Grupe vaginalnog sekreta

Vaginalni sekret je tečnost, koju luče žlezde vaginalne sluzokože i grlića materice, ima važnu funkciju u održavanju higijene genitalnih organa žene. Vaginalnim sekretom se izbacuju mrtve ćelije i bakterije iz genitalnih organa, čime se održava čistoća vagine i sprečava nastanak infekcija.

PH vagine je kisela i ta kiselost se menja pod uticajem hormona, tokom seksualnog odnosa, tokom trudnoće, pre i nakon menstruacije. Tada je vagina sklona infekcijama i razmnozavanju bakterija, kojima tu nije mesto. Zaštitu vagine od infekcije, čini njena kiselost (pH 4,5 – 5), zahvaljujući prisustvu Doederlejnovih bacila, koji pretvaraju glikogen u mlečnu kiselinu. Bitnu ulogu u zaštiti vagine imaju i ovarijalni hormoni (estrogen i progesteron), koji vrše izgradnju vaginalnog epitela do superficijalnog i intermedijalnog sloja u kojima se nalazi glikogen.
Da odmah razjasnimo, vagina nije sterilna sredina, u njoj se nalaze milioni mikroba, koji čine normalnu vaginalnu floru i štite je od drugih mikroba. Povećana količina sekreta je uobičajena u nekim situacijama, u toku trudnoće ili tokom ovulacije, pod uticajem hormonskih promena. Ipak, ukoliko postoji pojačan vaginalni sekret, praćen promenom boje, konzistencije i mirisa, može biti pokazatelj vaginalne infekcije.

Normalan vaginalni sekret karakteriše prozirnost i miris, koji nije neprijatan. Postoji 6 grupa vaginalnog sekreta, a njihovo određivanje će vam pomoći da dijagnostifikujete o kom uzročniku je reč, kao i da primenite adekvatno lečenje. 

Pregled vaginalnog sekreta omogućava da se otkriju znakovi zapaljenja, infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge promene, ako ih ima. Uzimanje uzorka je bezbolno. Od uzetog materijala, pravi se razmaz po mikroskopskoj pločici, fiksira se i premazuje se specijalnim bojama, a onda se uzorak analizira pomoću mikroskopa.

Foto: Biota Intima

Grupe vaginalnog sekreta:

I grupa vaginalnog sekreta:

Ova grupa sekreta se sreće kod devojčica pre puberteta i normalna je pojava i ne zahteva nikakvo lečenje. Sekret je beličaste boje i bez neprijatnog mirisa. Mikrobiološki su prisutne dobre probiotske bakterije- laktobacili, pored toga, prisutni su i sluz, poneki leukocit, mnogo Doderleinovih bacila. Ovakav nalaz se retko susreće. Najčešći je nalaz samo prisustvo laktobacila. I jedan i drugi nalaz ne zahtevaju lečenje. 

II grupa vaginalnog sekreta:

Ova grupa sadrži nešto više leukocita i sluzi, dosta Doderleinovih bacila, poneki streptokok ili stafilokok. Takav nalaz se smatra normalnim, ne zahteva lečenje, a javlja se kod žena, koje su seksualno aktivne. Sekret karakteriše providnost, beličasta boja i odsustvo mirisa. 

III grupa vaginalnog sekreta:

Ova grupa sadrži dosta leukocita, nema Doderleinovih bacila, ima mnogo patogenih bakterija. Moguće je značajno povećanje bakterija poput streptokoka, stafilokoka, enterokoka i ešerihije koli, koji su inače mikroorganizmi, koji su deo normalne flore vagine i creva, međutim, usled pada imuniteta, stresa, uzimanja nekih lekova ili hroničnih oboljenja, dolazi do razmnožavanja pomenutih mikroorganizama, koji se šire i u vaginu.

Kod treće gupe je karakteristično da teče sekret iz vagine i prlja veš. Sekrecija je neprijatnog mirisa, beličasta ili bledo žuta, međutim, može da bude i tamnožute ili žutozelene boje. Može se javiti svrab, bol i crvenilo, sekret je vrlo neprijatnog mirisa, koji podseća na miris pokvarene ribe. Katkad može da prođe neopaženo, bez ikakvih simptoma i reakcije. Ali bez obzira na to, da li su se pojavile neke neželjene reakcije ili ne, ukoliko je u nalazu utvrđena treća grupa, treba je lečiti, jer se infekcija širi i može doći do upale. Ova grupa vaginalnog sekreta je najčešći patološki nalaz, kod seksualno aktivnih žena i zahteva ozbiljno lečenje. 

IV grupa vaginalnog sekreta (Gonoreja):

Ova grupa se karakteriše obilnom žućkastom sekrecijom. Izazivač je gram-negativni diplokok (Neisseria gonorrhoeae)- gonokok. Veoma brzo se širi i zahvata veliki broj seksualno aktivnih, a promiskuitetnih osoba, tako da u kratkom vremenskom intervalu oboli veći broj osoba. U narodu ova vrsta polno prenosive bolesti poznata je pod nazivom "triper" ili "kapavac", "gonoreja", upravo zbog sekrecije, koja se prilikom pritiska na penis iz njega izliva kapanjem, koja može da bude u vidu gnojnog iscedka. Iz tih razloga, skoro uvek se na pregled javlja muškarac kog pečenje pri mokrenju i obilje sekrecije upućuje na pregled. Istovremeno se sprovodi lečenje i muškarca i žene, antibiotikom, na koji je uzročnik osetljiv. Gonokokna infekcija jako lako može da prođe nezapaženo kod osoba ženskog pola ili da se usled nedovoljnog terapijskog tretmana, gonokok preseli ushodno i ugnezdi u cervikalnim žlezdama, tako da tu može dugo da nezapaženo boravi, ali i da izazove veoma ozbiljna oboljenja organa male karlice. A ukoliko se simptomi pojave, najčešće se manifestuje u vidu peckanja pri mokrenju, koje podseća na upalu bešike, kao i oskudnija količina belog sekreta, ali može da se pojavi i gnojavi, gust sekret iz vagine, sa crvenom i otečenom sluznicom.

Ova grupa vaginalnog sekreta je patološki nalaz, kod seksualno aktivnih žena i zahteva ozbiljno lečenje. 

Gonoreično oboljenje, koje je karakteristično za ovu grupu vaginalnog sekreta, leči se antibioticima, a osoba već posle par dana može primetiti da znaci bolesti nestaju. Usled neadekvatnog lečenja gonoreje, simptomi, kod muškaraca i žena postaće slični, što podrazumeva začepljenje semenih kanala kod muškaraca i jajovoda kod žena. Budući da gonoreja zahvata i muškarce i žene, potrebno je lečenje oba partnera, kako ne bi došlo do recidiva i da bi efekti lečenja bili zadovoljavajući.

V grupa vaginalnog sekreta (Trichomonas vaginalis):

Ova grupa vaginalnog sekreta sadrži bakteriju Trichomonas vaginalis. Ona je redovan stanovnik završnih delova debelog creva. Uzrok dobijanja, može biti neadekvatna higijena i niz drugih razloga. Može se prenositi i seksualnim putem. Aktivno se kreće, pa nepravilna higijena (pranje odozdo na gore ili nepravilno brisanje posle defekacije), kao i niz drugih momenata, mogu dovesti do infekcije ovim dosta upornim, neprijatnim i recidivima sklonim uzročnikom. Sekret je penušav, zelenkasto-žute boje, neprijatnog mirisa. Ova bakterija je dosta uporna i često se vraća, a ukoliko se ne leči, može izazvati probleme sa sterilitetom. Osim što je seksualno prenosiva, infekcija Trichomonasom je karakteristična i u urologiji, prilikom upotrebe katetera. Žene mogu primetiti simptome infekcije nakon perioda menstruacije, jer su tada uslovi posebno povoljni za razmnožavanje ove bakterije. Dok muškarci osećaju tegobe prilikom mokrenja, a infekcija može dovesti i do upale genitalnih organa, tako da se najčešće sami partneri zajedno javljaju kod doktora, a lečenje oba partnera je neophodno. Ova grupa vaginalnog sekreta je patološki nalaz, kod seksualno aktivnih žena i zahteva ozbiljno lečenje. 

VI grupa vaginalnog sekreta (Candida):

Ova grupa se odnosi na prisustvo najčešćeg gljivičnog oboljenja izazvano gljivicom Candida albicans. Vaginalni sekret je vrlo karakterističan, bez mirisa, obilan, beo i sirast. Prisutan je i svrab. Ovu grupu sekreta, lekar lako dijagnostikuje, čak i bez mikrobiološke potvrde, jer kandida pravi svoje karakteristične kolonije (skrame) na vaginalnoj sluznici. Pogoduje joj kisela sredina. Kandidijaza može da se prenese polnim putem, i iako neprijatna, najmanje je rizična. Povezuje se sa upotrebom antibiotika i padom inuniteta. Većina žena nema nikakve posebne simptome i tegobe, ali je treba lečiti, jer može da izazove posledice.
Leči se antifungalnom (antigljivičnom) lokalnom i oralnom terapijom, ali isto tako, ukoliko postoji ozbiljan pad imuniteta, zbog nekih sistemskih bolesti ili karcinoma, može da dovede do pojave sistemskog oblika kandidijaze, a na kraju i do sepse uzrokovane, baš ovom gljivičnom infekcijom. Iako je kandida prirodni stanovnik u svačijem telu, radi pravilnog rada organizma, u određenim situacijama, (kao što su pad imuniteta, uzimanje antibiotika, menstruacija, dijabetes ili trudnoća), može doći do prekomernog širenja gljivice, pri čemu se povećava broj kolinija u vagini. Ova grupa vaginalnog sekreta je patološki nalaz  i zahteva ozbiljno lečenje. 

Redovna upotreba oralnih probiotika koji sadrže laktobacile obezbeđuje zdravu vaginalnu floru – mikrobiotu i sprečava nastanak svih ovih neprijatnih vaginalnih infekcija!!!

Terapija:

Zavisno od vrste uzročnika lečenje se sprovodi ispiranjem vagine i stavljanjem vaginalnih tableta prema grupi sekreta. Zavisno od grupe sekreta uzimaju se antibiotici i antimikotici. Kod upale sluzokože u prednjem predelu vegine primenjuju se kreme preme grupi sekreta. Ono što je najbitnije, MORAJU SE LEČITI OBA PARTNERA, da se infekcija ne ponavlja i da efekat lečenja bude zadovoljavajući. Pre i posle lečenja, preporučuje se uzimanje probiotika kako bi se vaginalna i crevna flora vratile u normalno stanje. Probiotici se mogu koristiti oralno ili mogu se direktno aplikovait u vaginu. Lečenje vaginalnih infekcija neophodno je sprovesti u potpunosti, u suprotnom, neadekvatno ili nepotpuno lečenje može izazvati sterilitet.

Prevencija:

Dobre higijenske navike, zdrav i uredan život, kao i oprez pri izboru partnera, čuvaju urogenitalni trakt i sprečavaju razvoj infekcija.

• Izbegavajte da nosite uzak donji veš, sintetiku, uske pantalone, hulahopke ili helanke,
• Izbegavajte korišćenje intimnih dezodoransa ili dezodornisanih tampona/uložaka,
• Nemojte da sedite u mokroj odeći, naročito u kupaćem kostimu,
• Jedite dobro izbalansiranu ishranu, sa manje šećera,
• Oblačite udobnu odeću od prirodnih vlakana,
• Izbegavajte sedenje u kadama ili česte tople kupke,
• Izbegavajte vaginalno ispiranje.

Tokom leta je učestalost pojave ginekoloških infekcija mnogo veća zbog, toplog vremena, vlažnih kupaćih kostima i peškira, i češćih promena seksualnih partnera.
Za razliku od vaginalnih infekcija, koje imaju različite uzročnike, bakterija Ešerihija koli odgovorna je za 70% svih urinarnih infekcija. Do urinarnih infekcija, dolazi usled prodora bakterija kroz uretru do bešike. Infekcije urinarnih organa prate peckanje i nelagodnost pri mokrenju, čest nagon za mokrenjem, bol u donjem delu stomaka i mutna mokraća neprijatnog mirisa.
Zbog anatomske blizine, vaginalne su često udružene sa urinarnim infekcijama, te se tada nazivaju- Urogenitalne infekcije. Urinarne infekcije često dovode do poremećaja mokrenja po tipu "privremene" stres inkontinencije. Zbog toga se definitivna dijagnoza stres inkontinencije postavlja tek po uzetoj urinokulturi, koja mora biti sterilna ili posle izlečene infekcije urinarnih puteva. Zna se da lečenje urinarnih bakterija u menopauzi, često zahteva primenu više različitih vrsta antibiotika, primenjivanih u dugačkim vremenskim intervalima.