Snižena temperatura je opasnija od visoke!

Najaktuelnija tema, povišena temperatura zbog COVID-a 19, ali, da li temperatura može da bude povišena i zbog drugih bolesta? Naravno da može. Nekako smo zaboravili na sve druge bolesti, upravo zbog aktuelne pandemije. 

Svi smo čuli da temperatura može da bude povišena, ali, da li ste znali da temperatura može da bude i snižena?

Odgovor je kratak. Može. Potrudićemo se, da u kratkim crtama objasnimo kako to temperatura može da bude snižena.

Stručnjaci objašnjavaju kako odstupanja naniže od normalne temperature mogu da budu ozbiljni zdravstveni indikatori. 

Foto: Kreni Zdravo!

Normalnom temperaturom smatra se vrednost od 36 do 37 stepena. Hipotermija se javlja kada telesna temperatura padne ispod 35° C. Osoba čija telesna temperatura padne ispod 25° C, ima samo 30% šanse za preživljavanje. 

Prirodno je da je jutarnja telesna temperatura niža za oko 0,3 stepena od one večernje, a ona je obično nešto viša kod male dece. Odstupanja naniže od normalne temperature mogu da budu ozbiljni zdravstveni indikatori, kao i da snižena temperatura može da bude jednako opasna, pa čak i opasnija od one povišene, koje se svi pribojavamo.

Do snižavanja temperature najčešće dolazi zbog usporavanja metabolizma, infekcija, hipotireoza, poremećaja rada bubrega, smanjenja funkcije jetre, šoka, stresa, nesanice, dijabetesa, zloupotrebe alkohola i droge, Adisonove bolesti, nizak nivo progesterona ili dominacija estrogena kod žena ili nizak nivo testosterona kod muškaraca…, ali takođe i kao znak starenja.

Strudije pokazuju da nakon 60-te godine života, temperatura se smanjuje za 0,3° C, a to je ujedno i rezultat usporavanja metabolizma, a nižu temperaturu prati slabija cirkulacija, kao i hladne ruke i noge.

Hladna voda ili niska spoljašnja temperatura svakako doprinose hlađenju tela, što može i da se odrazi i na izmerenu telesnu temperaturu. U tom slučaju postepeno utopljavanje i uzimanje toplih napitaka, uz eliminaciju faktora koji su doprineli hlađenju tela, dovoljni su da bi se uspostavila normalna temperatura. Kod izlaganja hladnoći, telo počinje da čuva toplotu kako bi zaštitilo vitalne organe, poput srca, pluća i mozga. Zbog toga manje krvi dopire do područja poput dlanova i stopala, a to se znatno brže događa kod žena. Osim toga, žene će te promene osetiti više nego muškarci, već pri temperaturi od 5° C. 

Zajednički simptomi hlađenja tela, bez obzira na uzrok: drhtanje, usporeno srce, plitko disanje, nedostatak koordinacije,  teškoće u donošenju odluka, nerazgovetan govor, pospanost, slab puls i umor.