Psorijaza (lat. Psoriasis) je hronična autoimuna, inflamatorna bolest kože koja nije zarazna. Izaziva brojne nelagodnosti obolelima čineći da se osećaju frustrirano, fizički i mentalno. U pitanju je bolest za koju još ne postoji lek, ali koja se može dobro držati pod kontrolom određenim medikamentima i stilom života.
Prati je svrab, ali se on javlja kod manjeg broja obolelih. Kod nekih osoba se mogu pojaviti i ploče po određenim delovima tela, koje ponekad prate gnojnice. Može da zahvati celo telo, ali se prvobitno javlja na laktovima, kolenima, pupku, stopalu i donjem delu leđa. Ako je zahvaćeno celo telo, život osobe može biti veoma ugrožen.
Bolest se javlja u epizodama: postoje periodi poboljšanja kada je jedva primetna i periodi „akutne“ faze kada dolazi do većih zapaljenja i ispoljavanja po telu.
 |
| Foto: N1 info |
Kako nastaje psorijaza?
Ovaj poremećaj je rezultat ubrzanog procesa proizvodnje ćelija. Uobičajene ćelije kože rastu duboko u koži i polako se izdižu na površinu. Na kraju odumiru i otpadaju, a životni ciklus im je oko mesec dana.
Kod obolelih, ovaj ciklus je ubrzan i može se završiti za samo nekoliko dana (2-3 dana). Zbog toga ćelije kože nemaju vremena da otp
adnu i ova brza prekomerna proizvodnja dovodi do nakupljanja ćelija kože i stvaraju se površine zadebljane od mrtvih ćelija.
Kada nastaje psorijaza?
Može nastati u bilo kojem uzrastu, ali kod većine ljudi dijagnoza se postavlja u odraslom dobu. Prosečna starost je između 15 i 35 godina.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), neka istraživanja procenjuju da se oko 75% slučajeva dijagnostikuje pre 46. godine starosti. Drugi period kada je najviše dijagnostifikovanih je u kasnim 50-im i ranim 60-im godinama.
Prema WHO, muškarci i žene su podjednako pogođeni. Belci su daleko ugroženiji dok ljudi tamnije boje kože retko oboljevanju od ove bolesti.
Otprilike jednoj trećini obolelih dijagnostifikovaće se i psorijatični artritis.
Iako podaci nisu potpuni, istraživanja sugerišu da su slučajevi psorijaze sve češći. Da li je razlog to što danas ljudi češće razvijaju ovu bolest kože ili su lekari samo poboljšali dijagnostiku, još nije zvanično dokazano i potvrđeno.
Lokalizacija psorijaze:
Bolest se može pojaviti bilo gde na telu. Ipak, najčešće su to:
- Ruke (pre svega laktovi);
- Stopala;
- Kolena;
- Vrat;
- Vlasište (i površine po obodima);
- Lice…
Manje uobičajene vrste pogađaju nokte, usta i područje oko genitalija.
Težina kliničke slike:
Po načinu ispoljavanja, psorijaza može biti: blaga, umerena i teška. I način lečenja zavisi upravo od ove podele. Blaga je ukoliko je zahvaćena površina kože manja od 3% tela, umerena od 3% do 10% i teška ako je zahvaćeno preko 10%.
Ipak, ova podela je samo uslovna jer zahvaćena površina može biti mala ali izazvati obolelom velike neprijatnosti. To je slučaj kada se pojavljuje na rukama i licu tj. izloženim delovima tela, koje obolelom pored fizičke neprijatnosti, donosi još i dozu nesigurnosti i socijalnog stresa.
Slično važi i ako se psorijaza pojavi na prstima nogu ili u preponama, jer ma kolika površina da je obuhvaćena, otežava kretanje.
Psorijaza i druge udružene bolesti:
Oboleli imaju veću verovatnoću da razviju stanja kao što su:
- Dijabetes tipa 2
- Zapaljenska bolest creva
- Bolesti srca
- Artritis
- Anksioznost i depresija
Još uvek nije tačno poznato, da li je psorijaza pratilac navedenih bolesti ili je obrnuto u pitanju.
Vrste psorijaze:
Najčešća je podela na pet vrsta po načinu manifestovanja:
1. Plak psorijaza (Psoriasis vulgaris)
U pitanju je najčešća vrsta oboljenja. Američka akademija za dermatologiju (AAD) procenjuje da oko 80% ljudi koji boluju od ove bolesti, ima plak psorijazu.
Ova vrsta se prepoznaje po crvenim, upaljenim mrljama koje prekrivaju kožu. Mrlje su često prekrivene beličasto-srebrnim ljuspicama ili plakovima. Plakovi se najčešće nalaze na laktovima, kolenima i vlasištu.
Plakovi su praćeni jakim svrabom koji obolele tera da se češu bukvalno „do krvi“. Kvalitet života im je ozbiljno narušen kao i kvalitet sna, budući da pojedini oboleli ne mogu da utonu u san od svraba ili ih svrab budi u toku noći.
2. Crevna psorijaza
Karakteristično je da je ova vrsta česta u dečijem dobu i izaziva male ružičaste fleke. Najčešća mesta pojavljivanja su trup, ruke i noge. Mrlje nisu zbijene i uzdignute kao kod plak psorijaze već su manjih oblika.
3. Pustulozna
Ova vrsta je češća kod odraslih. Izaziva bele, gnojne plikove i široke predele crvene, upaljene kože. Obično je lokalizovana na rukama i nogama, ali može biti i rasprostranjena po telu.
4. Obrnuta
Karakterišu je svetla područja crvene, sjajne i upaljene kože. Zapaljenske promene nastaju ispod pazuha ili grudi, u preponama ili oko kožnih nabora na genitalijama.
5. Eritrodermijska
Teška i na svu sreću veoma retka vrsta ovog oboljenja.
Ovaj oblik često pokriva velike delove tela odjednom. Koža je crvena kao da je osunčana. Psorijatički plakovi koji se razvijaju često nastaju u velikim naborima kože ili listovima. Nije neuobičajeno da osoba sa ovom vrstom bolesti ima groznicu i povišenu temperaturu.
Ova vrsta može biti opasna po život, tako da kod pojave simptoma treba odmah potražiti lekarsku pomoć.
Simptomi psorijaze:
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i zavise od vrste psorijaze. Zahvaćene oblasti mogu biti veličine pahuljice na vlasištu (ili obodu vlasišta). Mogu biti na laktu ili pokrivati veću površinu tela. Mesto pojavljivanja i obim se razlikuje od osobe do osobe.
Budući da je plak psorijaza najzastupljenjija sa oko 80% svih slučajeva, pogledajmo koji su njeni simptomi:
- crvene, uzdignute, upaljene mrlje na koži;
- beličasto-srebrne ljuspe ili plakovi na crvenim mrljama;
- suva koža koja može da pukne i krvari;
- svrab i peckanje oko mrlja;
- zadebljani i deformisani nokti;
- bolni, natečeni zglobovi
Većina obolelih prolazi kroz tzv. cikluse ili epizode simptoma. Stanje može da izazove teške simptome nekoliko dana ili nedelja, a zatim se oni mogu povući i biti gotovo neprimetni.
Za nekoliko nedelja, stanje se može ponovo rasplamsati i tako u ciklusima. Dužina trajanja pojedine epizode napada bolesti je takođe individualna. U retkim slučajevima simptomi psorijaze mogu i potpuno da nestanu.
Kada nema aktivnih znakova bolesti, možda je osoba u „remisiji“. To ne znači da se psorijaza neće vratiti, ali to je period odsustva simptoma.
Da li je psorijaza zarazna tj. prelazna?
U pitanju je bolest koja nije ni zarazna niti prelazna. Ne može se preneti s jedne osobe na drugu. Dodirivanje psorijatične lezije obolelog neće uzrokovati da razvijete psorijazu.
Važno je da se informišete o ovoj bolesti. Mnogi ljudi smatraju da je bolest prelazna i plaše se direktnog kontakta i korišćenja predmeta koje koristi neko ko ima psorijazu.
Šta uzrokuje psorijazu?
Ni dan danas nije poznato šta uzrokuje ovu bolest. Međutim, zahvaljujući decenijskim istraživanjima, postoji ideja o dva ključna faktora: genetika i imunološki sistem.
Imuni sistem:
Psorijaza je autoimuno oboljenje. Kod autoimunih bolesti organizam praktično napada samog sebe. U slučaju psorijaze, bela krvna zrnca poznata kao T ćelije, greškom napadaju ćelije kože.
U zdravom organizmu, bela krvna zrnca su uvek spremna za napad i uništavanje invazivnih bakterija iz okruženja i borbu protiv infekcija. Kod osoba sklonih psorijazi dolazi do pogrešnog napada – tj. cilj su sopstvene ćelije što u slučaju psorijaze uzrokuje abnormalnu aktivnost u produkciji ćelija kože.
Ubrzana proizvodnja ćelija kože uzrokuje da se nove ćelije prebrzo razvijaju. Tako dolazi do njihovog nagomilavanja na površini kože što rezultira nastankom plakova koji su najčešće povezani sa psorijazom. Isti mehanizam uzrokuje i stvaranje crvenih, upaljenih delova kože.
Genetika:
Neki ljudi nasleđuju gene zbog kojih postoji veća verovatnoća da će razviti poremećaj. Ako imate bliskog člana porodice sa kožnim problemima, rizik od razvoja oboljenja je veći.
Međutim, stručnjaci kažu da je procenat ljudi koji imaju psorijazu i genetsku predispoziciju mali: svega oko 2 do 3 procenta ljudi sa prisutnim genom razvija ovu bolest.
Medicinski pregled:
Većina lekara je u stanju da postavi dijagnozu jednostavnim fizičkim pregledom. Simptomi psorijaze su obično vidljivi i lako ih je razlikovati od ostalih stanja koja mogu izazvati slične simptome.
Tokom ovog pregleda, pokažite svom lekaru sva područja koja vas zabrinjavaju. Pored toga, recite lekaru da li neko od članova porodice ima ovu bolest.
Biopsija:
Ako su simptomi nejasni ili ako vaš lekar želi da potvrdi dijagnozu, uzeće vam mali uzorak kože. Proces je poznat kao biopsija.
Uzorak će zatim biti poslat u laboratoriju i pregledan pod mikroskopom. Pregledom se može dijagnostikovati vrsta psorijaze koju imate. Takođe se mogu isključiti i drugi mogući poremećaji ili infekcije.
Po prijemu rezultata, vaš lekar će moći preciznije da odredi odgovarajuću terapiju za vaš tip ovog oboljenja.
Okidači:
Spoljni „okidači“ mogu započeti napad (epizodu) bolesti. Ovi okidači nisu isti za sve. Oni se takođe mogu vremenom menjati.
Najčešći okidači za psorijazu su:
Stres:
Neobično visok nivo stresa može izazvati epizodu iii napad oboljenja. Ako naučite da smanjujete i upravljate stresom, možete da smanjite i eventualno sprečite pojavu zapaljenja.
Alkohol:
Veća upotreba alkohola može biti okidač za zapaljenski proces na koži. Ako preterano konzumirate alkohol, epizode psorijaze mogu biti učestalije.
Smanjenje konzumiranja alkohola pametno je i za vas i za vašu kožu ali i ostale organe pa i psihu. Ako je potrebno zatražite stručnu pomoć za postepen prestanak konzumiranja alkohola.
Povreda:
Različiti nesrećni slučajevi, posekotine ili ogrebotine mogu pokrenuti epizodu napada. Udarci, vakcine i opekotine od sunca takođe mogu biti okidači nastanka i promena na koži.
Lekovi kao okidači:
Pojedini medikamenti se smatraju uzročnicima psorijaze:
- Litijum;
- Antimalarijski lekovi;
- Protiv visokog krvnog pritiska;
- Protiv infekcija.
Psorijazu uzrokuje, bar delom, imuni sistem koji greškom napada zdrave ćelije kože. Ako ste bolesni ili se borite sa infekcijom, vaš imuni sistem će pored borbe sa infekcijom izvršiti „juriš“ i na sopstvene ćelije kože. To bi moglo započeti još jednu epizodu. Recimo, zapaljenje grla je uobičajeni okidač.
Mogućnosti lečenja:
Za ovu bolest još nije pronađen lek. Tretmani i terapija imaju za cilj smanjenje upale i ljuspanje, usporavanje rasta ćelija kože i uklanjanje plakova. Tretmani se dele u tri kategorije:
Tematični tretmani:
Kreme i masti koje se direktno nanose na kožu mogu biti od koristi za smanjenje blage do umerene psorijaze.
Lokalni tretmani za psorijazu:
- Topikalni kortikosteroidi,
- Aktuelni retinoidi,
- Antralin,
- Analozi vitamina D,
- Salicilna kiselina,
- Hidratantna krema
Sistemski lekovi:
Pacijenti sa umerenim do teškim oblikom bolesti i oni koji nisu dobro reagovali na druge vrste lečenja, možda će morati da koriste oralne lekove ili injekcije. Mnogi od ovih lekova imaju neprijatne nuspojave. Lekari ih obično prepisuju na kraći vremenski period.
U tu grupu lekova spadaju:
- Metotreksat,
- Ciklosporin (Sandimmune),
- Biološki,
- Retinoidi
Svetlosna terapija:
Ovaj tretman za psorijazu koristi ultraljubičasto (UV) ili prirodno svetlo. Sunčeva svetlost ubija preaktivna bela krvna zrnca koja napadaju zdrave ćelije kože i izazivaju brzi rast ćelija. I UVA i UVB svetlost mogu biti od pomoći u smanjenju simptoma blage do umerene psorijaze.
Kombinacija tretmana:
Većina ljudi sa umerenom do teškom psorijazom imaće koristi od kombinacije tretmana. Ova vrsta terapije koristi više od jedne od vrsta lečenja za ublažavanje simptoma.
Neki ljudi mogu koristiti isti tretman celog života. Drugi će možda morati povremeno da menjaju tretmane ako njihova koža prestane da reaguje na ono što koriste.
Lekovi za psorijazu:
Ako imate umerenu do tešku psorijazu – ili ako psorijaza prestaje da reaguje na druge tretmane – vaš lekar može razmotriti oralni lek ili lek koji će biti unet putem injekcije.
Najčešći lekovi koji se koriste za lečenje su:
Biološki – Ova klasa lekova menja vaš imuni sistem i sprečava interakciju između vašeg imunog sistema i upalnih puteva. Ubrizgavaju se ili daju intravenskom (IV) infuzijom.
Retinoidi – Retinoidi smanjuju proizvodnju ćelija kože. Ali kada ih prestanete koristiti, simptomi će se verovatno vratiti. Neželjeni efekti uključuju gubitak kose i upalu usana.
NAPOMENA: Trudnice i žene koje planiraju trudnoću u naredne tri godine ne bi trebalo da uzimaju retinoide zbog rizika od mogućeg oštećenja ploda.
Ciklosporin – Ciklosporin (Sandimmune) sprečava odgovor imunog sistema. Ovo može olakšati simptome psorijaze. Sa druge strane, to znači da ćete imati oslabljen imuni sistem, pa ćete se lakše razboljevati. Neželjeni efekti uključuju probleme sa bubrezima i visok krvni pritisak.
Metotreksat – Poput ciklosporina, metotreksat suzbija imuni sistem. Ako se koristi u malim dozama, može izazvati manje nuspojava. Ipak, dugoročno, ovaj lek može izazvati ozbiljne neželjene efekte a to su, oštećenje jetre i smanjenu proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca.
Pre svega smanjite unos zasićenih masti. One se nalaze u životinjskim proizvodima – u mesu i mlečnim proizvodima. Povećajte unos nemasnih proteina koji sadrže omega-3 masne kiseline (losos, sardine i škampi). Biljni izvori omega-3 uključuju orahe, lanene semenke i soju.
Živeti sa bolešću:
S pravilnim pristupom možete umanjiti uticaj te bolesti i živeti ispunjen život. Zato je potrebno da obratite pažnju na način ishrane i upravljanje stresom, da biste se kratkoročno i dugoročno uspešno nosili sa ovom bolešću.
Dijeta:
Gubitak kilograma i pridržavanje pravila zdrave ishrane mogu mnogo pomoći smanjenju simptoma.
Šta podrazumevaju pravila zdrave ishrane? Konzumiranje povrća, integralnih žitarica, sezonskog voća i namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama. Takođe treba ograničiti hranu koja izaziva upalne procese, a u tu hranu spadaju rafinisani šećer, mlečni proizvodi i prerađena hrana.
Postoje anegdotski dokazi da konzumiranje određenog voća i povrća može pokrenuti simptome. „Crna lista“ uključuje i neke većini omiljene namirnice: paradajz, beli krompir, patlidžan i neku ljutu hranu kao što su paprika i kajenska paprika. Umesto toga, zeleno lisnato povrće je odličan izbor a od začina đumbir, kurkuma i korijander će uticati na smanjenje upale u organizmu.
Stres:
Stres je davno potvrđen okidač za psorijazu. Dobro upravljanje i suočavanje sa stresom može vam pomoći da smanjite razbuktavanje psorijaze i time olakšate simptome.
Pokušajte sledeće aktivnosti za smanjenje stresa:
- meditacija,
- kreativno pisanje,
- disanje,
- joga,
- sve vrste rada na emocijama.
Sva ova emocionalna pitanja su bitna. Važno je da pronađete način kako da upravljate njima. Rešenje može da bude razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje ili pridruživanje grupi za podršku obolelih.
Psorijaza i artritis:
Između 30 i 33 posto pacijenata dobiće dijagnozu psorijatičnog artritisa, potvrđeno je u nedavnim studijama.
Ova vrsta artritisa izaziva oticanje, bol i upalu zahvaćenih zglobova. Prisustvo upaljenih, crvenih delova kože sa plakovima obično razlikuje ovu vrstu artritisa od ostalih.
Psorijatični artritis je hronična bolest. Kao i psorijaza, i simptomi psorijatičnog artritisa mogu se pojavljivati i nestajati. Psorijatični artritis takođe može biti kontinuiran, sa stalnim simptomima i problemima.
Većina ljudi koji razviju psorijatični artritis ima psorijazu. Međutim, moguće je razviti ovu bolest bez postojanja dijagnoze psorijaze. Većina ljudi koji dobiju dijagnozu artritisa bez psorijaze, imaju člana porodice koji ima psorijazu.
Tretmanima se mogu ublažiti simptomi psorijatičnog artritisa. Može se ublažiti bol i poboljšati pokretljivost zglobova. I ovde skidanje viška kilograma, održavanje zdrave ishrane i izbegavanje okidača takođe mogu pomoći u smanjenju pojave psorijatičnog artritisa.
Blagovremeno postavljanje dijagnoze i lečenje može smanjiti verovatnoću ozbiljnih komplikacija, uključujući oštećenje zglobova.
Psorijaza: domaća lekovita sredstva:
Ne postoji lek za psorijazu, pa čak ni terapija ili plan medicinskog lečenja koji pomaže u upravljanju bolešću i minimiziranju svih simptoma.
Ako želite da isprobate neki od kućnih lekova za psorijazu, razgovarajte sa lekarom – i budite svesni da neki biljni lekovi mogu izazvati interakcije sa lekovima i biti štetni ako ste trudni ili dojite, imate poremećaj raspoloženja ili drugo prethodno stanje poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska.
U većini slučajeva, ovo su blaga i sigurna pomoćna lekovita sredstva koja će vam doneti olakšanje.
Maslinovo ulje:
Prepuno omega-3 masnih kiselina, maslinovo ulje može pomoći smanjenju upale ako se nanosi na područja zahvaćena kože.
Utrljajte male količine toplog maslinovog ulja u ljuskave fleke kako biste ih omekšali, a tokom tuširanja masirajte malo maslinovog ulja u vlasište kako biste se rešili ljuskica kože od psorijaze vlasišta. Ako imate velike mrlje i promene na telu, dodajte dve kašike toplog maslinovog ulja u svoju kupku – i opustite se.
Jabukovo sirće:
Nacionalna fondacija za psorijazu SAD predlaže primenu jabukovog sirćeta na vlasište, nekoliko puta nedeljno, da biste ublažili svrab vlasišta.
Da biste sprečili osećaj pečenja, razblažite sirće vodom (odnos 1: 1) i temeljno isperite vlasište nakon što se rastvor osuši da ne bi došlo do iritacije.
Međutim, nemojte nanositi jabukovo sirće na kožu ako je puklo ili krvari.
Lečenje psorijaze sodom bikarbonom:
Sodom bikarbonom se može olakšati pre svega svrab.
Svrab se ne javlja kod svih pacijenata, ali ako se pojavi, soda bikarbona može doneti olakšanje.
Pomešajte 1,5 šoljice sode bikarbone sa 3 litre vode i nanesite je na mesto kože pod svrabom. Neki pacijenti prijavljuju peckanje kada na kožu nanose sodu bikarbonu. Ako vam to smeta, umesto gornjeg recepta – jednostavno dodajte sodu bikarbonu u vodu za kupanje.
Lečenje psorijaze sodom bikarbonom je jeftina i laka opcija i vredi je probati.
Lan:
Ako telo dobije previše zapaljenskog jedinjenja arahidonske kiseline (koje se nalazi u određenoj hrani, poput crvenog mesa i mlečnih proizvoda), prirodni način odbrane je laneno seme. Možete ga koristiti kako želite: dodajte ga mlevenog u smuti, zobenu kašu, ili koristite laneno ulje kao preliv za salate i za kuvanje.
Aloe vera:
Američka nacionalna fondacija za psorijazu predlaže nanošenje gela aloe vere na obolelu kožu i do tri puta dnevno.
Čisti gel aloe vere, koji se može naći u većini apoteka i prodavnica zdrave hrane, bogat je anti-upalnim svojstvima, a njegov osećaj hlađenja pomoći će smirivanju iritirane kože.
Spomenuta fondacija kaže da nema jasne koristi za psorijazu od uzimanja tableta aloe vere i da ipak treba pratiti savete lekara.
Ovas:
Nema dokaza da ovas ublažava simptome , ali mnogi imaju pozitivna iskustva sa nanošenjem ovsene paste (samo ovas i voda) na promene na koži kako bi se smanjilo crvenilo i svrab. Takođe, i kupka obogaćena ovsenim brašnom daje dobre rezultate.
Pripremite kupku sa ovsenim brašnom tako što ćete vodi za kupanje dodati nekoliko šaka običnih ovsenih pahuljica samlevenih u blenderu.
Kurkuma:
Studije su povezale začin kurkumu sa smanjenom upalom u brojnim zdravstvenim stanjima, uključujući psorijazu. Razlog: kurkuma sadrži antioksidans kurkumin, za koji se veruje da štiti kožu neutralizacijom slobodnih radikala i ubrzavanjem zarastanja rana.
Da biste postigli optimalne rezultate, dodajte oko jedne kafene kašike kurkume pirinču, testenini ili povrću svaki dan, ili ga pomešajte sa malo soka i kašičice crnog bibera i popijte.
Slična antiupalna dejstva ima i đumbir pa se i on preporučuje za ublažavanje zapaljenskih procesa.
Činjenice koje niste znali o psorijazi:
Poreklo imena bolesti:
Grčki lekar Galen je 200. godine pre Hrista skovao termin psorijaza, koji je potekao od grčke reči „psora“ (svrabež). Ali stanje o kome je govorio – ljuskava koža na kapcima i skrotumu – odgovara onome što danas nazivamo seboroičnim dermatitisom.
Prvu tačnu definiciju psorijaze smo dobili mnogo kasnije tek u 19. veku kada je Robert Vilan, engleski lekar koji se smatra osnivačem moderne dermatologije, opisao kožne lezije natrpane suvim ljuskama i okružene crvenim obrubom.
Psorijaza kroz vekove:
U biblijskim a i srednjovekovnim vremenima, oboleli su bili izbegavani u većini zajednica. Uobičajeno je bilo uverenje da su ljudi kožnim bolestima bili „kažnjeni“ od viših sila iz nekog razloga i da su sami „zaslužili“ ovo svojevrsno „obeležavanje“. Naravno, smatralo se i da je psorijaza prelazna pa su oboleli držani na distanci (što motkama što kamenjem).
Zbog ovakvih zabluda mnogo je onih sa psorijazom koji su bili odbačeni od društva i živeli usamljeničkim životom na pustim mestima. Neki od njih su prošli i gore – spaljeni su na lomači!
Psorijaza se nekada tretirala urinom!
Postoji dosta lekova za psorijazu iz prirode sa kojima možete pokušati da smirite iritaciju, poput ulja čajevca, kurkume ili ribljeg ulja.
Jedna od prvih poznatih „krema“ za terapiju je prilično neobična a zapisana je u drevnom staroegipatskom tekstu poznatom kao Ebers papirus, gde se navodi recept za pravljenje melema protiv psorijaze čiji su sastojci luk, morska so i urin!
Najpoznatija osoba koju je „napala“ psorijaza:
Mega rijaliti zvezda Kim Kardašijan je potpuno razgolitila život pred širokom javnošću (što joj je, jelte, i posao) i priznala da muku muči sa ovom bolešću i da ima popriličan strah da joj se lezije mogu pojaviti i na licu.
Budući da dotična ne oskudeva u finansijskim sredstvima – posredno možemo da zaključimo da trajni lek protiv psorijaze ne postoji jer bi ga Kardašijanova svakako platila ma koliko papreno koštao.
Mitovi i činjenice:
Mit: Psorijazu uzrokuje loša higijena
Činjenica: Budući da je psorijaza kožna bolest, mnogi ljudi pogrešno veruju da je loša higijena u korenu crvenih, ljuskastih mrlja. Većina ljudi sa ovim stanjem ima genetsku predispoziciju razvoja psorijaze. Drugi faktori, poput stresa, povrede, hormona i nekih lekova mogu pogoršati psorijazu, ali ne uzrokuju je. Na žalost terapije su bezuspešne u većini slučajeva.
Mit: Psorijaza je zarazna
Činjenica: Budući da su mrlje od psorijaze crvene boje i mogu puknuti i krvariti, neki ljudi misle da je koža zaražena i može biti zarazna. Ovo nije istina. Psorijaza je autoimuna bolest, a ne infekcija, i ne možete „uhvatiti“ psorijazu dodirom ili kontaktom sa nekim ko je bolestan.
Mit: Lečenje psorijaze je neuspešno
Činjenica: Postoji više različitih terapija. Blaga psorijaza može se lečiti lokalnim lekovima. Umerena i teška psorijaza leči se sistemskim ili biološkim lekovima i fototerapijom. Ne postoji nijedna terapija koji deluje na sve, jer svi različito reaguju. Saradnja sa lekarom pomoći će vam da utvrdite koja terapija najbolje deluje za vas.
Mit: Psorijazu je lako prepoznati
Činjenica: Postoji pet različitih vrsta psorijaze. Psorijaza plaka je najčešća i pojavljuje se kao podignuta, crvena mrlje sa srebrnasto bijelom pahuljastom kožom na vrhu. Ostale vrste su crevna, inverzna, pustularna i eritrodermična. Svaka vrsta izgleda drugačije.
Mit: Psorijaza je jednostavno stanje kože
Činjenica: Najupečatljiviji simptom psorijaze su crvene, ljuskavi mrlje na koži, ali može postojati upala po celom telu, što vas dovodi u opasnost od drugih bolesti, kao što su srčane bolesti ili dijabetes. Neki ljudi sa psorijazom takođe imaju psorijatični artritis koji, kao i kod drugih oblika artritisa, izaziva bol u zglobovima, ukočenost i oticanje.
Mit: Postoji lek za psorijazu
Činjenica: Psorijaza se može lečiti aktuelnim kremama i lekovima, ali smatra se doživotnim, hroničnim stanjem. Mnogi ljudi doživljavaju epizode izbijanja psorijaze i nakon toga imaju periode vremena kada im je koža u redu. To ne znači da je bolest izlečena ili da je nestala, već da postoje ciklusi.
Mit: Možete se znati da imate psorijazu samo pregledom kože
Činjenica: Glavni simptom psorijaze su crvene, ljuskaste mrlje na koži. Ali i druga stanja i bolesti mogu izazvati slične simptome, kao što je ekcem. Jedini pravi način dijagnostifikovanja psorijaze je konsultacija sa dermatologom koji će izvršiti fizički pregled i eventualno medicinsko testiranje, poput biopsije, kako bi potvrdio dijagnozu.
Mit: Psorijaza se razvija samo kod odraslih
Činjenica: Psorijaza je češća kod odraslih nego kod dece. Većina obolelih od psorijaze imala je prvu pojavu između 15. i 35. godine. Jedna trećina obolelih od psorijaze dobila je pre 20. godine.
0 Коментари