Suplementi su dijetetski proizvodi, ne mogu zameniti redovnu i pravilnu ishranu. Danas u najvećoj meri čine vitamini, minerali, enzimi, lekovite biljke, amino kiseline, i drugi. Suplementi postoje u različitom obliku – mogu biti u kapsulama, u prahu ili u tabletama. Trenutno najpopularniji suplementi su oni koji u sebi sadrže vitamin D i E.

Foto: Online doctor

Vitamin D3 je namenjen očuvanju i jačanju kostiju, kako kod beba u vidu AD kapi, tako i kod stariji u vidu vitamina D. Osnovna fiziološka uloga vitamina D jeste regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi.

Ukoliko vam je lekar preporučio suplementaciju prema vašim potrebama, verovatno je kompleks vitamina i minerala kompatibilan, pa ne morate da razmišljate šta sa čim smete da pijete i u koje vreme.

Ako ste se sami odlučili za uzimanje suplemenata, pre kupovine detaljno pročitajte deklaraciju. U deklaracijama je istaknuto ko ne bi trebalo da koristi taj suplement, kao i koji mogu biti neželjeni efekti određenog dijetetskog proizvoda.

Obratite pažnju i na preporučenu dnevnu dozu, jer i unošenje prevelike količine vitamina i minerala može imati neželjene efekte. A u slučaju da imate neku terapiju, obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja suplemenata.

Hidrosolobni vitamini koji se rastvaraju u vodi, a to su svi vitamini B kompleksa i vitamin C, ne postoji tačan vremenski period kada ih treba unositi.

Liposolubni vitamini koji se rastvaraju u mastima, njih je najbolje uneti u toku obroka uz hranu. To su vitamini D, E, K i A (deponuju se u jetri i sa njima treba pažljivo postupati, najbolje uz konsultaciju sa lekarom).

Beta karoten – prekursor vitamina A, deluje kao antioksidans. Ima važnu ulogu u zaštiti kože od štetnog delovanja UV zraka, jer povećava količinu pigmenta, a korisna je i njegova uloga u održavanju meke, glatke i zdrave kože.

Vitamin C – podstiče produkciju kolagena, bori se protiv slobodnih radikala i izbeljuje fleke i pege od sunca.

Vitamin E – reguliše produkciju slobodnih radikala odgovornih za starenje kože i čini kožu svežijom, mekšom, zdravijom i elastičnijom.

Kolagen– pomaže u regeneraciji i održava kožu elastičnom, jakom i hidriranom.

Kompleks B vitamina, uključujući vitamin B12 i folnu kiselinu, podržavaju ćelijske procese, rast i potrošnju energije, sprečavaju umor, smanjuju nervnu napetost, pojačavaju imunitet i kognitivne funkcije.

Pored suplemenata u vidu vitamina i minerala, proteina, ugljenih hidrata, postoje i suplementi za povećanje mišićne mase koji se danas sve češće koriste i koji su bazirani na kreatinu.

Kreatin je supstanca koju prirodno proizvodi naše telo kao izvor energije za mišiće i sintetiše se u jetri, ali i u pankreasu i bubrezima. Kreatin se formira u telu od aminokiselina Arginin, Metionin i Glicin i produkuje hemijsku energiju - ATP (adenozin trifosfat). Organizam prosečne osobe proizvede dnevno oko 2 g kreatina. Pospešuje obnovu ATP-a koji se koristi prilikom rada mišića, što bi značilo da njegovom suplementacijom ostvarujete i produženi rad tj. veću snagu i bolju izdržljivost. Kreatin unosimo i putem ishrane i najviše ga ima u crvenom mesu i ribi.

Uneti kreatin se 98% deponuje u mišićima, dok se preostali deo deponuje u mozgu, srcu i drugim organima, a višak kreatina se izluči preko bubrega u obliku kreatinina. Zbog same prirodne osobine kreatina da povlači vodu u mišić što doprinosi njegovom volumenu i snazi, zabluda je da je dobijena težina čista mišićna masa. Za to je potreban kontinuiran rad, što podrazumeva izbalansiranu ishranu, trening i suplementaciju kreatinom.

Kao i svi lekovi koji se prepisuju od strane lekara i suplementi treba da se uzimaju uz konsultaciju sa istim, jer koliko su korisni i bitni, toliko mogu da budu štetni, u slučaju da se pretera sa dnevnim unosom ili da se kombinuje sa drugom osnovnom terapijom gde bi doveli do smanjenja efekta iste. Suplementi su samo dodatak, nikako zamena za redovnu ishranu, kao ni zamena za primarnu terapiju.