Simptomi gripa, RSV-a, COVID-a 19 i prehlade

Dolaskom hladnog vremenskog perioda, gde većinu vremena provodimo u zatvorenim zagrejanim prostorijama, bez mnogo provetravanja, dolazimo u kontakt sa raznim virusima. Najčešće su to virus influence (gripa), respiratorni sincicijalni virus (RSV), kao i COVID-19. 

Sve su to virusi, koji imaju dosta toga zajedničkog, a opet su totalno različiti. U nastavku teksta, pokušaćemo na jednostavan način da objasnimo, šta je to sve zajedničko, a šta je to različito za respiratorne viruse, sa kojima se trenutno susrećemo.

Foto: Vegafarma

Influenca (Grip)

Influenca (Grip) je akutno virusno oboljenje respiratornog trakta, koje najčešće karakteriše poremećaj opšteg stanja, praćeno je pojavom povišene telesne temperature (veća od 37,8C), glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, bolovima u grlu i kašljem.

Virus gripa se prenosi kapljičnim putem tj. kapljicama izbačenim u toku kijanja ili kašljanja. Relativno je otporan i može da preživi u spoljnoj sredini i pri nižim temperaturama. Inkubacija (period od kontakta sa obolelom osobom do pojave prvih simptoma bolesti) je 1-3 dana. Period trajanja zaraznosti je 3-5 dana kod odraslih, a do 7 dana kod dece od pojave prvih simptoma. Grip se može pojaviti u bilo koje godišnje doba, ali je najčešći pred početak same zime, kada se ljudi nalaze u veći grupama u zatvorenim neprovetrenim prostorijama.

Postoje tri glavne vrste gripa:

Tip A: Najčešći oblik gripa, može da se prenese sa životinja na ljude i poznato je da izaziva pandemije, zbog svoje izrazite podložnosti mutacijama, a to je ujedno i jedan od razloga zašto izaziva pandemije. Inkubacija kod ovog tipa influence, traje od 1,4-1,6 dana. Poslednju pandemiju, koju je izazvao ovaj tip virusa je pandemija svinjskog gripa 2009. godine. Ima niz podtipova, a kod ljudi su izolovana tri tipa- H1N1, H2N2 i H3N2. Ako prebolimo jedan od njih, ne znači da smo zaštićeni od drugog tipa ovog virusa. Kada se pojavi novi tip virusa, ljudi još nemaju zaštitu, nemaju antitela protiv novih površinskih antigena i zato je tako veliki broj obolelih. Ako se nekoliko godina ne menja antigenska struktura virusa, sve više ljudi, razvije zaštitna antitela i tada je svake godine manji broj obolelih.

Tip B: Može imati opasne posledice po naše zdravlje u težim slučajevima. Međutim, ovaj oblik može da se širi samo sa čoveka na čoveka. Grip tipa B može da izazove sezonske epidemije i može se preneti tokom cele godine. Rano otkrivanje infekcije gripom može sprečiti pogoršanje virusa i pomoći nam da pronađemo najbolji pravac i način lečenja. Uobičajeni simptomi gripa tipa B su: povišena temperatura (41,1C), jeza, upaljeno grlo, kašalj, curenje iz nosa i kijanje, umor, bolovi u mišićima i bolovi u celom telu. Ponekad se simptomi gripa tipa B sami povlače. Međutim, osobe koje su pod visokim rizikom od komplikacija gripa treba odmah da potraže medicinsku pomoć. U ovu visokorizičnu grupu spadaju: deca mlađa od 5 godina, posebno ona mlađa od 2 godine, odrasli od 65 godina i stariji, žene, koje su trudne ili do dve nedelje nakon porođaja, osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom ili određenim hroničnim stanjima. Ako malo dete ima grip, treba potražiti medicinsku pomoć, pre nego što se odlučite za kućno lečenje. Neki lekovi mogu da povećaju rizik od komplikacija. Ako dete ima temperaturu, treba da ostane kod kuće, najmanje 24 sata nakon što se temperatura spusti bez pomoći lekova.

Tip C: Ovaj tip je najblaža verzija gripa. Ako ste zaraženi gripom tipa C, simptomi neće biti toliko teški, jer je oboljenje uglavnom asimptomatsko ili izaziva kratkotrajno, blago oboljenje gornjih disajnih puteva. Do sada nisu poznate epidemije, kao ni pandemije, koje je izazvao ovaj tip virusa influence.

Preventivne mere podrazumevaju najpre redovno provetravanje prostorija u kojim se boravi, naročito u zimskom periodu, izbegavanje većih skupova, ako je moguće, unos vitamina C i vakcinaciju protiv gripa. Vakcinacija protiv gripa ne spada u obavezne vakcinacije, ali se preporučuje. Vakcina se pravi po preporukama Svetske zdravstvene organizacije u zavisnosti, koji soj, kod tipa gripa se očekuje u toj godini. Preporučuje se osobama sa hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičarima, osobama starijim od 65 godina, deci, osobama iz javnih službi kao što su zdravstveni radnici, policija i vojska. Vakcinacija se obavlja u jednoj dozi.
Vakcinacija dece je spacifična s obzirom na njihov uzrast, pa se deca vakcinišu dečjim dozama i to za decu od 6 meseci do navršene 3 godine u 2 dečje doze u razmaku od 4 nedelje, ukoliko se prvi put vakcinišu, a 1 dozom, ukoliko su vakcinisana prethodne godine. Deca starija od 3 godine se vakcinišu dozama za odrasle po istom protokolu, ako se prvi put vakcinišu daju im se 2 doze u razmaku od 4 nedelje. Deca starija od 8 godina se vakcinišu kao odrasli, dobijaju 1 dozu. Period od vakcinacije do pojave imunog odgovora organizma je 2-3 nedelje, pa bi u tom vremenskom intervalu, trebalo izbegavati kontakt sa obolelima od gripa.

Respiratorni sincicijalni virus (RSV)

Respiratorni sincicijalni virus spada u rod Pneumovirusa, a u porodicu Paramyxoviridae. To su RNK virusi sa genom koji se sastoji od jednolančane RNK. Osetljivi su na rastvarače za masti, deterdžente, dezinficijense, UV zračenje. Izvor infekcije je oboleo čovek ili kliconoša. Prenosi se kapljičnim putem, a širi se aerogenim. Najčešći je uzročnnik respiratornih infekcija, kod dece do 2. godine života. Inficirana osoba je zarazna od 3-8 dana. Kod male dece i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, virus može da se prenese i posle 4 nedelje, nakon što su simptomi nestali. Dok je inkubacija (period od izloženosti virusu, do pojave prvih simptoma) od 4-6 dana. Karakteriše se pneumonijama, bronhiolitisima sa teškim opstrukcijama i drugim infekcijama. Mogu se javiti i teži oblici bolesti, koji dovode do smrtonosnih opstrukcija bronhiola. Infekcije kod starije dece i odraslih ljudi, po pravilu imaju blagu kliničku sliku, a izuzetak su starije osobe i bolesnici s oslabljenim imunološkim sistemom. Kod većine obolelih odraslih ljudi, ali i dece, simptom koji se najčešće prijavljuje, kao i simptom, koji se prvi javlja je, curenje nosa. Pored tog simptoma, javljaju se i blago povišena temperatura, suvi kašalj, suvo grlo, blaga glavobolja, kao i zapušenost nosa. Međutim, ovaj virus može da izazove i teži oblik bolesti, kao što su:

Akutna respiratorna bolest (ARB)-  Ponekad je teško razlikovati od gripa. Bolest se može širiti vazduhom, vodom i direktnim kontaktom. Karakteriše se umorom, temperaturom, groznicom i glavoboljom. Glavna razlika je ta, što su kataralni simptomi, kod akutne respiratorne bolesti, ukoliko se pojave, prisutni od samog početka bolesti. Kod tipične epidemije, koja je ograničena na ukućane ili vrtić, bolesnici su samo s temperaturom i bez lokalnih simptoma, zatim osobe s upalom ždrela, bronhitisom, pa sve do virusne upale pluća. Mogući je i razvoj sekundarne bakterijske infekcije, ali ređe nego kod gripa.

Akutni bronhiolitis- Bolest dece do 1. godine života. Otežano disanje (dispneja), kašalj, zviždanje u grudima i produženi ekspirijum su glavni simptomi, koji se obično javljaju 1-2 dana nakon simptoma upale gornjeg respiratornog trakta (sekrecija iz nosa). Respiratorni poremećaji dovode do smanjene koncentracije kiseonika u krvi i tkivima (hipoksija) i cijanoze, koje, ako duže potraju mogu dovesti do smrti. Pored tih simptoma, javljaju se i povišena temperatura, curenje nosa, smanjen apetit. 

Akutni infekciozni laringotraheobronhitis- Karakteriše se upalom grkljana, dušnika i bronhija s izlučivanjem gustog, žilavog i lepljivog sekreta. Najčešće pogađa decu do 2. godine života, a težina bolesti je veća što je dete mlađe. Bolest može početi naglo sa povišenom temperaturom i simptomima krupa (kašalj poput laveža psa, stridorozno, otežano disanje i promuklost), ili češće nakon simptoma upale gornjeg respiratornog trakta. Zbog gustog sekreta u bronhima, koje dete ne može iskašljati, može doći do hipoksije i cijanoze, upale ili kolapsa delova pluća, a često može doći i do ugušenja.

Preventivne mere, jedna od glavnih mera za prevenciju RSV je higijena.

Pranje ruku: Svaki put perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Pogotovo nakon kontakta sa inficiranom osobom.
Održavanje površina čistim: Podrazumeva redovno čišćenje i dezinfekciju površina, koje ljudi često dodiruju, kao što su igračke, stolovi, mobilni telefoni, tableti, kvake i ručke od ormara.
Kašljanje i kijanje: Pokrijte usta, najbolje maramicom ili šalom, kada kašljete ili kijate, ili najbolja opcija, kinite u lakat da biste izbegli širenje zaraženih kapljica.

RSV infekcija se može pojaviti sporadično i u epidemijama.
U Nemačkoj, Finskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Hrvatskoj, zabeležene su epidemije svake druge godine sa naizmeničnim ciklusima pojavljivanja od 23-25 meseci, dok se u Velikoj Britaniji, SAD-u i Australiji, pojavljuju na godišnjem nivou. U oblastima umerene klime većina RSV infekcija zabeležena je između novembra i maja, dok je u oblastima sa tropskom klimom podjednako zastupljena tokom cele godine.

SARS-CoV-2 (COVID-19, Korona)

COVID-19 je novi virus povezan sa istom porodicom virusa, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i neke vrste prehlada. Prenosi se direktnim kontaktom sa respiratornim kapljicama zaražene osobe (nastaje kašljem i kijanjem) i dodirivanjem površina koje su kontaminirane virusom. COVID-19 virus može preživeti na površini nekoliko sati, ali ga jednostavna dezinfekciona sredstva na bazi hlora, mogu ubiti.

Poslednje varijenta SARS-CoV-2 virusa, koje su se proširile svetom, omikron, uglavnom dovodi do blažeg oblika bolesti u odnosu na ranije sojeve. Uz to najveći deo stanovništva u prethodne skoro 3 godine stekao je neki imunitet na novi korona virus, bilo vakcinacijom, bilo preležanom bolešću, što ublažava simptome. Pored svega toga, i inkubacija je sa 5 dana, pala na 3-4 dana, dok je period zaraznosti oko 10 dana.

Simptomi, koji najčešće prate Covid-19 su: curenje nosa ili zapušen nos, suv i uporan kašalj, bolovi u grlu, glavobolja, povišena temperatura 37-38C, umor, bolovi u mišićima i zglobovima. Povremeno se mogu pojaviti i stomačne tegobe poput povraćanja i dijareje. Takođe, za razliku od ranijih varijanti, omikron ređe dovodi do gubitka čula ukusa i mirisa. Ono što najviše razlikuje COVID-19 od ostalih respiratornih bolesti, o kojima smo pisali je, izazivanje krvnih ugrušaka i povećanje D-dimera, koji je glavni razlog, zbog koga dolazi do pojave krvnih ugrušaka. Zbog toga, tokom lečenja od kovida, obavezno treba kontrolisati D-dimer.

Prehlada

Prehlada spada u lako prenosive infekcije gornjeg respiratornog trakta, koja uglavnom pogađa nos. Rinovirus je najčešći uzročnik. Zaslužan je za 30%-80% svih slučajeva. Rinovirus spada u RNK viruse, porodice Pikornavirida. Postoji 99 poznatih tipova virusa iz ove porodice, a prehladu ukupno može izazvati preko 200 virusa. Prehlada je takođe poznata pod nazivom nazofaringitis ili rinofaringitis. U simptome spadaju kašalj, bol u grlu, curenje iz nosa. Simptomi obično nestaju posle 7-10 dana. Međutim, neki simptomi mogu trajati i do 3 nedelje. Prehlada je akutna infekcija nosa, sinusa, grla ili grkljana (infekcija gornjeg respiratornog trakta) je kategorisana prema oblastima na telu, koja su najviše pogođena. Prvenstveno pogađa nos, faringitis grlo, dok sinuzitis pogađa sinuse. Simptomi su rezultat odgovora imunskog sistema prevashodno na infekciju, a ne na uništavanje tkiva od strane samih virusa. Pranje ruku je glavni metod za prevenciju infekcije. Neki dokazi govore u prilog efikasnosti nošenja maski za lice.

Za prehladu ne postoji lek, ali se simptomi mogu lečiti. Prehlada je najčešća zarazna bolest kod ljudi. Prosečna odrasla osoba boluje od 2-3 prehlade godišnje. Prosečno dete preboli između 6-12 prehlada godišnje. Ove infekcije prate čovečanstvo od drevnih vremena. Prvi simptomi se javljaju blago i ogledaju se u suznim očima, curenju iz nosa i bolom u grlu. U najčešće simptome prehlade spadaju blag kašalj, curenje nosa, zapušenost nosa, i bol u grlu. Od ostalih simptoma, mogu se pojaviti bol u mišićima (mialgija), umor, glavobolja i gubitak apeitita. Bol u grlu je prisutan, kod oko 40% osoba. Kašalj je prisutan, kod oko 50% osoba. Bol u mišićima se javlja, kod oko 50% slučajeva. Povišena temperatura nije čest simptom, kod odraslih osoba, ali jeste kod odojčadi i mlađe dece. Kašalj izazvan prehladom je obično blag u poređenju sa kašljem izazvanim gripom (influencom). Kašalj i povišena temperatura, označavaju veću verovatnoću infekcije gripa (influence), kod odraslih osoba. Veliki broj virusa, koji izazivaju prehladu mogu izazvati infekciju bez simptoma. Boja sluzi, koja se iskašljava iz donjih disajnih puteva (ispljuvak) može varirati od bezbojne preko žute do zelene. Boja sluzi ne pokazuje da li je infekcija izazvana bakterijom ili virusom. Prehlada obično počinje umorom, osećajem hladnoće, kijavicom i glavoboljom. Ostali simptomi, kao što su curenje iz nosa i kašalj, pojavljuju se kroz 2 ili više dana. Simptomi su obično najizraženiji 2. ili 3. dana nakon početka infekcije. Oni najčešće nestaju za 7-10 dana, ali mogu trajati i do 3 nedelje.

Antibiotici nemaju nikakvog dejstva protiv virusnih infekcija, a samim tim nemaju nikakvog efekta prilikom prehlade ili gripa. Antibiotici se ipak svuda propisuju, iako njihova sporedna dejstva uzrokuju veću štetu, nego korist. Antibiotici se svuda propisuju, jer ljudi očekuju od lekara da im preporuči lek. Propisivanje antibiotika se dešava takođe i zato što je teško isključiti bakterijske uzroke infekcije, koji bi mogli da se leče antibioticima. 

Kako bismo se zaštitili od ovih bolesti, najbolja prevencija je da imamo jak imuni sistem. Imuni sistem je prirodni odbrambeni sistem organizma, koji naročito u zimskom periodu opadne, te smo podložniji pomenutim bolestima. Imuni sistem možemo poboljšati zdravom i raznovrsnom ishranom sa puno povrća, voća i mesa. Manjak vitamina u organizmu, takođe utiče na pad imuniteta, te je pored ishrane preporučljivo uzimati i multivitaminske suplemente. U borbi sa sezonskim virusima, pored poznatog vitamina C, bitni su i minerali, naročito cink. Bitno je istaći i san, kao metod regeneracije organizma, kao i redovnu fizičku aktivnost, po mogućnosti na otvorenom, a pored svega toga i smanjenje stresa, koje dosta utiče na poboljšanje imuniteta.

Sve simptome i znakove bolesti, koje smo možda izostavili ili koji nisu toliko česti, a ipak se dešavaju u praksi. Molimo vas da podelite sa nama, kao i sa svim našim čitaocima.