući efekti, mogu dovesti do zavisnosti.

Indikacije za primenu Lorazepama:

• Koristi se za kratkotrajnu terapiju primarnih i sekundarnih stanja psihičke napetosti, praćenih strahom i u lečenju insomnije (nesanice). Daje se i u premedikaciji (pre hirurških ili obimnijih stomatoloških intervencija).
• Parenteralna primena lorazepama, koriste se u terapiji akutnih anksioznih stanja, za kontrolu i prekid epileptičnog statusa, kao premedikacija u pripremi bolesnika za hirurške intervencije i kao dodatni lek u antiemetičkim koktelima za bolesnike na hemioterapiji.

Kontraindikacije Lorazepama:

• Ako ste alergični na lorazepam ili neke druge lekove iz grupe benzodiazepina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka Lorazepam,
• Ako imate osećaj nedostatka daha ili otežano disanje, ozbiljne probleme sa disanjem ili plućima (akutna respiratorna insuficijencija, respiratorna depresija),
• Ako imate “sleep apnoea“ sindrom (kratkotrajni prestanak disanja tokom sna),
• Ako imate opsesivna stanja,
• Ako imate teško oboljenje jetre (tešku insuficijenciju jetre),
• Ako ste trudni ili planirate trudnoću,
• Ako bolujete od miastenije gravis (bolest koju karakteriše progresivni umor i mišićna slabost).,
• Ako ste doživeli akutnu intoksikaciju alkoholom ili analgeticima,
• Ako imate glaukom.

Lekovi iz grupe benzodiazepina se ne smeju primenjivati samostalno, kod depresije ili anksioznosti praćene depresijom, jer u tom slučaju mogu doprineti razvoju suicidalnih misli!!!

Upozorenja i mere opreza:

Lorazepam, kao monoterapiju, ne treba davati bolesnicima sa primarnom depresijom ili akutnom psihozom. Terapijska primena lorazepama kod bolesnika sa kompromltovanom bubrežnom ili hepatičnom funkcijom mora biti obazriva, započeta malim dozama, uz stalno praćenje terapijskog efekta. Ne preporučuje se davanje lorazepama deci mlađoj od 12 godina starosti. Osobe koje se leče lorazepamom imaju smanjenu toleranciju na alkohol i druge depresore CNS.

Trudnoća i dojenje:
Davanje lorazepama u trudnoći i tokom dojenja nije kontraindlkovano, ali lek treba koristiti samo, ako za to postoji apsolutno terapijsko opravdanje. Ne treba ga primenjivati u prvom trimestru trudnoće, dok primena leka sa ciljem sedacije pred porođaj, može izazvati potrebu za oksigenacijom novorođenčeta.

Uticaj na sposobnost upravljanja motronlm vozilima I mašinama:
Kao i kod drugih lekova sa delovanjem na CNS, tokom tečenja lorazepamom, dolazi do umanjenja psihofizičkih sposobnosti. Lekar i farmaceut dužni su da upozore bolesnika da za vreme uzimanja leka izbegava upravljanje motornim vozilom ili rukovanje mašinama. Prvo porazgovarajte sa lekorom, pa tek onda počnite sa terapijom:

• U slučaju zavisnosti od alkohola ili od nekih lekova ili u slučaju ranije zavisnosti od alkohola ili zloupotrebe lekova,
• Ukoliko imate oboljenje jetre ili bubrega,
• Ukoliko imate depresiju, jer uzimanje lorazepama može povećati suicidalne misli kod depresivnih pacijenata ili dovesti do pogoršanja već postojeće depresije,
• Ukoliko ste ranije imali depresiju, jer primena lorazepama može dovesti do ponovne pojave bolesti,
• Ukoliko imate povišen pritisak u oku (glaukom),
• Ukoliko imate poteškoća sa disanjem,
• Ukoliko ste u starijem životnom dobu ili lošeg opšteg stanja (iscrpljenost organizma).

Pre upotrebe neophodno je informisati lekara:

• U slučaju alegijske reakcije na aktivnu supstancu ili druge lekove, a naročito alprazolam, hlordiazoperoksid, klonazepam, klorazepat, diazepam, estazolam, flurazepam, oksazepam, prazepam, temazepam ili triazolam.
• U slučaju primene drugih lekova, biljnih preparata ili suplemenata, a naročito anithistaminika, digoksina, levodope, lekova u terapiji depresije, konvulzija, bolova, Parkinsonovog oboljenja, astme, prehlade, alergija, mišićnih relaksanata, oralnih kontraceptiva, probenecida, rifampina, sedative, lekova protiv nesanice, teofilina, sedative i valproične kiseline.

Zavisnost- prilikom korišćenja ovog leka postoji rizik od razvoja zavisnosti, koji raste sa porastom doze i dužine terapije. Rizik je veći kod pacijenata, koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova.

Tolerancija- ukoliko nakon nekoliko nedelja primetite da Vam tablete pomažu manje nego na početku terapije, obratite se Vašem lekaru.

Doziranje i način primene:

Lorazepam je moguće davati peroralno, intramuskulamo i intravenski. Među parenteralnim putevima najpogodniji je intravenski. Uobičajena peroralna doza u terapiji anksioznih oboljenja iznosi 2 do 6 mg, ali ukupne dnevne doze mogu dostići i 10 mg. Dnevna doza deli se u 2-3 pojedinačne, od kojih večernja doza treba da bude najveća. U lečenju insomnije, jednokratno, pred spavanje, daje se 1 do 4 mg lorazepama. U preoperativnoj pripremi daje se 2-3 mg lorazepama veče pred intervenciju, a ako je neophodno, naredno jutro daje se još jedna, nešto niža doza. Alternativni pristup je da se 2-4 mg aplikuje peroralno 1 do 2 časa pre hirurške intervencije.
U stomatološkoj premedikaciji, lorazepam se daje u dozi 1-2,5 mg, 90-120 minuta pre intervencije. U lečenju starih i iscrpljenih osoba, ukupnu dnevnu dozu lorazepama treba smanjiti približno za 50 %. Deca starosti 5 do 13 godina, u preoperativnoj hirurškoj pripremi, a u zavisnosti od telesne mase, dobijaju 60 minuta pre operacije 0,5-2,5 mg lorazepama (50 pg/kg).

Alkohol povećava sedativno dejstvo leka, pa ga nikako ne bi trebalo konzumirati zajedno sa lekom!!!

Interakcije drugih lekova i Lorazepama:

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste do nedavno uzimali, bilo koji drugi lek, uključujući i one, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
To je potrebno zato što lek Lorazepam može da ima uticaja na dejstvo nekih lekova, ali i neki lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Lorazepam.

Ne preporučuje se istovremena primena sa:
Zidovudin- lekovi iz grupe HIV proteaza, koji se koriste u terapiji HIV infekcija.

Obavezno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:
Antipsihotike- lekovi za lečenje psihoza, trankilizeri,
Anksiolitike- lekovi za smirenje i antidepresivi, 

Hipnotike- lekovi za lečenje poremećaja sna, 

Analgetike- lekovi protiv bolova, 

Anestetike i barbiturate, 

Antihistaminike- lekovi za lečenje alergija,
Antiepileptike- lekove za lečenje epilepsije (fenobarbital, valproat),
Opioidne analgetike- lekovi koji se koriste protiv jakih bolova (metadon),
Klozapin- lek za lečenje psihotičnih poremećaja,
Cisaprid- lek koji pomaže pražnjenje želuca,
Mišićne relaksanse- baklofen, tizanidin,
Lofeksidin- lek koji pomaže u oslobađanju simptoma ukoliko ste uzimali opioide,
Disulfiram- lek koji se koristi u lečenju hronične zavisnosti od alkohola,
Nabilon- lek za lečenje mučnine i povraćanja,
Cimetidin- lek za lečenje želudačnih tegoba i gorušice,
Lekove za lečenje gljivičnih infekcija- (itrakonazol, ketokonazol, flukonazol i vorikonazol),
Antibiotike- (eritromicin, rifampicin)
Izoniazid- jedan od antituberkulotika, koji se koristi u terapiji tuberkuloze,
Lekove za lečenje čira na želucu- omeprazol, esomeprazol,
Lekove iz grupe antihipertenziva, vazodilatatora i diuretika- ACE-inhibitori, alfa-blokatori,


Najčešći neželjeni efekti Lorazepama:

Kratkotrajni neželjeni efekti upotrebe lorazepama, mogu se pojaviti odmah nakon prve upotrebe i trajati sve dok je lek u vašem organizmu. Obično je potrebno oko 10 do 12h, dok se organizam ne očisti. Neki od kratkotrajnih neželjenih efekata su:

• Pospanost,
• Vrtoglavica,
• Malaksalost,
• Slabost,
• Suva usta,
• Dijareja,
• Mučnina,
• Povraćanje,
• Promene apetita,
• Nemir,
• Konstipacija,
• Otežano i učestalo mokrenje,
• Poremećaji vida,
• Promene u seksualnoj funkciji.

Kada uzimate bilo koji lek, postoji mogućnost neželjenih reakcija. Svesnost o ozbiljnim nuspojavama, važna je u slučaju predoziranja, alergijske reakcije ili interakcije sa opasnom supstancom. Ako Vi ili vaša voljena osoba doživite, bilo koji od sledećih neželjenih efekata, odmah se obratite lekaru za pomoć, jer je reč o ozbiljnim neželjenim efektima:

• Kontinuiran tremor ili nemogućnost mirovanja (povećana anksioznost),
• Groznica,
• Nesanica
• Otežano disanje,
• Otežano gutanje,
• Teška forma osipa,
• Žutica,
• Nepravilni srčani otkucaji,
• Poremaćji hoda,
• Nerazgovetan govor,
• Gubitak pamćenja,
• Krvarenje u digestivnom sistemu i druge gastrointestinalne probleme,
• Koma.

Kupovina benzodijazepina, među kojima je i Lorazepam, bez lekarskog recepta je ilegalno u Srbiji, a pre svega, štetno po Vaše zdravlje, zbog svih svojih neželjenih efekata i interakcijama sa drugim lekovima.