Rodno zasnovano nasilje. Nasilje nad ženama

Šta je rodno zasnovano nasilje?

Rodno zasnovano nasilje obuhvata širok spektar različitih formi ponašanja, bazirano na rodnom obeležju, usmereno prema ženama u različitim periodima njihovih života (od devojčice do žene).

Proizilazi iz neravnoteže moći između žena i muškaraca, što dovodi do diskriminacije žena, kako unutar porodice tako i u okviru društva. Nasilje nad ženama u značajnoj meri narušava i onemogućava žene da uživaju svoja ljudska prava, posebno prava na: život, bezbednost, slobodu, zdravlje, dostojanstvo i fizički i psihički integritet.

Foto: Portaloinvalidnosti.net

Podela rodno zasnovanog nasilja:

Pored fizičkog i seksualnog nasilja, koji prouzrokuju povrede, pa ih relativno lako možemo prepoznati, iskustva žena, koje su izložene rodnom nasilju, govore da psihološko i ekonomsko, takođe imaju veoma velike negativne, posledice po zdravlje žena. Pored toga, u oblike rodnog nasilja spada i čitav niz štetnih običaja, kao što su rano stupanje u brak, prisilni brak ili selekcija pola još pre rođenja.

Fizičko nasilje podrazumijeva upotrebu ili pokušaj upotrebe sile, kako bi se naneo bol i/ili fizička povreda. Ovaj oblik nasilja uključuje udaranje, šutiranje, paljenje, sakaćenje ili ubijanje. Fizičko nasilje ne treba minimizirati, niti ga treba upoređivati, naročito, kako bi se umanjila težina i ozbiljnost nekih fizičkih povreda („To je bio samo šamar, ništa više.”). Najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja je femicid, koji je nažalost poslednji stadijum fizičkog nasilja, koji rezultira smrću žene. Femicid može biti i intiman, kada je počinilac partner ili bivši partner, ili neintimni, kada ubica, nije bio intimni partner žene, nego mogu biti „ubista iz časti“.

Seksualno nasilje se odnosi na bilo, koju radnju seksualne prirode počinjenu bez pristanka druge osobe, bilo da osoba ne daje ili nije u stanju, ili mogućnosti da dâ pristanak. Pristanak je temeljno polazište i nužan preduslov seksualnog i/ili bračnog odnosa. Pristanak mora biti slobodno, aktivno i svesno izražen. Silovanje predstavlja seksualni odnos bez pristanka žrtve i u odsustvu njenog fizičkog otpora. Silovanje se može odrediti, kao bilo, koji oblik vaginalne, analne ili oralne penetracije seksualne prirode na telu žene, bez njenog pristanka. Može se desiti unutar ili izvan intimne veze, u braku, u partnerskom odnosu...

Seksualno uznemiravanje, kao najblaži oblik seksualnog nasilja, podrazumijeva svaki oblik neželjenog verbalnog, neverbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva osobe, posebno, kada se stvara zastrašujuća, neprijateljska, degradirajuća, ponižavajuća ili uvredljiva atmosfera. Označava bilo koji vid seksualnog ponašanja, koji čini da se osoba oseća poniženo, uvređeno ili, pak, zastrašeno, a uključuje radnje poput dobacivanja, pokazivanja genitalija ili ukazivanja na njih, dodirivanja, trljanja, grljenja, ljubljenja, insistiranja u pozivanju na sastanak ili razgovor, uprkos jasno izrečenoj odluci da osoba, kojoj su pozivi upućeni nije zainteresovana.

Psihičko nasilje je ne ostavlja modrice i vidljive ožiljke, ali izaziva ništa manje ozbiljne i štetne posledice, a mogu se kretati od razvijanja raznih oblika mentalnih poremećaja do samoubistva žene. Podrazumeva proizvođenje straha, nesigurnosti i očajanja kod žene, uništavanje njenog samopouzdanja i samostalnosti, konstantni kriticizam na račun izgleda, inteligencije ili sposobnosti, prebacivanje odgovornosti za probleme u vezi ili sa decom, emocionalne ucene i pretnje, uključujući i pretnju samoubistvom.

Ekonomsko nasilje predstavlja vid nasilja o kome se najmanje izveštava i nije ga lako ni prepoznati niti dokazati. Cilj ekonomskog nasilja prema ženama je uspostavljanje kontrole nad njima i dovođenje žena u stanje potpune finansijske zavisnosti od nasilnika. Žene, koje su izložene ovoj vrsti nasilja, nemaju pristup novcu niti bankovnim računima, uskraćuje im se novac za lične potrebe, ali i za potrebe vođenja domaćinstva, mogu biti sprečene ili obeshrabrene da same nađu zaposlenje, a ukoliko već rade, oduzima im se zarada, zabranjuje im se da se usavršavaju, sabotira se njihov dalji napredak na poslu, zajednički sticana imovina, vodi se na muževljevo ime.

Distribucija u svetu:

Većina pogođenih rodno zasnovanim nasiljem, naročito intimnim partnerskim nasiljem, su žene i devojčice. Širom sveta, skoro polovina (47%) svih žena žrtava ubistva u 2012. godini ubijene su od strane partnera ili članova porodice, u poređenju sa manje od 6% muškaraca žrtava ubistva. Prema podacima iz EU, 67% slučajeva fizičkog nasilja i 97% seksualnog nasilja počinjeno je od strane muškaraca. Jedna od studija iz Moldavije samo potvrđuje podatke, da su počinioci nasilja nad ženama često članovi porodice, i to u velikoj većini partneri ili bivši partneri (73.4%), a zatim u dosta manjoj meri očevi i očusi (13.7%). Istraživanje za BiH objavljeno u junu 2019. godine pokazuje da je 38% žena iskusilo neki oblik nasilja već od 15 godine života. U istraživanju se navodi i da su najčešći oblici nasilja psihološko nasilje od strane partnera (36%) i seksualno uznemiravanje (28%).

Distribucija u Srbiji:

Prema dostupnim podacima o nasilju u Republici Srbiji, u okviru nasilja u porodici i partnerskim odnosima, najčešće žrtve su osobe ženskog pola, različite životne dobi i porodičnog statusa, a najčešći počinioci su lica muškog pola- aktuelni ili bivši bračni ili vanbračni partneri ili drugi muški članovi porodice. Rodno zasnovano nasilje se dešava u svim socioekonomskim grupama i svim kulturama. Treba istaći da su u većem riziku žene, koje pripadaju već diskriminisanim grupama, kao što su žene sa invaliditetom, devojčice/adolescentkinje, žene izbeglice, psihički izmenjene žene, žene smeštene u institucijama, žene na selu, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa HIV/AIDS-om, zavisnice i starije žene. Prema istraživanjima sprovedenim u Srbiji 2010. godine, na uzorku od 2500 žena, životne dobi od 18-75 godina (925 domaćinstava i žena iz Beograda, 725 iz Južne i Istočne Srbije i 850 iz Centralne i Zapadne Srbije). Prikupljeni su podaci o prevalenci nasilja, počinjenog od strane muža/partnera i drugih članova domaćinstva. Oblici nasilja, koji su uključeni u istraživanje su bili: fizičko (10,1%), psihološko (31,8%), ekonomsko (11,4%) i seksualno (1,2%). Rodno zasnovano nasilje gotovo nikada se ne javlja izolovano, u jednom obliku, već istovremenom pojavom više oblika nasilja. Ispitivanje korelacija više vrsta nasilja pokazalo je da najveća korelacija postoji između pretnji fizičkim nasiljem i samog čina fizičkog nasilja, zatim psihičkog nasilja i pretnji fizičkim nasiljem, kao i samog fizičkog nasilja. Prema istraživanju sprovedenom u Srbiji, od 1.9 do 8.11.2021. godine,na uzorku od 4100 žena, uzrasta od 18 do 74 godine, rezultati pokazuju da je seksualno nasilje doživelo 19,2%, a emocionalno nasilje čak 22% žena. Od januara meseca 2022.god. do oktobra meseca 2022.god. ubijeno je 23 žene u porodičnom nasilju. Dok je ukupni broj događaja nasilja u porodici, koje je registrovano u 2021. bio 26.696, što je za 122 događaja nasilja više nego u toku 2020 godine. Centru za socijalni rad „Sava“ u Sremskoj Mitrovici u periodu od novembra 2021.god. do novembra 2022.god. prijavljena su 233 slučaja nasilja u porodici, što je za 10% više u odnosu na prethodnu godinu.

Žrtva nikada nije kriva niti odgovorna za nasilje!!!

Ovo izgovaramo, pišemo i čitamo svuda. Krajnje vreme je da počnemo tako i da mislimo i da se u skladu sa tim i ponašamo. Prevencija nasilja ne počinje saniranjem posledica, već u najranijem uzrastu, vaspitanjem deteta, edukacijom svake osobe, bez obzira na pol, rod, godine, obrazovni, ekonomski i porodični status.

Prevencija nasilja počinje onda, kada se odlučimo da pomognemo onome ko trpi nasilje. Pandemija Covid-19 je razotkrila, ko je sve nasilnik u našem društvu, ali i potstakla žene da prijave to isto nasilje.

Prevencija:

Rodno zasnovano nasilje ne ugrožava samo žene, već predstavlja pretnju društvu kao celini, tako da zahteva odgovarajući odgovor, celovitu, kontinuiranu i blagovremenu intervenciju relevantnih aktera na svim nivoima (institucija, zajednica, država). Na unapređenju rodne ravnopravnosti, a samim tim, i u borbi protiv rodno uslovljenog nasilja, organi Republike Srbije preuzeli su obavezu da realizuju:

Jačanje kapaciteta ustanova i institucija, koje se bave rodno zasnovanim nasiljem,
Ustanovljavanje i primenjivanje mehanizama, koji će obezbediti postupanje u skladu sa međunarodnim dokumetima i obavezama vezanim za ljudska prava i rodno zasnovano nasilje,
Podizanje svesti javnosti i građana o neprihvatljivosti nasilja, kao modela normalnog ponašanja.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i kancelarija populacionog fonda UN u Srbiji, u saradnji sa Centrom za promociju zdravlja žena (CPZŽ) održali su treninge na temu prevencije i odgovora na rodno zasnovano nasilje u Nišu i u Beogradu. Pod nazivom „Izgradnja kapaciteta zdravstvenih radnika/ca za planiranje, organizaciju i edukaciju u oblasti rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenom sektoru“, omogućila su zdravstvenim radnicima, učesnicima treninga, da budu organizatori, predavači i treneri, kolegama u svojim radnim sredinama, kako bi se rodno zasnovano nasilje smanjilo, preveniralo i sankcionisalo.

Dr Slavica Komatina učestvovala je na međunarodnoj konferenciji Podizanje svesti o ženama žrtvama nasilja, koja je održana na Zlatiboru od 6–9. juna 2022. godine u organizaciji Republičkog zavoda za statistiku. Profesorka Komatina, održala je predavanje na temu „Rodno zasnovano nasilje iz ugla istraživača“. Na konferenciji je predstavljena i publikacija „Žena žrtva nasilja iz ugla statistike“, zasnovana na rezultatima istraživanja o bezbednosti i kvalitetu života, u kojem je i profesorka učestvovala.

Zašto je obrazovanje žena bitno u prevenciji rodno zasnovanog nasilja?

Obrazovanjem žena, dolazi do smanjenja rodne nejednakosti. Obrazovane žene napreduju do vodećih pozicija u velikim kompanijama, što im doprinosi da budu ekonomski nezavisne. Svojom nezavisnošću, opreznije biraju partnera za emotivnu vezu ili brak, a s tim u vezi, te žene mogu ravnopravno da doprinose ekonomskoj stabilnosti unutar zajednice. Ekonomska nezavisnost je jedan od vodećih uslova za prevenciju ekonomskog nasilja nad ženama. Pored ovog oblika nasilja, žene su tokom svog školovanja, bile u prilici da nauče i o osnovama psihologije ličnosti, pa samim tim, imaju veću šansu da prepoznaju nasilnika i da se ne upuštaju u odnos sa njim.

Zašto žene ostaju u takvim odnosima?

Činjenica je da mnoge žene ostaju u nasilnim vezama. Porodica, prijatelji, pa čak i stručnjaci, često ne razumeju zašto žene trpe nasilje. Istraživanja su pokazala da žene, kao najčešće razloge prihvatanja života u nasilnom odnosu navode: