Atopijski dermatitis kod beba i dece. Uzrok, simptomi i lečenje

Atopijski dermatitis (ekcem) je hronično, zapaljensko oboljenje kože koje karakterišu promene u vidu crvenila, svraba i skvama na koži lica i trupa. 

Foto: Neopediatrica

Najčešće se razvija u ranom detinjstvu, a u manjem procentu u kasnijem detinjstvu i kod odraslih. Atopijski dermatitis se uglavnom razvije do navršene druge godine života, sa samo 10% slučajeva dijagnostikovanih posle pete godine života.
Rana dijagnoza i blagovremeno lečenje mogu sprečiti značajan morbiditet i posledice na svakodnevni život npr.: >58% dece ima poremećen san, >50% roditelja smatra da dete ostvaruje lošije rezultate u školi kao posledicu bolesti. Veliki je uticaj na celu porodicu: roditeljska pažnja je često fokusirana na dete sa atopijom, čak nauštrb ostale dece. Roditelji se često osećaju bespomoćno, jer ne mogu da utiču na fizičku i psihičku patnju svog deteta.

Etiologija atopijskog dermatitisa:

Uzrok nastanka atopijskog dermatitisa nije poznat, ali nasledni faktor ima važnu ulogu. Bolest predstavlja rezultat uzajamnog delovanja naslednih i faktora okoline. Dosad je identifikovano više gena koji su odgovorni za pojavu dečjeg ekcema.

Danas je poznato da genetski defekt proteina filagrin uzrokuje atopijski dermatitis narušavanjem integriteta epidermisa.

 Narušen integritet epidermisa omogućuje da se uspostavi kontakt imunih ćelija u dermisu sa antigenima iz spoljašnje sredine što dovodi do intenzivnog svraba, češanja i upale. Uporno češanje dalje narušava integritet kože uz održavanje upale, čime se stvara začarani krug. Imajući u vidu naglašenu genetsku komponentu, ukoliko jedan roditelj boluje od atopijskog dermatitisa, u 60% slučajeva oboljenje će se javiti i kod deteta, ako oba roditelja boluju u 80% oboljeva i dete. Atopijski dermatitis može biti udružen sa alergijskim rinitisom i astmom, poznato kao začarani krug atopije. Ove osobe genetski imaju atopijsku konstituciju, koja uz prisustvo faktora iz spoljašnje sredine dovodi do ispoljavanja oboljenja. Procenjuje se da 30% dece sa atopijskim dermatitisom razvija astmu kasnije u životu.

Simptomi atopijskog dermatitisa:

Glavni simptom atopijskog dermatitisa je svrab.

Simptomi se obično razviju oko 3. meseca života: atopijska koža je izuzetno suva, vidljive promene na koži su crvenilo, perutanje i ponekad hrapava crvena područja. Suvoća kože prisutna je čitavog života, a svrab i češanje su najizrazitiji znaci. Raspored i tip kožnih promena koje se javljaju kod atopijkog dermatitisa varira u zavisnosti od uzrasta deteta. Kod beba crvenilo i skvame se nalaze na obrazima i licu. Ova deca su razdražljiva, nemirna, lako se bude i pokušavaju da češu zahvaćena područja. Kod starije odojčadi crvenilo se lokalizuje na pregibima laktova i kolena. Kod starije dece i odraslih koža je suva sa tragovima češanja najčešće oko zglobova šake, na gornjoj strani stopala, pregibima laktova i kolena.

Lečenje atopijskog dermatitisa:

U lečenju atopijskog dermatitisa važna je celokupna nega kože deteta. Neophodno je korišćenje emolijentnih krema koje nadoknađuju nedostatak lipida i suzbijaju suvoću kože. Emolijentne kreme se nanose jednom ili dva puta na dan, na celo telo ili samo na suva područja, prema preporuci lekara u skladu sa individualnim potrebama. Na taj način smanjuje se potreba za korišćenjem kortikosteroida, koji su ipak nekada neophodni, ali se koriste kratkotrajno. Koža kod ove dece je izrazito suva, zato što je smanjeno stvaranje lipidnog barijernog filma na površini kože koji ima zastitnu ulogu. Pošto već postoji smanjenje lipidnog filma, svako dodatno isušivanje kože, korišćenjem agresivnih sapuna i kupki doprinosi pogoršavanju oboljenja. Savetuje se izbegavanje vunene odeće i drugih iritanasa, poput jakih deterdženata i omekšivača. Decu ne treba pretopljavati, znojenje takođe deluje iritirajuće. Treba eliminisati kućnu prašinu i grinje, izbegavanjem tepiha, teških zavesa i korišćenjem vakumirane posteljine. Na moru, staviti odgovarajuću kremu za zaštitu od sunca (SPF 50). Posle izlaska iz mora ili bazena, istuširati dete, jer so ili hlor mogu da zatežu kožu i da peckaju. Dokazano je da dojenje pomaže u sprečavanju nastanka ekcema. Ukoliko dojite, trudite se da iz ishrane izbacite namirnice koje mogu izazvati alergiju. Kod beba na veštačkoj ishrani koristite odgovarajuće hipoalergijske mlečne formule koje treba izabrati uz konsultaciju sa lekarom. Trudite se da sebe i dete ne izlažete stresnim situacijama. U akutnim fazama bolesti (tj. periodima pogoršanja), kupanje - i po dva puta dnevno kad postoji infekcija kože - pomaže uklanjanje krusti i skvama, a obavlja se uljanim kupkama. Sledeći korak je tretiranje zona zahvaćenih zapaljenskom reakcijom sredstvima za suzbijanje inflamacije, pri čemu su lokalni kortikosteroidi i dalje izuzetno značajni. Oni smiruju svrab i ekcem, efikasni su i sigurni za primenu u kraćem vremenskom periodu. Nikako ih ne treba primenjivati na svoju ruku, nego pažljivo prateći preporuku lekara. Danas se savetuje da se inicijalno intenzivno zapaljenje kože prvo smiri lokalnim kortikosteroidima, a da se kasnije uvode lokalni kalcineurinski inhibitori (pimekrolimus ili takrolimus) koji omogućavaju da se koriste manje količine lokalnih kortikosteroida. Ukoliko postoje znaci sekundarne bakterijske infekcije, pre uvođenja antiinflamatorne terapije, treba prvo sanirati infekciju, lokalnom i opštom antibiotskom terapijom, da bi se kasnije moglo preći na terapiju samog zapaljenja kože. Različite forme fototerapije su takođe deo lečenja. Još pre više od sto godina primećeno je da sunčevo zračenje pogoduje lečenju atopijskog dermatitisa, te je kasnije uvedena fototerapija UVA, UVB ili kombinacijom ove dve vrste zraka. Kod dece se obično koriste uskospektralni UVB zraci. Reč je o vrlo moćnoj terapiji koja može da smanji potrebu za kortikosteroidima i drugim imunosupresivnim lekovima. Uloga antihistaminika u lečenju atopijskog dermatitisa se ogleda u tome da se oni obično uzimaju pre spavanja kako bi se umanjio osećaj svraba i poboljšao kvalitet sna. Teški oblici dečjeg ekcema ponekad zahtevaju i opštu imunosupresivnu terapiju Metotreksatom ili Ciklosporinom. 

Ohrabruje saznanje da se kod dve trećine dece promene atopijskog dermatitisa gube do 10. godine života, a ukoliko je oboljenje nastalo kod odojčadi najčešće se izgubi do 5. godine (u oko 50% slučajeva). Kod manjeg procenta, atopijski dermatitis se nastavlja čitavog života, sa periodima poboljšanja i pogoršanja. Pravilnim režimom života, ishrane i ponašanja, i primenom pravilne terapije, a pre svega nege kože, najveći broj pacijenata može da živi normalan, kompletan i sadržajan život.