Ljubomora

Ljubomora je izrazito neprijatan afekt, zasniva se na posesivnoj ljubavi, odnosno na zamišljenoj ili realnoj pretnji, da će voljena osoba ili objekt, biti napušteni ili izgubljeni. Javlja se na svim uzrastima, a najraniji začeci ljubomore, nalaze se još u najranijem detinjstvu.

Afektivna osnova ljubomore jeste strah od odvajanja i strah od gubitka. Otud u svakoj ljubomori postoji potreba za posedovanjem i gospodarenjem. Ona je više težnja za moći, nego seksualna strast.

Nema ljubomore, bez ljubavi.

Foto: Espreso

Vrste i intenzitet ljubomore:

Razlikujemo više vrsta ljubomore:

Reaktivna ljubomora- posledica je stvarnog ponašanja partnera. Javlja se kao reakcija na partnerov flert, zavođenje ili prevaru.
Anksiozna (neurotična) ljubomora- osoba samo zamišlja da joj partner emocionalno ili seksualno nije veran. Ne postoji realan razlog, iako ljubomorna osoba stalno "nailazi na dokaze".
Preventivna ljubomora- javlja se, kada partner želi da spreči moguću prevaru. Javlja se i na najmanji povod. Nakon prevare, ukoliko povređen partner odluči da ostane u odnosu, javlja se, kao mehanizam odbrane, kao posledica nedostatka poverenja u partnera.

Patološka ljubomora- sadrži paranoidne simptome, a osoba u svom bolesnom stanju traga za dokazima nevere svog partnera.
Namerna ljubomora- jedan od partnera namerno izaziva ljubomoru kod drugog, iz koristi ili nekog drugog razloga.
Romantična ljubomora- može se opisati kao kompleks misli, osećanja i akcija, uzrokovanih percepcijom opasnosti, koja preti samopoštovanju ili/i samoj vezi, kada te pretnje nastaju na temelju stvarne ili moguće privlačnosti između partnera i možda samo pretpostavljenog, rivala. Ne radi se o stvarnoj (seksualnoj) neveri, nego o emocionalnoj naklonosti trećoj osobi.
Seksualna ljubomora- nastaje kad se sumnja u stvarnu neveru. Muškarci su skloniji seksualnoj ljubomori, a žene romantičnoj, mada ta razlika nije previše značajna. Razlika se tumači na temelju razlike u pristupu braku muškarca, odnosno žene: za muškarca su važniji seksualni motivi, a za ženu kvalitet i trajnost bračne veze. Za muškarca je najveća opasnost percepcija da ga žena više ne smatra adekvatnim seksualnim partnerom (što on zaključuje iz pojave rivala), dok je za ženu najveća opasnost percepcija gašenja ljubavi i nestajanja sigurnosti, zbog kojih je ona u prvom redu i stupila u brak. Zato se ona svim snagama bori da spasi tu vezu ili brak.
Racionalna ljubomora- javlja se u situaciji, koju osoba procenjuje kao ugrožavajuću za vezu u kojoj se nalazi, jer postoji vera da je zaista moguće, da neko treći zadobije ljubav partnera. Situacija se ne doživljava kao fatalna, nepodnošljiva i užasna, već kao frustrirajuća i ugrožavajuća. Glavna funkcija ovog tipa ljubomore, jeste pokušaj da se to spreči, ali na način, koji je društveno prihvatljiv i koji ne podrazumeva zastrašivanje, ponižavanje, pretnje itd. S obzirom da oko nas uvek postoje zanimljivi ljudi, koji zaslužuju pažnju, određena doza straha te vrste je opravdana. Ona nas podseća da nam je stalo do voljene osobe i daje nam potrebnu energiju da svoj ljubavni odnos sačuvamo i zaštitimo.
Iracionalna ljubomora- podrazumeva strah, bes i depresiju, opsesivno razmišljanje o tome, gde je partner i sa kim, a manifestuje se ljutnjom, partner se vidi kao krivac, kao onaj koji daje povod, koji se ponaša zavodnički u prisustvu osoba suprotnog pola, pa se isti proganja, čitaju se poruke u njegovom telefonu, traga se za dokazima, koji će potvrditi uverenje, da on ima nekog drugog. Ovakvo ponašanje je pogubno po ljubavni odnos. Zastrašivanjem i pretnjama, ljubomorna osoba pokušava da veže partnera za sebe. Iz najbolje namere da sačuva ljubavni odnos, ovakvim ponašanjem, ona zapravo zamara partnera i na taj način ubrzava raskid.

Intenzitet ljubomore je nesrazmeran situaciji, jer ne postoji stvaran rival, pa time možemo naslutiti da ljubomorna reakcija, ne zavisi samo od spoljašnjih, objektivnih faktora, nego njen intenzitet i kvalitet verovatno zavisi i od nekih unutrašnjih, subjektivnih faktora. Ti unutrašnji, subjektivni faktori su:
Nesigurnost u sebe- nesigurnost se nalazi u osnovi ljubomore i proizilazi iz straha osobe da nije dovoljno dobra da zadrži voljenu osobu.
Nepoverenje u druge- pripisivanjem partneru svoje (sopstvene) želje, namera i kombinacija neverstva, osoba sumnja u partnera i sve ostale ljude doživljava, kao potencijalne suparnike, i time iskazuje nepoverenje u njih. To može biti i posledica ranijih iskustava.
Nisko samopoštovanje- osobe sa niskim saopoštovanjem, imaju loše mišljenje o sebi, i razlika između toga, kako oni vide sebe i kakvi bi želeli da budu je velika. Često idealizuju partnera, čini im se da je on izuzetno poželjna osoba i sumnjaju da ga mogu zadržati.
Osećaj kontrole drugih- ljubomora proističe i iz kontrole kretanja, interesovanja i funkcionisanja druge osobe svojim manifestacijama u vidu pitanja ili proveravanja, kritike, nagoveštaja ili provokacija, ili na razne druge načine, ali obavezno u cilju kontrole i manipulacije partnera.
Posesivnost- posesivne osobe, druge ljude smatraju podređenim i nezrelim, smatrajući ih svojim vlasništvom.
Sebičnost- osoba bezobzirno vodi računa isključivo o sopstvenim potrebama i vlastitoj koristi; ona insistira samo na svojim interesima, a zanemaruje interese partnera.
Racionalizacija- obzirom da se ljubomora smatra patološkim osećanjem, ljudi se trude da priguše i potisnu sopstveno osećanje ljubomore. Odatle proizilazi racionalizacija. Suština je u tome da se pravi, mada neprihvatljivi, motivi vlastitog ponašanja, zamenjuju izmišljenim, ali prihvatljivim motivima.

LjUBAV+strah zbog gubitka=LjUBOMORA

Ljubomora  je i normalno i nenormalno, patološko stanje. Kao nosilac strasti i emocija, čovek ne može biti imun na ljubomoru, te su u okviru ljubavnog odnosa, moguće ljubomorne reakcije. Usled straha od gubitka emotivnog partnera, pokušavamo da učvrstimo svoje emotivne investicije. U tom smislu ona je "normalno" osećanje. Međutim, ljubomora, koja izlazi iz granica prolaznih ljubomornih reakcija i postane hronična, sužava stvaralačke potencijale čoveka i svodi ga na jednodimenzionalnu osobu- uplašenu, osvetoljubivu, narcističnu, posednički nastrojenu, inferiornu i zavisnu. Odgovor ljubomornog na gubitak jeste mešavina depresije, agresije i čežnje. Ljubomora može biti i opasna, jer se iz nje rađaju mržnja, agresija i želja za vladanjem.

Može da ima i patološki oblik, koji podrazumeva hroničnu preokupaciju tom temom, izuzetno nasilje, sumnjičavost u sve, sumanute ideje, deluzije, uklapanje i najmanjih detalja u svoju verziju priče. O ovakvim primerima čitamo u crnoj hronici novina, najčešće, kad je već kasno. U svom blažem obliku, ljubomora može biti toksična za svaki odnos. Ako u vezi morate stalno da se pravdate i dokazujete svoje emocije, posle izvesnog vremena, jedino što želite je da napustite taj odnos.

Povremena ljubomora i strah od gubitka nečije ljubavi i naklonosti su normalni. Čim Vam je do nečega stalo, normalno je da se povremeno osećate uplašeno pri mogućnosti da to izgubite. Hronična ljubomora je izuzetno neprijatna i pogađa sve učesnike. Nesrećan je i onaj koji je oseća, a i onaj, koji mora da se pravda i dokazuje.
U osnovi ljubomore leži nesigurnost. Osobe koje smatraju da nisu dovoljno vredne, da ih drugi vole, u stalnom su strahu da će neko treći da ih zameni. U takvim situacijama, osim što su same ljubomorne, često koriste manipulaciju, da bi i kod druge strane izazvali ovu emociju i time dobili potvrdu ljubavi. Jedan partner može namerno da flertuje, da bi testirao da li će se kod druge strane javiti ljubomora. Kod prijatelja, posebno na mlađem uzrastu, se često javljaju psihološke igre i emocionalne ucene tipa "ako ti nećeš, onda ću se ja družiti sa Markom, on će mi biti najbolji prijatelj". Ipak, najpogubniji primer je, kada roditelji koriste ovakve manipulacije u svrhu vaspitanja dece "kad nisi dobra, više ću voleti batu", "videćeš ti kad ti se sestra rodi"…

Ljubomorna ponašanja mogu biti različita:

• Potraga za informacijama, šprijuniranje, provera telefona i drugih naloga,
• Ograničavanje partnera da stupi u razgovor sa potencijalnim suparnicima na različitim skupovima, stalna telesna blizina partneru,
• Manipulisanje (flert sa drugima kako bi se partner napravio ljubomornim, spontano pominjanje suparnika, kako bi se pratila reakcija),
• Izražavanje osećaja povređenosti, plakanje, durenje,
• Nasilno ponašanje (pretnje, udaranje, odvlačenje partnera iz društva suparnika),
• Bacanje predmeta i stvari,
• Svađanje, sarkazam, vređanje,
• Pretnje raskidom/razvodom,
• Omalovažavanje suparnika,
• Pokušaji da se odnos vrati na staro (kupovina poklona, davanje komplimenata…),
• Otvorena pretnja suparniku i naređivanje da izađe iz odnosa,
• Razgovor sa partnerom o ljubomori, postavljanje „test“ pitanja, dogovanjanje novih pravila, uveravanje partnera da se kriza može prebroditi,
• Poricanje ljubomore.

Da li je normalno biti ljubomoran?

Određena doza ljubomore je normalna, a problemi se pojavljuju kada se ona javlja prečesto ili sa prejakim intenzitetom. Šta razlikuje normalnu od patološke ili ljubomore?

• Zdrava osoba je ljubomorna, samo onda, kada postoje očiti dokazi, dok bolesno ljubomorna osoba i najmanji sumnjivi znak, tretira kao dokaz i reaguje vrlo burno.
• Zdrava osoba menja svoje ponašanje zavisno od situacije i obično je ljubomorna samo na jednu osobu. Patološki ljubomorna osoba, ne uči iz svojih grešaka i ljubomorna je na veliki broj osoba.
• Ljubomora zdrave osobe zavisi od toga šta se u odnosu događa, a bolesno ljubomorna osoba ima povremene ispade intenzivne ljubomore nezavisno od situacije.
• Normalno ljubomornoj osobi je situacija u kojoj dolazi do ljubomorne svađe s partnerom nametnuta, dok patološki ljubomorna osoba sama izaziva takvu situaciju.
• Normalno ljubomorna osoba, pokušava da reši problem ljubomore, dok ga patološki ljubomorna osoba prolongira i kao da uživa u njemu.
• Ljubomora kod zdrave osobe se javlja u situaciji, kada je ona izložena jasnim i nedvosmislenim dokazima nevernosti svog partnera, dok patološki ljubomorna osoba periodično sumnja u sve i svakoga bez stvarnih dokaza.

Da li je moguće izlečiti ljubomoru?

Nesigurnost je ključna osobina ili jednog ili oba partnera u vezi, koja obiluje ljubomorom. Moguće je čak da oba partnera ponavljaju obrasce ponašanja svojih roditelja, ako su odrastali u nestabilnim porodičnim okolnostima ili nefunksionalnim brakovima. Nisu dobili dobre primere uspostavljanja poverenja u zajednici ili vezi. Partnerska ili bračna terapija pomoći će partnerima da shvate, šta je zdrav odnos, koji počiva na poverenju, podršci i ljubavi. Ako govorimo o patološkoj formi, sa prisutnim sumanutim idejama i paranoičnim deluzijama, onda terapija zahteva i primenu lekova. Ukoliko se ljubomora javlja, kao posledica alkoholisanosti, onda je primaran cilj lečenje alkoholizma. Ljubomora može da se javi i u slučaju konzumiranja nekih lekova (istraživanja su pokazala da se javlja kao nusefekat pojedinih lekova za parkinsonizam), u tom slučaju se razmatra korigovanje terapije.