Suicid i suicidnost

Definicija suicida: 

Pod sucidom se podrazumeva namerno uništavanje sopstvenog života sa naglaskom na prisustvo svesti o životu i smrti, kao i sposobnosti za odlučivanje. Ako postoji jasan poremećaj svesti, takav čin se smatra zadesom, a ne samoubistvom u pravom smislu reči. Samoubistvo i smrt nisu obavezno povezani, kako u smislu namere, tako i u odnosu na ishod. U suštini čina se ništa ne menja, ako sticaj okolnosti dovede do nepredvidenog preživljavanja, odnosno tehnički neuspelog samoubistva. 

Suicidnost, kao širi pojam, odnosi se na:
a) suicidne ideje: misli o bezvrednosti života i nemogućnosti izlaska iz trenutne situacije,
b) suicidne želje: razmišljanje o prekidu života kao načinu prestanka patnji,
c) suicidne planove: postoji odluka o samoubistvu i pravi se plan izvršenja samoubistva,
d) pokušaj samoubistva: tentamen suicidii- izvršen, neuspeli pokušaj samoubistva,
parasuicid: samopovređivanje, koje nema za cilj usmrćivanje, nego skretanje pažnje i vapaj za pomoć.

Prema psihoanalizi, samoubistvo je čin autoagresije, izraz sadizma super-ega, koji se okrenuo protiv same osobe. Suicid je očajnički protest, ono je čin pobune ega protiv tiranskog superega i istovremeno, poslednji pokušaj zadobijanja njegove naklonosti. Suicid je, prema Frojdovoj teoriji nagona, najdirektniji izraz nagona smrti, odnosno impulsa za totalnom autodestrukcijom.

Etiologija suicida:

Kod nas je najveća stopa samoubistava u severnim krajevima države, u AP Vojvodini. Opšta stopa je oko 19 samoubistava na 100,000 stanovnika, ali se nažalost iz godine u godinu ta stopa povećava. Poznato je da suicid 2-3 puta češće realizuju muškarci, dok žene tipično imaju više pokušaja. Veći je stepen suicida u gerijatrijskoj populaciji, posebno među udovicama. U populaciji mladih od 15 do 35 godina, samoubistvo je jedan od tri vodeća uzroka smrti, odmah posle saobraćajne traumatologije. Mentalni poremećaji su glavni činilac udružen sa samoubistvom. U psihijatriji, suicid je vodeći uzrok mortaliteta. Od psihijatrijskih poremećaja, sa suicidom je najčešće povezana depresija, a zatim slede bolesti zavisnosti, shizofrenija i poremećaj ličnosti, posebno granični. Od somatskih bolesti, najviše suicida ima kod HIV/AIDS pacijenata, sa hroničnim bolnim sindromom, epilepsijom i poremećajima sna.

Foto: Žena Sam Ja

Srbija je na 13. mesto u Evropi po broju samoubistava!!!

Podatak Svetske zdravstvene organizacije da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, ili da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo, ide u prilog pandemije problema samoubistava u svetu. SZO procenjuje da su pokušaji samoubistva i do 20x češći. 

Statistika svedoči da svake godine u svetu između 10-20 miliona ljudi pokuša samoubistvo, a milion osoba uspe u tom naumu. Od ovog broja, 86% svih samoubistava dogodilo se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, u kojima su osobe mlađeg uzrasta, od 15 do 29 godina, učestvovale sa preko 40%.

Geneza suicida:

Geneza suicida je bila predmet izučavanja mnogih neurobiologa, psihoanalitičara (Frojd: Nema samoubistva bez prethodne nesvesne želje da neko bude ubijen), sociologa itd.

Podela suicida:

Put od simptoma depresije i samoubistva nije uvek tih i neprimetan, niti se svaka depresija završava suicidom. Napetost, nervoza, neraspoloženje neretko pozivaju u pomoć najdostupniji antidepresiv- alkohol. Vremenom, lek postaje uzrok novih epizoda neraspoloženja, te viđena slika u ordinacijama lekara navodi na pitanje, da li je osoba prvo bila depresivna ili je prvo počela da pije. I kao uzrok i kao posledica, alkohol pomaže samoubistvu.

1. Osnovna podela:

Smišljena (planirana) u afektu,

Pojedinačna,

Dvojna,

Višestruka,

Naprasna i polagana,

Aktivna i pasivna,

Prema uzrastu, polu i bračnom statusu,

Prema metodi izvršenja,

Prema mestu i vremenu kad su počinjena.

2. Prema motivu:

Traženje pomoći,

Bežanje iz nepodnošljive situacije,

Oslobađanje od teške psihičke patnje,

Pokušaj uticaja na neku značajnu, drugu osobu,

Kao manifestacija ljubavi,

Olakšavanje teškoća drugima,

Kako bi se drugi ražalostili,

Kako bi se drugi uverili koliko očajno je bilo živeti,

Kao pokušaj otkrivanja da li su zaista voljeni,

Činjenje nečega u nepodnošljivoj situaciji,

Gubitak samokontrole,

Želja za smrću.

3. Prema tipu:

Suicidi adolescenata,

Eutanazija,

Kombinacija samoubistva i ubistva,

Suicid bombom (kamikaze, gerila, teroristi),

Ritualni suicid (sepuku),

Masovni suicid,

Suicidni pakt,

Internetom izazvan suicid,

Suicid u ratu (kao bolji izbor od mučenja ili torture, ili zbog gubitka časti),

Isprovocirani suicid (u kojem npr. samoubica isprovocira policajca da ga ubije).

4. Prema načinu izvršenja:

Samospaljivanjem,

Izazivanjem automobilske nesreće,

Davljenjem u vodi,

Strujnim udarom,

Vešanjem,

Smrtonosnom injekcijom,

Predoziranjem lekova (hipnotika, antidepresiva, analgetika, barbiturata),

Gušenjem plastičnom kesom (gušenje ugljen-dioksidom),

Trovanjem,

Samustreljivanjem vatrenim oružjem,

Sečenjem velikih arterija ili traheje na vratu,

Sečenjem vena (najčešće podlaktica),

Gladovanjem do smrti,

Trovanjem udisanjem ugljen-monoksida,

Padom sa visine.

Procena i postupak sa pacijentom?

Kao prvo, važno je znati da je skoro polovina osoba, koje su izvršile suicid posetila svog lekara opšte prakse ili bilo u kontaktu sa nekim od lekara drugih specijalnosti unutar mesec dana, koji su prethodili fatalnom činu, ali da je svega 15% tom prilikom govorilo o depresiji ili suicidnosti. S tim u vezi, svaki lekar mora znati da pitanja, koja se postavljaju vezana za suicidne misli ne povećavaju rizik od suicida. Rizik se utvrđuje najpre pitanjima, koja pokrivaju životnu istoriju, a zatim aktuelni period. Da li ste ikada u životu pokušali da se ubijete? Da li Vam se sada život čini besmislen/bezvredan? Da li razmišljate o samoubistvu/Da li imate crne misli? Da li ste se samo povređivali? Pri proceni suicidnog rizika, osim poznavanja tehnike dijagnostičkog intervjua i procene aktuelnog duševnog stanja, lekar treba da zna da je najvažniji faktor podatak o ranijem pokušaju suicida. Osim toga, lekar uzima u obzir pol i starost, psihosocijalne faktore, pozitivnu porodičnu anamnezu itd. Posebno treba biti zabrinut, ako pacijent pokazuje iznenadno poboljšanje raspoloženja, jer odluka o samoubistvu paradoksalno može doneti izvesno olakšanje pacijentu, gde on bezrazložno nastupa rasterećeniji i boljeg raspoloženja.
Posle razgovora i procene, lekar će odlučiti, da li da zadrži pacijenta kući, ili indikuje parcijalnu ili potpunu hospitalizaciju, koja zatim može biti dobrovoljna ili prinudna.

Znaci upozorenja!!!

Ekstremna samo-mržnja- Ne zaslužujem da živim.

Personalizovano beznađe- Ništa bitno mi se ne dešava, zato treba da se ubijem.

Udaljavanje od prijatelja i porodice- Šta nije u redu sa tobom? Pogledaj na sve te nevolje, koje izazivaš, kod ljudi koji te vole.

Izolacija- Kada sam sam mnogo mi je bolje.

Članak ima za cilj da pokaže koliko je suicid nažalost visoko rasprostranjem i polako doseže pandemijske razmere, nema nameru da nekome daje ideje na koji način da izvrši suicid, već naprotiv, da apeluje da svako ko primeti promene ponašanja kod sebe ili kod njemu bliske osobe, obavezno potraži pomoć, bilo za sebe ili osobu pored sebe. 

Nije sramota tražiti pomoć, kad nam je pomoć potrebna!!!

Kome se obratiti za pomoć?

• 0800/309-309, besplatan poziv, Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja, ima četiri opcije (linija za prevenciju samoubistva, psihosocijalna podrška u uslovima kovida, psihološka pomoć mladima i njihovim porodicama, kao i podrška ženama pre, tokom i nakon trudnoće),
• Centri za mentalno zdravlje u zajednici u Beogradu, Kragujevcu i Pančevu,
• Mobilna aplikacija "Uvek uz tebe", koja psihološku pomoć čini brže i lakše dostupnom,
• SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević",
• Svakog dana možete pozvati i volontere Centra Srce od 14 do 23h na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanjaŽcentarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima, koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.