Melazma (Melasma) ili Kloazma (Chloasma)

Melazma (Melasma) je čest, bezopasan kožni problem, koji uzrokuje tamne mrlje (hiperpigmentaciju) na licu. Obično je uzrokovana izlaganjem suncu. Kada se melazma pojavi kod trudnica, naziva se kloazma (Chloasma) ili "maska ​​trudnoće". 

Foto: Lybrate

Kloazma je pokrenuta hormonalnskim promenama, koje se događaju tokom trudnoće. Melazma je mnogo češća kod žena nego kod muškaraca. Ljudi tamnije kože takođe imaju veću verovatnoću da će se kod njih razviti melazma, posebno oni latinskog, azijskog, bliskoistočnog ili severnoafričkog porekla.

Glavni okidač melazme je izlaganje ultraljubičastom (UV) zračenju, bilo od sunca ili solarijuma. Mrlje se pojavljuju kada UV zraci uzrokuju preteranu proizvodnju melanina u koži, koji je inače prirodni pigment kože.

Melazma se donekle smatra i naslednom bolešću, jer oko 33% do 50% ljudi sa melazmom kaže da je neko drugi u porodici ima. Većina jednojajčanih blizanaca ima melazmu, a smatra se da su uzroci melazme i stres i bolesti štitne žlezde, kao i dizbalans estrogena i progesterona.

Ono što je donekle zanimljiva činjenica za ovu bolest jeste da neki naučnici smatraju da LED ekrani, tačnije LED svetla sa TV ekrana, laptopa, telefona i tableta, mogu da izazovu melazmu.

Etiologija melazme:

Etiologija je nejasna, mada se pretpostavlja da se radi o nekom endokrinom mehanizmu. Pojava na fotoeksponiranoj koži lica ukazuje i na moguću ulogu UV zraka u pojavi promena.
Promene se javljaju u trudnoći (chloasma gravidarum), klimakterijumu (chloasma climactericum), ili kod žena sa nekim utero-ovarijalnim oboljenjem (chloasma uterinum), kod kahektičnih bolesnika sa nekim malignim procesom ili tuberkulozom (chloasma cachecticorum), kod teških oboljenja jetre (chloasma hepatica), pri primeni kontraceptiva ili nekih drugih lekova- hidantoinata, hlorpromazina, dugotrajne primene kortikosteroida (chloasma medicamentosum), nakon korišćenja kozmetskih preparata (chloasma cosmeticum).

Postoje tri vrste melazme:

• Epidermalna melazma
• Dermalna melazma
• Mešovita melazma

Epidermalna melazma znači da se pigment (melanin) nalazi u površinskim slojevima kože, koji se nazivaju epidermis. 

Kod dermalne melazme postoji povećan pigment kože u dubljem sloju kože (dermisu). Mešovita melazma je kombinacija epidermalne i dermalne melazme i najčešća je.

Klinička slika melazme:

Oboljenje se manifestuje nehomogenim pigmentnim plažama, koje nakon izlaganja suncu postaju intenzivnije. Promene su lokalizovane na licu (čelo, obrazi). Pojavi promena ne prethodi inflamacija, nema subjektivnih smetnji.
Prognoza je neizvesna, mada je moguće sporije ili brže povlačenje promena po uklanjanju uzročnih faktora. Chloasma gravidarum se uglavnom tokom izvesnog perioda povlači posle porođaja. Inače, tokom trudnoće, pigmentacije slične chloasmi, mogu postojati i na aeroli mammae, srednjoj trbušnoj liniji (linea nigra), ožiljcima.

Tamne mrlje melazme mogu biti svetle do tamno smeđe, smeđe-sive ili sivo-plave. Izloženost suncu može ih učiniti još tamnijim. Melazma je obično simetrična, što znači da se javlja na obe strane lica. Stanje ne menja teksturu vaše kože niti uzrokuje bilo kakve neugodne simptome, poput svraba ili bola.


Dijagnostikovanje melazme:

Dermatolog ili lekar opšte prakse obično može postaviti kliničku dijagnozu na osnovu pregleda sa Wood lampom i dermatoskopom. Ponekad se može uzeti biopsija kože.
Melazma nije kancerogena i neće dovesti do raka kože. Međutim, važno je da sve promene na koži pregleda lekar.

Lečenje melazme:

Ne postoji lek za melazmu, ali postoje tretmani i medikamentozna terapija, koji mogu ublažiti njen izgled. Lečenje se najčešće sprovodi medikamentozno ili izbegavanjem provocirajućih faktora.

Postoje mnogi korisni tretmani za melazmu, koji mogu pomoći u posvetljivanju tamnih mrlja. Ali oni deluju samo, ako preduzmete korake da sprečite dodatno taloženje melanina. Upotreba kreme za sunčanje širokog spektra sa zaštitnim faktorom od najmanje 30 dnevno i ograničavanje izlaganja suncu najvažnije su stvari, koje možete učiniti za poboljšanje stanja melazme. Osobe s melazmom možda će radije koristiti sredstva za zaštitu od sunca na bazi minerala, koja sadrže cinkov oksid ili titanijev dioksid, za koje je manje verojatno da će iritirati kožu od hemijskih krema za sunčanje. Zatamnjena krema za sunčanje koja sadrži gvožđe oksid takođe je korisna, jer može pomoći u blokiranju UV zrake. Ostali načini zaštite uključuju nošenje šešira širokog oboda i izbegavanje sunca u vreme kada je ono najjače (od 11 do 17 sati).

Medikamentozna terapija se sastoji u primeni preparata za depigmentaciju uveče (preparati sa 2% hidrokinona i 0,025-0,1% tretinoin), uz dnevnu antisolarnu zaštitu, tokom 2-6 meseci. Takođe se može primeniti i krioterapija. Preporučuju se visoke doze vitamina C.

Hidrokinon deluje tako što blokira enzim tirozinazu, koji je potreban za stvaranje melanina. Dejstvo hidrokinona nije trajno, pa bi mrlje mogle ponovno da potamne, ako se prestane sa korišćenjem. Obično je potrebno nakon lečenja, održavanje kremom za sunčanje i drugim topikalnim lekovima, koji ne sadrže hidrokinon.

Dobra rutina nege kože može pomoći u smanjenju pojave melazme na licu. NIVEA Cellular Luminous 630 dnevna krema za zaštitu lica od sunca, deluje na postojeću pigmentaciju kako bi posvetlila tamne fleke i smanjila njihovu veličinu, dok balansira novu proizvodnju melanina kako bi sprečila pojavu novih fleka. Nanošenje proizvoda za zaštitu od sunca je vaša najbolja odbrana protiv melazme na licu. Krema za sunčanje štiti vašu nežnu kožu lica od oštećenja kože uzrokovanih UVA i UVB zračenjem, poput melazme, kao i od preranog starenja kože.