Kronova bolest. Uzrok, simptomi i lečenje

Kronova bolest je dugotrajna (hronična) bolest koja zahvata sluzokožu pretežno završnog dela tankog creva (ileuma) iako može da se lokalizuje od usne duplje do debelog creva.

Foto: Moja Medicina

Podela Kronove bolesti:

Postoji više različitih tipova Kronove bolesti, u zavisnosti od toga na koji deo digestivnog trakta utiču:

• Ilekolitis – je najčešći tip i čak 50% ljudi koji boluju od Kronove bolesti imaju ilekolitis. Ovaj oblik zahvata i utiče na donji deo tankog creva i na debelo crevo.
• Ileitis – je drugi po redu najčešći tip ove bolesti. Ovaj oblik utiče samo na donji deo tankog creva i oko 35% obolelih od Kronove bolesti imaju ovaj tip.
• Kronov granulomatozni kolitis – utiče samo na debelo crevo. Ovaj tip bolesti često mešaju sa ulceroznim kolitisom, a razlika je u tome što Kron ne utiče u ovom slučaju na rektum, a kod ulceroznog kolitisa utiče.
• Gastroduodenalna Kronova bolest – je ređi oblik bolesti i utiče na stomak i prvi deo tankog creva.
• Jejunoileitis – ređi oblik Kronove bolesti i on utiče na srednji i najduži deo tankog creva.
• Perianalna bolest – javlja se na spoljašnjem delu analnog otvora i javlja se kod oko 30% pacijenata koji boluju od Kronove bolesti.

Kako je Kronova bolest dobila ime? Nazvana je po američkom gastroenterologu Barilu B. Kronu, koji je 1932. godine opisao novi poremećaj, koji može uticati na bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do anusa.

Uzrok Kronove bolesti:

Podjednako se javlja kako kod muškaraca, tako i kod žena starosti od 15 do 35 godina. Do današnjeg dana naučnici još nisu uspeli sa sigurnošću da otkriju koji je stvarni uzrok Kronove bolesti. Ali postoje određeni faktori koji određuju ko je skloniji razvitku ove bolesti i koji utiču na njen razvoj:

• Imuni sistem
• Genetika – čak 20% osoba obolelih od Kronove bolesti u svojoj bližoj porodici imaju nekog obolelog od iste bolesti.
• Okruženje i način života (stres i ishrana)

Prema istraživanju iz 2012. godine, određeni faktori mogu znatno da utiču na pogoršanje simptoma, a oni su:

• Godine starosti pacijenta
• Dužina trajanja oboljenja
• Da li pacijent puši
• Da li je (ili nije) zahvaćen rektum 

Simptomi Kronove bolesti:

U većini slučajeva simptomi Kronove bolesti se razvijaju postepeno, iako je moguće da se pojave i iznenada. Pojedini vremenom mogu postati gori, a dešava se i da odmah budu ozbiljni.

U većini slučajeva početni simptomi Kronove bolesti su:

• Dijareja
• Abdominalni (trbušni) grčevi
• Krvava stolica
• Zapaljenje sluznice debelog creva (kao kod ulceroznog kolitisa)
• Povišena telesna temperatura
• Nesvestica
• Gubitak apetita
• Gubitak telesne težine
• Afte u ustima
• Osećaj kao da creva nisu dovoljno prazna čak i nakon pražnjenja
• Česta potreba za pražnjenjem creva

Ukoliko doživite neki od ovih simptoma to ne znači automatski da imate Kronove bolesti, jer ovi simptomi mogu biti znak i drugih zdravstvenih stanja, kao što su: trovanje hranom, alergija na određene namirnice, uznemiren stomak, prehlada, virusna infekcija itd. Pregled kod specijaliste (gastroenterologa) će razrešiti ova nagađanja.

Dijagnostika Kronove bolesti:

Ne postoji univerzalni test koji će vam reći da li imate ili nemate Kronovu bolest. Način na koji se dolazi do dijagnoze je taj da se prvo eliminišu druge potencijalne bolesti sa sličnim simptomima. Obično se prvo vrši pregled i odeđeni testovi.

Neki od testova koji se koriste u te svrhe su:

• Laboratorijske analize krvi kojima je za cilj da otkriju proces upale ili anemiju
• Analiza stolice i urina
• Endoskopija ili kolonoskopija
• Biopsija creva
• Magnetna rezonanca i CT skener
• Gastroskopija

Kako bi sa sigurnošću doneli pravu dijagnozu ovi testovi se mogu i više puta ponoviti, a ako se u procesu testiranja ne otkrije ni jedna druga bolest, u pitanju je onda Kronova bolest.

Lečenje kronove bolesti:

Ishrana za ljude sa Kronovom bolešću
Plan ishrane koji radi za jednu osobu sa Kronovom bolešću možda neće raditi za drugu osobu. Bolest može uključivati različite oblasti gastrointestinalnog trakta kod različitih ljudi.
Promene u ishrani i načinu života mogu vam pomoći da smanjite ponavljanje simptoma i smanjite njihovu ozbiljnost.
Prilagodite unos vlakana
Nekim ljudima je potrebna dijeta sa visokim sadržajem proteina i vlakana. Za druge, prisustvo
dodatnog ostatka hrane iz hrane bogate vlaknima, kao što su voće i povrće, može pogoršati
stanje u gastrointestinalnom traktu. Ako je to kod vas slučaj, možda ćete morati da pređete na
dijetu sa niskim sadržajem vlakana.
Ograničite unos masti
Kronova bolest može ometati sposobnost tela da razgradi i apsorbuje masti. Ovaj višak masti će preći iz tankog creva u debelo crevo. To može dovesti do dijareje.
Ograničite unos mleka
Ranije možda niste imali intoleranciju na laktozu, ali vaše telo može imati poteškoća u varenju
proteina mleka kada imate Kronovu bolest. Konzumiranje mlečnih proizvoda može dovesti do
poremećaja u želucu, grčeva u trbuhu i proliva kod nekih ljudi.
Pijete dosta vode
Kronova bolest može da utiče na sposobnost tela da apsorbuje vodu iz digestivnog trakta. To
može dovesti do dehidracije. Rizik od dehidracije je posebno visok ako imate dijareju ili
krvarenje.
Razmotrite alternativne izvore vitamina i minerala
Kronova bolest može da utiče na sposobnost creva da pravilno apsorbuju sve neophodne
hranljive materije iz vaše hrane. U tom slučaju pažljiv unos hranljivih sastojaka sa visokom
hranljivošću možda nije dovoljna zdravstvena mera. Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućoj upotrebi suplemenata pojedinih vitamina i/ili minerala, da biste saznali da li su pravi za vas. 

Lekovi za lečenje Kronove bolesti:

Zbog specifičnosti ove bolesti u njenoj terapiji se koristi više različitih lekova. Izbor lekova zavisi od ozbiljnosti Kronove bolesti i simptoma, od istorije bolesti pacijenta i od reakcije na terapiju. Za lečenje se najčešće koriste:

• Antiinflamatorni lekovi
• Lekovi protiv dijareje
• Antibiotici
• Imunomodulatori
• Biološki lekovi 

Lečenje zahteva određenu dozu strpljenja i predanosti jer je nekada potrebno više meseci da bi se postigli stabilni rezultati, a creva potpuno oporavila.

Hirurško lečenje Kronove bolesti:

U nekim slučajevima lečenje koje se sprovodi lekovima, promenom ishrane i životnog stila ne daju dovoljno dobre rezultate kod pacijenata, pa je jedino rešenje operacija (hirurgija). Statistika kaže da čak 75% osoba koje boluju od Kronove bolesti će u nekom momentu u životu morati da se operiše.
Vrsta hirurškog zahvata zavisi od mnogih faktora, kao što su: deo tela zahvaćen Kronovom bolesti, da li postoji specifična infekcija ili ne, istorija bolesti pacijenta, ozbiljnost trenutnog stanja pacijenta.
U nekim slučajevima radi se o uklanjanju oštećenog dela digestivnog trakta, dok se u drugim slučajevima radi na saniranju oštećenog tkiva ili ožiljaka na tkivu, kao i tretiranju infekcija.
Tipovi operacija koji mogu biti potrebni ukoliko terapija lekovima ne daje zadovoljavajuće rezultate su:

• Striktplastika – rade se širenja i skraćivanja creva kako bi se ublažile posledice kod ožiljaka i oštećenja tkiva.
• Resekcija creva – uklanja se deo oštećenog creva, a zdravi delovi se spajaju.
• Kolostomija – nakon uklanjanja dela tankog ili debelog creva vrši se stomija, odnosno pravi se rupa kako bi telo moglo da vrši osnovne funkcije i eliminiše otpad, sve dok crevo koje je operisano ne zaraste.
• Kolektomija – uklanja se deo ili delovi debelog creva koji su oštećeni, a tanko crevo se spaja sa rektumom.
• Proktokolektomija – uklanja se debelo crevo i rektum, pa je nakon ovakvog zahvata potrebno uraditi i kolostomiju.
• Kao i bilo koji drugi hirurški zahvati ni ovi ne dolaze bez rizika, a bitno je i napomenuti da pomenuti hirurški zahvati uklanjaju ili ublažavaju određene simptome, ali ne leče samu Kronovu bolest.

Veoma je važno obratiti se lekaru odmah pri primećivanju simptoma specifičnih za ovo oboljenje, kako bi se ustanovila dijagnoza i na vreme započelo sa terapijom.