Analni kanal je poslednji deo debelog creva (kolona) koji izlazi iz tela. Vrlo je kratak, dužine oko 2.5-5 cm i ima dva kružna mišića koji pomažu u kontroli prolaza stolice. Unutrašnji analni sfinkter nije voljni mišić i uvek je skupljen kako bi sprečio propuštanje stolice. Spoljni analni sfinkter je voljni mišić.
Analna fisura je oštećenje ili pukotina u sluzokoži analnog kanala ili na samom izlazu anusa.
Uzrok bolesti nije u potpunosti jasan, ali je danas prihvaćeno mišljenje da je bolest najčešće posledica grča mišića u predelu čmara, posebno kada je stolica tvrda, te prilikom njenog pražnjenja dolazi do povrede sluzokože. Češće se javlja kod osoba koje boluju od hemoroida (tzv. „šuljeva“), zatim kod osoba, kod kojih je mišić čmara jako stegnut, kod nervoznih osoba, ili osoba sa brzim stilom života.
Bolest se ispoljava u dva oblika, kao:
Bolest se ispoljava u dva oblika, kao:
- Akutna analna fisura,
- Hronična analna fisura.
 |
| Foto: Poliklinika Joković |
Šta uzrokuje analne fisure?
Analne fisure mogu biti uzrokovane traumom anusa i analnog kanala.
Trauma može biti uzrokovana jednim ili više od sledećeg:
- Hronična (dugotrajna) konstipacija,
- Naprezanje radi pražnjenja creva, posebno ako je stolica velika, tvrda i/ili suva,
- Produžena dijareja,
- Analni seks, analno istezanje,
- Ubacivanje stranih predmeta u anus.
- Dugotrajne loše navike creva (npr. nervozan stomak),
- Preterano zategnuti ili spastični mišići analnog sfinktera (mišići koji kontrolišu zatvaranje anusa),
- Ožiljci u anorektalnom području nastalih od različitih stanja i bolesti,
- Osnovni medicinski problem, kao što su Кronova bolest i ulcerozni kolitis (vrste inflamatorne bolesti creva ), analni rak, leukemija, zarazne bolesti (kao što je tuberkuloza) i polno prenosive bolesti (kao što su sifilis, gonoreja, klamidija, šankroid, HIV),
- Smanjen protok krvi u anorektalnom području.
- Bol- posebno tokom pražnjenja creva. Tokom prolaska stolice bol je oštar, a onda posle toga dugo može ostati osećaj peckanja u ovom predelu. Strah od bola može sprečiti neke pacijente da idu u toalet, što povećava rizik od opstipacije. Ukoliko se pražnjenje creva odlaže, to može pogoršati analnu fisuru, jer će stolice biti teže i veće. Neki ljudi mogu da dožive oštar bol čak i nakon korišćenja toalet papira,
- Svrab u analnom području, pri čemu ovaj osećaj može biti isprekidan ili postojan,
- Disurjia – nelagodnost prilikom mokrenja (ređe se javlja). Neki pacijenti mogu osetiti potrebu za češćim mokrenjem,
- Krv- jarko crvena, sveža krv može da se uoči u stolici ili na toalet papiru. Analna fisura kod odojčadi obično krvari,
- Zatvor,
- Vidljiva pukotina ili „suza“ u anusu ili analnom kanalu,
- Pečenje i svrab koji mogu biti bolni,
- Nelagodnost pri mokrenju, često mokrenje ili nemogućnost mokrenja,
- Iscedak neprijatnog mirisa.
Dijagnostika analne fisure:
Tokom ovog pregleda, lekar može da koristi anoskop (anoskopija), koji se ubacuje u rektum da bi se lakše uočila "suza". Ovaj medicinski instrument je tanka cev, koja omogućava lekarima da pregledaju analni kanal. Upotreba anoskopa može takođe pomoći vašem lekaru da nađe druge uzroke analnog ili rektalnog bola, poput hemoroida.
Analnu fisuru je moguće dijagnostifikovati kliničkim pregledom hirurga, jer je rana najčešće vidljiva, a po potrebi se može izvršiti i kolonoskopija.
Kada se fisure pronađu bočno, treba pomisliti na druge, ređe bolesti, kao što su pre svega inflamatrone bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni colitis) i Sindrom nervoznih creva, a ređe na tuberkulozu, leukemiju, karcinom analnog kanala, sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS). Drugi, ređi uzroci analnih fisura su: trauma pri porođaju kod žena, analni seks, upotreba seksualnih igračaka, uvođenje stranog tela, snažno češanje.
Кomplikacije koje se vide kod analnih fisura:
- Bol i nelagodnost,
- Smanjen kvalitet života,
- Poteškoće sa pražnjenjem creva,
- Mnogi ljudi čak izbegavaju da idu u kupatilo zbog bola i nelagodnosti, koje to izaziva,
- Moguća ponovna pojava čak i nakon lečenja,
- Nekontrolisano pražnjenje creva i gasovi.
Lečenje analne fisure:
U većini slučajeva, analna fisura će zarasti u roku od nekoliko nedelja (4-6 nedelja). Lekar može da vam preporuči neke lekove za ublažavanje simptoma bola, peckanja ili nelagodnosti. Ukoliko pacijent boluje od zatvora, propisuje se laksativ.
Pored samog tretmana, lečenje analne fisure podrazumeva i promene u navikama ishrane. Neophodno je da se poveća unos vlakana u ishrani, što će pomoći u omekšavanju stolice i regulisanju probave. Odrasli bi trebalo da unose najmanje 18g vlakana svakog dana.
Povećanje unosa vlakana ne sme da bude brzo i u većim količinama, već postepeno. Pored toga, neophodno je da pacijent pije dosta tečnosti, po mogućstvu vode.
Cilj lečenja analne fisure je smanjenje nelagodnosti i krvarenja tokom i nakon pražnjenja smanjenjem pritiska u analnom kanalu omekšavanjem stolice. Lečenje se započinje konzervativnim tretmanom koji uključuje: sprečavanje opstipacije korišćenjem sredstava, koji omekšavaju stolicu, pojačan unos tečnosti, izbegavanje napitaka sa kofeinom (dovode do dehidratacije), namirnice bogate vlaknima, tople kupke 10 do 20 minuta dnevno u cilju opuštanja (relaksacije) analnog sfinktera, pažljivije čišćenje anogenitalne regije, sprečavanje naprezanja i dugog sedenja na wc šolji, korišćenje vazelina u cilju vlaženja anorektalne regije.
Konzervativni tretman dovodi do zalečenja analne fisure u 80-90% slučajeva nakon nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Kada konzervativni tretman ne dovede do poboljšanja može se pokušati i sa: čepićima (supozitorijima), penom ili kremom sa hidrokortizonom u cilju smanjenja upale; primena različitih krema ili masti (na bazi topiklanih relaksanata ili topikalnih anestetik); krem ili mast sa nitroglicerinom ili Ca blokatorom (u cilju opuštanja analnog mičića i porasta protoka krvi u toj regiji). Primena injkcije sa botulinskim toksinom tip A (Botox) direktno u analni sfinkter u cilju privremene paralize analnog sfinktera, što dovodi do smanjenja bola i ubrzavanja zarastanja rascepa.
Konzervativni tretman dovodi do zalečenja analne fisure u 80-90% slučajeva nakon nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Kada konzervativni tretman ne dovede do poboljšanja može se pokušati i sa: čepićima (supozitorijima), penom ili kremom sa hidrokortizonom u cilju smanjenja upale; primena različitih krema ili masti (na bazi topiklanih relaksanata ili topikalnih anestetik); krem ili mast sa nitroglicerinom ili Ca blokatorom (u cilju opuštanja analnog mičića i porasta protoka krvi u toj regiji). Primena injkcije sa botulinskim toksinom tip A (Botox) direktno u analni sfinkter u cilju privremene paralize analnog sfinktera, što dovodi do smanjenja bola i ubrzavanja zarastanja rascepa.
Kao i većina bolesti, pa tako i ova, može da se leči i bez operacije. Uz pomoć dosta truda i odricanja:
1. Čest unos tečnosti pomaže u lečenju analnih fisura:
Većina slučajeva analnih fisura javlja se kod ljudi sa opstipacijom sa obilnom ili tvrdom stolicom. Dokazi ukazuju na povezanost između malog unosa tečnosti i crevne konstipacije. Svakodnevni unos dovoljne količine vode sprečava dehidraciju. Nedovoljna količina unesene vode može dovesti do tvrđe stolice koja stvara veliki problem prilikom pražnjenja creva. Preporučuje se da prosečna odrasla osoba dnevno unese između šest i osam čaša vode. Studija iz 2018. godine o smanjenju postoperativne konstipacije otkrila je da povećanje unosa tečnosti i vlakana značajno smanjuje rizik od razvoja zatvora.
2. Izbegavanje kofeina:
Kofein je diuretik. Diuretici pomažu telu da se oslobodi viška vode i soli. Međutim, diuretički efekat kofeina može da izazove dehidraciju, što opet može da dovede do analnih fisura. Ipak, trenutna istraživanja ovo ne podržavaju u potpunosti. Podaci pokazuju da kod nekih ljudi, više od 180 ml kafe sa kofeinom dnevno može da poveća mokrenje u kratkom roku, ali ne mora nužno dovesti do dehidracije. Adekvatan dnevni unos tečnosti od 1,5 d0 2 litra, kao i napici sa kofeinom, uključujući kafu i čaj, mogu doprineti ukupnom dnevnom unosu vode.
3. Lečenje fisura ishranom bogatom vlaknima:
Studija iz 2015. godine pokazuje da je ishrana bogata vlaknima efikasno lečila 87 odsto akutnih analnih fisura za 3 nedelje, a nastavak ishrane tokom godinu dana sprečio je njihovo ponavljanje. Konzumiranje 20-30 grama rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana može pomoći u sprečavanju zatvora. Rastvorljiva vlakna povećavaju količinu stolice, dok nerastvorljiva vlakna pomažu da se ubrza vreme prolaska hrane u digestivni trakt. Laneno seme i psilijum mogu da pomognu u poboljšanju opstipacije. Uzimanje suplemenata na bazi vlakana takođe može da pomogne.
4. Izbegavanje naprezanja sprečava pojavu analnih fisura:
Naprezanje zbog tvrde stolice često uzrokuje rascepe ili fisure u anusu. Evo saveta kako da izbegnete naprezanje kod tvrde stolice: Sedite sa ravnim leđima, nagnite se napred i oslonite podlaktice na kolena. Držite noge razdvojene, a kolena viša od nivoa kukova tako što ćete koristiti podmetnuti hoklicu ili podići pete.
Učvrstite trbušne mišiće pri svakom nagonu.
Držite usta lagano otvorena i izdahnite. Ne treba zadržavati dah prilikom pražnjenja-
5. Laksativi koji se kupuju bez recepta:
Laksativi mogu da pomognu kod rešavanja problema tvrde stolice. Odraslima sa analnim fisurama lekari obično propisuju laksative sa agensima za formiranje mase. Oni pomažu da stolica zadrži tečnost, zbog čega je manje verovatno da će postati tvrda i suva. Deci sa analnim fisurama lekari obično preporučuju osmotske laksative polietilen glikol (PEG), kako bi povećali tečnost u crevima i stimulisali njihovu potrebu za izlučivanjem stolice.
6. Lokalni anestetici za ublažavanje bolova od fisura:
Primena lokalnih anestetika, kao što je lidokain, na kožu oko anusa može pomoći u ublažavanju bolova. Hidrokortizon, steroid, takođe može pomoći u lečenju svraba, bola, otoka i nelagodnosti u analnom području.
7. Analna fisura i lokalna primena nitrata:
Lokalna primena nitrata, na primer, nitroglicerina, pomoći će da se opuste mišići oko anusa i poveća protok krvi do fisure kako bi se podstaklo njeno zarastanje. Zarastanje može trajati 6-8 nedelja, ali nekada to može da bude i 12 nedelja.
8. Lokalni blokatori kalcijumskih kanala:
Blokatori kalcijumskih kanala, kao što su diltiazem i nifedipin, takođe mogu da pomognu u opuštanju analnog sfinktera. Lekari ovaj lek propisuju u lokalnoj formi za primenu na koži, ali i oralne lekove. Studija iz 2020. godine pokazala je da su ovi lekovi u lečenju analnih fisura efikasniji od samih lokalnih anestetika.
9. Injekcija botulinum toksina:
Injekcija botulinum toksina parališe unutrašnji analni sfinkter na oko 3-4 meseca, što bi trebalo da bude dovoljno da fisura potpuno zaraste. Stopa izlečenja je od 60–80 odsto, ali u 42 odsto slučajeva postoji tendencija da se tokom vremena fisura ponovo pojavi.
1. Čest unos tečnosti pomaže u lečenju analnih fisura:
Većina slučajeva analnih fisura javlja se kod ljudi sa opstipacijom sa obilnom ili tvrdom stolicom. Dokazi ukazuju na povezanost između malog unosa tečnosti i crevne konstipacije. Svakodnevni unos dovoljne količine vode sprečava dehidraciju. Nedovoljna količina unesene vode može dovesti do tvrđe stolice koja stvara veliki problem prilikom pražnjenja creva. Preporučuje se da prosečna odrasla osoba dnevno unese između šest i osam čaša vode. Studija iz 2018. godine o smanjenju postoperativne konstipacije otkrila je da povećanje unosa tečnosti i vlakana značajno smanjuje rizik od razvoja zatvora.
2. Izbegavanje kofeina:
Kofein je diuretik. Diuretici pomažu telu da se oslobodi viška vode i soli. Međutim, diuretički efekat kofeina može da izazove dehidraciju, što opet može da dovede do analnih fisura. Ipak, trenutna istraživanja ovo ne podržavaju u potpunosti. Podaci pokazuju da kod nekih ljudi, više od 180 ml kafe sa kofeinom dnevno može da poveća mokrenje u kratkom roku, ali ne mora nužno dovesti do dehidracije. Adekvatan dnevni unos tečnosti od 1,5 d0 2 litra, kao i napici sa kofeinom, uključujući kafu i čaj, mogu doprineti ukupnom dnevnom unosu vode.
3. Lečenje fisura ishranom bogatom vlaknima:
Studija iz 2015. godine pokazuje da je ishrana bogata vlaknima efikasno lečila 87 odsto akutnih analnih fisura za 3 nedelje, a nastavak ishrane tokom godinu dana sprečio je njihovo ponavljanje. Konzumiranje 20-30 grama rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana može pomoći u sprečavanju zatvora. Rastvorljiva vlakna povećavaju količinu stolice, dok nerastvorljiva vlakna pomažu da se ubrza vreme prolaska hrane u digestivni trakt. Laneno seme i psilijum mogu da pomognu u poboljšanju opstipacije. Uzimanje suplemenata na bazi vlakana takođe može da pomogne.
4. Izbegavanje naprezanja sprečava pojavu analnih fisura:
Naprezanje zbog tvrde stolice često uzrokuje rascepe ili fisure u anusu. Evo saveta kako da izbegnete naprezanje kod tvrde stolice: Sedite sa ravnim leđima, nagnite se napred i oslonite podlaktice na kolena. Držite noge razdvojene, a kolena viša od nivoa kukova tako što ćete koristiti podmetnuti hoklicu ili podići pete.
Učvrstite trbušne mišiće pri svakom nagonu.
Držite usta lagano otvorena i izdahnite. Ne treba zadržavati dah prilikom pražnjenja-
5. Laksativi koji se kupuju bez recepta:
Laksativi mogu da pomognu kod rešavanja problema tvrde stolice. Odraslima sa analnim fisurama lekari obično propisuju laksative sa agensima za formiranje mase. Oni pomažu da stolica zadrži tečnost, zbog čega je manje verovatno da će postati tvrda i suva. Deci sa analnim fisurama lekari obično preporučuju osmotske laksative polietilen glikol (PEG), kako bi povećali tečnost u crevima i stimulisali njihovu potrebu za izlučivanjem stolice.
6. Lokalni anestetici za ublažavanje bolova od fisura:
Primena lokalnih anestetika, kao što je lidokain, na kožu oko anusa može pomoći u ublažavanju bolova. Hidrokortizon, steroid, takođe može pomoći u lečenju svraba, bola, otoka i nelagodnosti u analnom području.
7. Analna fisura i lokalna primena nitrata:
Lokalna primena nitrata, na primer, nitroglicerina, pomoći će da se opuste mišići oko anusa i poveća protok krvi do fisure kako bi se podstaklo njeno zarastanje. Zarastanje može trajati 6-8 nedelja, ali nekada to može da bude i 12 nedelja.
8. Lokalni blokatori kalcijumskih kanala:
Blokatori kalcijumskih kanala, kao što su diltiazem i nifedipin, takođe mogu da pomognu u opuštanju analnog sfinktera. Lekari ovaj lek propisuju u lokalnoj formi za primenu na koži, ali i oralne lekove. Studija iz 2020. godine pokazala je da su ovi lekovi u lečenju analnih fisura efikasniji od samih lokalnih anestetika.
9. Injekcija botulinum toksina:
Injekcija botulinum toksina parališe unutrašnji analni sfinkter na oko 3-4 meseca, što bi trebalo da bude dovoljno da fisura potpuno zaraste. Stopa izlečenja je od 60–80 odsto, ali u 42 odsto slučajeva postoji tendencija da se tokom vremena fisura ponovo pojavi.
A ako ništa od toga ne da rezultate, primenjuje se hirurško lečenje
(lateralna sfinkterotomija), koje najčešće podrazumeva presecanje jednog dela unutrašnjeg analnog sfinktera. Ovom metodom se smanjuju bol i spazam i olakšava zarastanje rascepa. Presecanje unutrašnjeg analnog sfinktera nadalje onemogućava kontrolu pražnjenja creva. Može postojati mogućnost da odmah nakon operacije idete kući (po potrebi može biti potrebno da ostanete u bolnici). Bol se odmah uklanja nakon operacije, a za kompletno zarastanje rascepa potrebno je nekoliko nedelja.
Postoperativni tok:
Medicinska terapija deluje u više od 80% slučajeva, kako na lečenju tako i na sprečavanju budućih analnih fisura. Kod hirurške intervencije stopa uspeha je često veća od 95% u sprečavanju recidiva.
Dužina boravka na klinici nakon hirurgije analne fisure zavisi od načina na koji je urađen hirurški zahvat, o čemu će pacijent već biti detaljno informisan pre same intervencije.
Prevencija analne fisure:
Izbegavajte dugo sedenje uopšte, kao i na toalet šolji i naprezanje pri pražnjenju. Sprečite opstipaciju, zatvor, ishranom bogatom dijetetskim vlaknima i izbegavanjem unosa hrane, koja usporava pražnjenje creva (slatkiši, meso, prerađevine, suva hrana, alkohol), unosom većih količina vode i tečnosti kao i povremenom upotrebom omekšivača stolice. Odlaganje pražnjenja creva zbog straha od bola se ne preporučuje, jer dovodi da stolica bude tvrda posle čega su tegobe još izraženije.
Kod dece:
Kako konstipacija ili zatvor i kod dece može biti uzrok fisure, obezbedite da dete pije dovoljno tečnosti. Takođe se česte stolice i dijareja moraju lečiti da ne bi doveli do nastanka fisure. Česte stolice napinju tkivo analnog otvora i dovode do pucanja.
Pažljiva analna higijena nakon defekacije, uključujući upotrebu mekog toalet papira i čišćenje sa mlakom vodom bez agresivnih sapuna, plus korišćenje sanitarnih, bezalkoholnih maramica, su takođe preporuka.
Kako konstipacija ili zatvor i kod dece može biti uzrok fisure, obezbedite da dete pije dovoljno tečnosti. Takođe se česte stolice i dijareja moraju lečiti da ne bi doveli do nastanka fisure. Česte stolice napinju tkivo analnog otvora i dovode do pucanja.
Pažljiva analna higijena nakon defekacije, uključujući upotrebu mekog toalet papira i čišćenje sa mlakom vodom bez agresivnih sapuna, plus korišćenje sanitarnih, bezalkoholnih maramica, su takođe preporuka.
0 Коментари