Toplotni udar nastaje, kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja, kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje.
Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, sa razlikom, što ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu.
U uslovima letnjih sparina, temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40. podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema, koja razultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka.
Toplotni udar mogu dobiti radnici u pekari ili u industriji kraj visokih peći, kao i neoprezni vozači u pregrejanom automobilu, kamperi, koji spavaju u loše opremljenom šatoru ili mornari kraj pregrejanog brodskog motora.
Toplotni udar mogu dobiti radnici u pekari ili u industriji kraj visokih peći, kao i neoprezni vozači u pregrejanom automobilu, kamperi, koji spavaju u loše opremljenom šatoru ili mornari kraj pregrejanog brodskog motora.
 |
| Foto: Dom zdravlja Novi Sad |
Češće se razvija kod starijih, dece (ispod 4 godine, nemaju razvijen termoregulacioni centar), gojaznih osoba, osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca, dijabetes ) i pacijenata, koji zahtevaju lečenje koje ometa termoregulaciju (lečenje antiholinergicima, anksioliticima, antiparkinsonicima, i nekim antihistaminicima).
Može proći i nekoliko dana od izlaganja visokoj temperaturi do razvoja simtoma, ali kad počnu, temperatura tela, može skočiti za nekoliko minuta do opasnog nivoa. Toplotni udar je češći, kad je visoka temperatura kombinovana sa visokom vlažnošću.
Može proći i nekoliko dana od izlaganja visokoj temperaturi do razvoja simtoma, ali kad počnu, temperatura tela, može skočiti za nekoliko minuta do opasnog nivoa. Toplotni udar je češći, kad je visoka temperatura kombinovana sa visokom vlažnošću.
Simptomi toplotnog udara:
Prvi simptomi koji se javljaju su: crvena, vruća, suva koža bez znojenja, osećaj jake žeđi, vrtoglavica, nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, glavobolja, mučnina i vrlo visoka telesna tempreatura (preko 40,5 stepeni Celzijusa), otežano disanje i napadi gušenja. Ovako visoka temperatura može izazvati trajno oštećenje mozga, oštećenje drugih organa kao što su bubrezi, konvulzije i smrt. Da bismo došli do krajnje faze toplotnog udara, koji se manifestuje u 90% slučajeva neurološkim simptomima, kao što su poremećaji stanja svesti, koma, epileptični napadi, potpuna konfuzija, poremećaj ponašanja, gubitak svesti, ljudski organizam prolazi kroz više različitih faza, koje su na svu sreću nešto lakše i koje treba prepoznati i sprečiti da ne bismo došli do krajnje faze toplotnog udara.
U stanju toplotnog udara, dolazi do oštećenja mozga i centralnog nervnog sistema, što uz razvoj sistemskog zapaljenskog odgovora u organizmu i imunoloških poremećaja, koji prate visoke spoljne temperature na ljudski organizam, dovodi do začaranog kruga događaja, koji nažalost u vrlo visokom procentu, kada se javi klinička slika pravog toplotnog udara dovodi do smrtnog ishoda i izuzetno je komplikovano za lečenje.
Prva pomoć kod toplotnog udara:
Ako je neko doživeo toplotni udar odmah ga prenesite u hladniju prostoriju, postavite u ležeći položaj, a ako je u nesvesti, postavite ga obavezno na bok (bočni koma položaj), podignite noge iznad nivoa glave i polivajte osobu vodom. Kontrolišite temperaturu i po potrebi osobu rashladite ili ugrejte, jer može da dođe do većih razlika u temperaturi tela. Sa osobe treba skinuti svu nepotrebnu odeću i obuću. Potom sledi rahlađivanje osobe i spuštanje temperature na sve moguće načine. Najčešće se stavljaju hladne obloge, kese sa ledom ili pak zamrznute flaše na delove tela kao što su vrat, leđa, pazuh i prepone, jer su na tim delovima tela krvni sudovi najbliži površini kože i mogu dovesti do spuštanja temperature čitavog tela. Ukoliko za to postoje uslovi, poželjno je potopiti osobu u kadu ili korito sa hladnom vodom.
Najvažnije, pozovite hitnu pomoć!!!
- Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću,
- Umijte je ili istuširajte, ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (rashlađivanje ventilatorom),
- Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava,
- Pozovite hitnu pomoć.
Mere prevencije toplotnog udara:
Obavezno je nositi flašu vode sa sobom i piti je, čak i kada ne osećamo žeđ, kako bi se nadoknadila tečnost izgubljena znojenjem.
Poželjno nositi laganu i tanku odeću, ali i šešir, kačket, mini suncobran, kako bi se glava zaštitila od sunca i toplote, jer pregrevanje u predelu glave najčešće i dovodi do toplotnog udara. Pomoću praćenja boje urina, možemo utvrditi da li postoji dehidracija, ukoliko je urin tamno žute boje, dehidracija je prisutna. Izbegavajte konzumaciju kofeina i alkohola, jer dovode do gubitka tečnosti.
Kada dođe do toplotnog udara, telesna temperatura može da poraste i na 41 stepen i više u roku od 10 do 15 minuta. Toplotni udar može izazvati trajni invaliditet ili smrt ako osoba ne dobije hitnu pomoć.
0 Коментари