Levodopa. Indikacije, kontraindikacije, neželjeni efekti

Lek Levodopa je prekursor dopamina. Najčešće se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti. Najefikasnije se koristi za kontrolu bradikinetičkih simptoma vidljivih kod Parkinsonove bolesti. Levodopa se obično propisuje bolesnicima s Parkinsonovom bolešću, kada simptomi postanu teže kontrolisani drugim lekovima protiv parkinsonizma. Njegov razvoj u kasnim 1960-ima predstavlja jedan od najvažnijih dostignuća u istoriji medicine. 

Foto: Alany

U radu koji mu je doneo Nobelovu nagradu 2000. godine, švedski naučnik Arvid Carlsson je 1950-ih prvi put pokazao da je davanje L-DOPA životinjama sa simptomima Parkinsonove bolesti uzrokovane lekovima (rezerpinom), uzrokovalo smanjenje intenziteta simptoma kod životinja. Godine 1960./61. Oleh Hornykiewicz, nakon što je otkrio znatno smanjene nivoa dopamina u mozgovima nakon obdukcije pacijenata s Parkinsonovom bolešću. Objavio je zajedno s neurologom Waltherom Birkmayerom dramatične terapijske antiparkinsonske dejstvo intravenskog davanja L-DOPA kod pacijenata. George Cotzias i njegovi suradnici su kasnije proširili ovaj tretman na trovanje manganom, a kasnije i na parkinsonizam, za šta su 1969. osvojili nagradu. Prva studija koja izveštava o poboljšanjima kod pacijenata s Parkinsonovom bolešću, kao rezultat lečenja L-dopom objavljena je 1968. godine.

Indikacije levodope:

Lek se najčešće koristi za lečenje Parkinsonove bolesti, ali se koristiti i za lečenje postencefalitičkog parkinsonizma i simptomatskog parkinsonizma, koji je nastao zbog trovanja ugljen monoksidom. 
Kombinacija levodope i karbidope koristi se za lečenje simptoma Parkinsonove bolesti i simptoma sličnih Parkinsonovoj bolesti, koji se mogu razviti nakon encefalitisa ili povrede nervnog sistema, uzrokovane trovanjem ugljen monoksidom ili trovanjem manganom.

Levodopa pripada klasi lekova, koji se nazivaju agensi centralnog nervnog sistema. Deluje tako što se u mozgu pretvara u dopamin. Karbidopa pripada klasi lekova, koji se nazivaju inhibitori dekarboksilaze. Deluje tako da sprečavaju razgradnju levodope, pre nego što stigne do mozga. To omogućava nižu dozu levodope, što uzrokuje manje mučnine i povraćanje.

Kontraindikacije levodope:

Primena levodope je kontraindikovana uz istovremenu primenu inhibitora monoaminooksidaze (MAOI), jer može dovesti do hipertenzivne krize. Trebalo bi proći minimum 14 dana da bi došlo do izbacivanja MAOI iz organizma, pri prelasku s levodope na MAOI ili obrnuto. Bolesnici koji uzimaju antagoniste D2 mogu primetiti smanjenje dejstvo levodope, a kao rezultat toga, može smanjiti korisno dejstvo leka. Osobe s glaukomom trebaju koristiti levodopu s povećanim oprezom, jer može povećati očni pritisak. Potrebna je dodatna mera opreza za bolesnike s atrijumskim nodalnim ili ventrikularnim aritmijama. Preporuka je da se ovim pacijentima daje levodopa u jedinici za koronarnu negu. Korištenje je kontraindikovano kod osoba s već postojećom neuropatijom, jer se simptomi mogu pogoršati. Rizik od gastrointenstinalnog krvarenja se povećava kod bolesnika, koji već imaju u anamnezi peptički ulkus. Levodopa može povećati rizik od psihoze kod bolesnika s već dijagnostikovanim velikim psihotičnim poremećajem. 

Ne sme se koristiti kod bolesnika s istorijom malignog melanoma, zbog rizika od aktivacije melanoma. Međutim, nekoliko studija je pokazalo da izloženost lekovima nije razlog za povećani rizik od melanoma, ali se može odraziti na povezanost Parkinsonove bolesti s melanomom. Potrebno je više studija, kako bi potvrdile korelaciju između levodope i dermatoloških učinaka.

Neželjeni efekti levodope: 

• vrtoglavica, 
• gubitak apetita, 
• proliv, 
• suva usta, 
• bol u ustima i grlu, 
• zatvor, 
• promena čula ukusa, 
• zaboravnost ili zbunjenost, 
• nervoza, 
• noćne more, 
• teškoće pri uspavljivanju ili odražanju sna u kontinuitetu, 
• glavobolja, 
• slabost.

U slučaju pojave ovih simptoma, neophodno je da se odmah obratite lekaru:

• neobični ili nekontrolirani pokreti usta, jezika, lica, glave, vrata, ruku i nogu,
• brz, nepravilan rad srca,
• pojačano znojenje, bol u grudima,
• depresija misli o smrti ili samoubistvu, halucinacije,
• oticanje lica, grla, jezika, usana, očiju, ruku, stopala, gležnjeva ili potkoljenica, 
• promuklost, otežano gutanje ili disanje, 
• osip, slabost, utrnulost ili gubitak osećaja u grudima ili stopalima, 
• crne i katranaste stolice, crvena krv u stolici, groznica, bol u trbuhu, mučnina, povraćanje,krvavo povraćanje, koje izgledaju kao talog kafe