Herpes simplex je infektivna vezikulozna dermatoza s mukokutanom lokalizacijom, koja protiče kroz tri faze: primoinfekcija, latencija i rekurentna infekcija.
Primarna infekcija:
HSV-1 infekcija, pojavljuje se u vidu mehurića na usnama, a može se javiti i na jeziku. Mehurići vremenom pucaju i otvaraju se bolne rane. Zatim se stvara žućkasta membrana, da bi se sve povuklo unutar 3 do 14 dana. HSV-2 infekcija, pojavljuje se u području genitalija 2 do 8 dana nakon izloženosti virusu. Manifestuje se temperaturom, svrabom, bolovima u donjem delu stomaka, malaksalošću, teškoćom prilikom mokrenja i gljivičnim infekcijama. Kod žena može prethoditi ili pratiti izbijanje karakterističnih mehurića. Simptomi mogu trajati do 6 nedelja.
Latentni stadijum:
Tokom latentnog stadijuma, herpes virus, ne uzrokuje simptome i ne može se preneti. S vremenom ovaj stadijum završava i virus se počinje širiti. Tada osoba postaje rezervoar koja može da prenese infekciju, ali osoba je još uvek bez vidljivih simptoma. HSV-2 infekcija se najčešće prenosi bez prisutnosti simptoma, i to pogotovu kod žena. Ovo je vrlo opasan stadijum, jer ne postoje upozoravajući mehurići.
Nedavna studija je pokazala, da je asimptomatsko širenje, odgovorno za 1/3 svih HSV-2 infekcija.
Rekurentna infekcija:
Rekurentne (povratne) HSV infekcije imaju većinu istih simptoma, na istim mestima, kao i primarne infekcije, ali su simptomi nešto blaži i kraće traju.
Rekurentna infekcija:
Rekurentne (povratne) HSV infekcije imaju većinu istih simptoma, na istim mestima, kao i primarne infekcije, ali su simptomi nešto blaži i kraće traju.
 |
| Foto: Poliklinika NOVAKOV |
Način prenošenja:
Herpes se prenosi direktnim kontaktom (dodirom, ljubljenjem, i seksualnim kontaktom-vaginalni, analni i oralni seks). Može se prenositi sa jednog partnera na drugog i sa jednog dela tela na drugi. Kratak kontakt kože na kožu je sve što je potrebno, da bi se virus proširio ili preneo. Herpes može, da ne daje nikakve simptome godinama, ponekad je veoma teško znati ko je kome preneo infekciju.
Kako se unosi u organizam?
Nakon preležane bolesti, virus trajno ostaje u senzitivnim nervnim ganglijama kičmene moždine u "latentnom" (pritajenom) obliku, čekajući priliku da se u nekom pogodnom trenutku aktivira (okidač za ponovnu pojavu može biti svaka promena: izlaganje Suncu bez zaštite, duži stresni periodi, jaka groznica, grip, nagle promene temperature ili menstrualni ciklus). Ponovno aktiviranje virusa, kod nekih ljudi, javlja se samo jednom u životu, a kod nekih ljudi stalno i učestalo.
Postoje dve vrste virusa:
HSV-1: prvenstveno uzrokuje oralni herpes. Odgovoran za herpes u obliku plikova/čireva, koji se javlja na usnama, oko usta i na licu. Primarna infekcija sa HSV 1 virusom dešava se obično kod dece u dobi između 1 i 3 godine života. U većini slučajeva je bez simptoma, a mogu se javiti povišena temperatura i promene u vidu mehurića, koje brzo pucaju i ostavljaju rane dubine 1-3 mm. Virus ostaje u organizmu i pod određenim okolnostima se aktivira (najčešće padom imuniteta) i izaziva promene u predelu usta i usana. Pojava herpesa na usnama obično je udružena sa fizičkim ili psihičkim stresom, povišenom temperaturom, drugim infekcijama (pneumokok), smanjenjem imuniteta, menstruacionim ciklusom...
HSV-2: primarno izaziva genitalni herpes. Milioni ljudi ne znaju da imaju herpes, jer nisu imali simptome ili nisu primetili da ih imaju.
Eczema herpeticum- razvija se kod dece, ređe odraslih osoba, sa atopijskim dermatitisom. Vide se široko rasprostranjene erozije prekrivene hemoragičnim (krvavim) krastama uz retke mehuriće. Opšte stanje deteta je loše, sa slabošću, visokom temperaturom, dehidratacijom i uvećanjem limfnih žlezda. Može da se nadoveže i bakterijska superinfekcija, upala pluća i encefalitis. Ovo stanje zahteva hitno lečenje, najčešće u bolničkim uslovima.
Herpetic withlow- najčešće se viđa kod adolescenata ili dece. Uzročnik je Herpes simplex virus tip 1. Vidi se otok, crvenilo i grupisani mehurići u predelu prsta, praćeni osećajem bola. Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu ponovljenog javljanja promena na istoj lokaciji.
Rekurentni herpes labialis- javljaju se promene na usnama u vidu sitnih mehurića, grupisanih na crvenoj bazi. Ređe se promene vide na koži oko usana, na obrazu ili na sluzokoži nosa.
HSV-2: primarno izaziva genitalni herpes. Milioni ljudi ne znaju da imaju herpes, jer nisu imali simptome ili nisu primetili da ih imaju.
S obzirom na napredak seksualne kulture, ne možemo sa sigurnošću podeliti virus na HSV-1 (oralni) i HSV-2 (genitalni), jer se u praksi pokazalo da HSV-2 može da izazove oralni herpes, kao i HSV-1 da izazove genitalni herpes.
Kliničke manifestacije HSV:
Može da ima različite kliničke manifestacije, što zavisi od toga da li je infekcija primarna ili rekurentna, od lokalizacije infekcije, kao i od imunološkog stanja obolele osobe. Pa tako imamo:
Gingivostomatitis- javlja se u predelu usne duplje i na usnama, primarne infekcije su često asimptomatske. Izaziva ih Herpes simplex virus tip 1. Ukoliko se manifestuju, razvija se upalni proces u predelu bukalne sluzokože i desni sa pojavom brojnih, izuzetno bolnih erozija, usled čega je jedenje izuzetno otežano. Inkubacija iznosi 2-12 dana, a sama bolest traje 2-3 nedelje. Počinje naglo sa groznicom, temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima, bolom u predelu usne šupljine i uvećanjem vratnih limfnih žlezdi. Istovremeno se javljaju vezikulozne (plikovi) promene na tvrdom i mekom nepcu, sluzokoži obraza, desnima, jeziku i podu usne duplje. Promene se mogu proširiti i na usne i lice. Vezikulozne promene brzo prelaze u plitke ulceracije, koje pri dodiru krvare i praćene su veoma intezivnim bolom. Eczema herpeticum- razvija se kod dece, ređe odraslih osoba, sa atopijskim dermatitisom. Vide se široko rasprostranjene erozije prekrivene hemoragičnim (krvavim) krastama uz retke mehuriće. Opšte stanje deteta je loše, sa slabošću, visokom temperaturom, dehidratacijom i uvećanjem limfnih žlezda. Može da se nadoveže i bakterijska superinfekcija, upala pluća i encefalitis. Ovo stanje zahteva hitno lečenje, najčešće u bolničkim uslovima.
Herpetic withlow- najčešće se viđa kod adolescenata ili dece. Uzročnik je Herpes simplex virus tip 1. Vidi se otok, crvenilo i grupisani mehurići u predelu prsta, praćeni osećajem bola. Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu ponovljenog javljanja promena na istoj lokaciji.
Rekurentni herpes labialis- javljaju se promene na usnama u vidu sitnih mehurića, grupisanih na crvenoj bazi. Ređe se promene vide na koži oko usana, na obrazu ili na sluzokoži nosa.
Keratokonjuktivitis- čest uzrokuje kornealno slepilo. Počinje naglo sa pojavom bola, zamućenjem vida, konjunktivitisom i karakterističnim lezijama na rožnjači.
Horioretinitis (zapaljenje sudovnjače i mrežnjače)- javlja se kod novorođenčadi i HIV pozitivnih pacijenata, obično kao manifestacije diseminovane infekcije. Promene traju oko 2-3 nedelje i najčešće prolaze bez posledica.
Kožni herpes- najčešći oblik herpesa, javlja se na donjoj usni, međutim promene mogu i da se prošire i na nos, obraze, uši, vrat, grudni koš i šake. Na mestu gde će se javiti erupcija vezikuloznih promena javljaju se prodromalni simptomi u vidu svraba ili bola. Promene se povlače tokom 8-10 dana. Kod imunokompromitovanih osoba promene zahvataju i sluzokožu.
Herpetični panaricijum (prišt na prstu)- početak je nagao, sa otokom, crvenilom i bolnom osetljivošću zahvaćenog prsta a nastaje nakon direktne inokulacije.
Genitalni herpes- karakteriše se izbijanjem malih, obično bolnih mehurića na površini kože i sluznice. Ovo je jedna od najraširenijih polno prenosivih bolesti na svetu. Mnoge osobe ne znaju da boluju od genitalnog herpesa, jer nikada nisu imale simptome ili ne prepoznaju simptome kada se oni pojave. Kada se osoba prvi put zarazi, simptomi se najčešće pojavljuju unutar 2-10 dana. Ove prve epizode simptoma obično traju 2-3 nedelje. Iako je retko, genitalni herpes se može preneti sa majke na bebu tokom vaginalnog porođaja.
Dijagnoza HSV:
Obično je moguće da lekar dijagnostikuje herpes simpleks fizičkim pregledom kože. Rane i plikove je lako identifikovati kao znak HSV infekcije.
Lekar će postavljati pitanja o simptomima. Ako sumnja na HSV-2, može pitati o istoriji seksualnog zdravlja osobe. Takođe, moguće je uzeti uzorak lezije, ispljuvka, brisa nazofarinksa, likvora, brisa oka, amnionske tečnosti. Dokazuje se serološkim metodama (ELISA, indirektna imunoflorescenca, PCR). HSV se ne kultiviše na živim tkivnim kulturama. Alternativno, ako osoba nema simptome, lekar može koristiti test krvi za otkrivanje infekcije. Diferencijalna dijagnoza se može postaviti prema sledećim oboljenjima: aftozne ulceracije, kandidijaza, pemfigus i sifilis..
Horioretinitis (zapaljenje sudovnjače i mrežnjače)- javlja se kod novorođenčadi i HIV pozitivnih pacijenata, obično kao manifestacije diseminovane infekcije. Promene traju oko 2-3 nedelje i najčešće prolaze bez posledica.
Kožni herpes- najčešći oblik herpesa, javlja se na donjoj usni, međutim promene mogu i da se prošire i na nos, obraze, uši, vrat, grudni koš i šake. Na mestu gde će se javiti erupcija vezikuloznih promena javljaju se prodromalni simptomi u vidu svraba ili bola. Promene se povlače tokom 8-10 dana. Kod imunokompromitovanih osoba promene zahvataju i sluzokožu.
Herpetični panaricijum (prišt na prstu)- početak je nagao, sa otokom, crvenilom i bolnom osetljivošću zahvaćenog prsta a nastaje nakon direktne inokulacije.
Genitalni herpes- karakteriše se izbijanjem malih, obično bolnih mehurića na površini kože i sluznice. Ovo je jedna od najraširenijih polno prenosivih bolesti na svetu. Mnoge osobe ne znaju da boluju od genitalnog herpesa, jer nikada nisu imale simptome ili ne prepoznaju simptome kada se oni pojave. Kada se osoba prvi put zarazi, simptomi se najčešće pojavljuju unutar 2-10 dana. Ove prve epizode simptoma obično traju 2-3 nedelje. Iako je retko, genitalni herpes se može preneti sa majke na bebu tokom vaginalnog porođaja.
Virus je veoma rasprostranjen i antitela prema njemu se detektuju, kod 90% ljudi starosti od 60+ godina. Dok posle primarne infekcije, 60 % ljudi ostaju trajni nosioci virusa u latentnom "uspavanom" obliku.
Od 1970. godine do danas zaraženost genitalnim herpesom je porasla za 30%. Danas je genitalni herpes je prilično rasprostranjena polna bolest, 1 od 4 žene i 1 od 5 muškaraca su zaraženi HSV.
Komplikacije HSV:
Infekcija herpesvirusom može biti vrlo opasna za osobe s oslabljenim imunološkim sistemom (bolesnici s ADS-om, na hemoterapiji, radioterapiji, na kortikosteroidnoj terapiji...). Kod ovih bolesnika virus može zahvatiti bilo koji organ uključujući:
- oko (herpetični keratitis),
- trajna infekcija sluznice nosa, usta i grla, jednjak (herpetični ezofagitis),
- jetra (herpetični hepatitis),
- mozak (encefalitis).
Kod ostalih obolelih pacijenata, najčešće prolazi bez većih komplikacija i za relativno kratko vreme, promene se potpuno povlače, nakon 7 do 10 dana. Jednom kada je osoba zaražena, virus ostaje u njenom telu tokom čitavog života i može doći do ponavljanja aktivne infekcije (recidiva). Kod nekih osoba nikada ne dođe do povratka infekcije, a neke osobe imaju 4 do 5 ponavljanja godišnje. Ponavljanje infekcija, češće se javlja nakon izlaganja suncu i stresnim događajima, a ponovljena infekcija uglavnom ima znatno blaže simptome od primoinfekcije.
Obično je moguće da lekar dijagnostikuje herpes simpleks fizičkim pregledom kože. Rane i plikove je lako identifikovati kao znak HSV infekcije.
Lekar će postavljati pitanja o simptomima. Ako sumnja na HSV-2, može pitati o istoriji seksualnog zdravlja osobe. Takođe, moguće je uzeti uzorak lezije, ispljuvka, brisa nazofarinksa, likvora, brisa oka, amnionske tečnosti. Dokazuje se serološkim metodama (ELISA, indirektna imunoflorescenca, PCR). HSV se ne kultiviše na živim tkivnim kulturama. Alternativno, ako osoba nema simptome, lekar može koristiti test krvi za otkrivanje infekcije. Diferencijalna dijagnoza se može postaviti prema sledećim oboljenjima: aftozne ulceracije, kandidijaza, pemfigus i sifilis..
Lečenje HSV:
Ne postoji lek za HSV, ali antivirusni tretmani, mogu pomoći ljudima da kontrolišu infekciju.
Lekovi koji su efikasni za lečenje herpesa:
Ne postoji lek za HSV, ali antivirusni tretmani, mogu pomoći ljudima da kontrolišu infekciju.
Lekovi koji su efikasni za lečenje herpesa:
aciklovir (200 mg na 4h tokom 5 dana),
valaciklovir,
famciklovir,
penciklovir (na 2h tokom 4 dana).
famciklovir,
penciklovir (na 2h tokom 4 dana).
Pored antivirusnih lekova, rastvor kalijum-permanganata i borna kiselina imaju delotvorno dejstvo na HSV. Za prvu pomoć u kućnim uslovima, preporučuje se i ohlađeni čaj od žalfije za ispiranje usta, više puta u toku dana. Primena različitih flastera sa betaglukanom, cinkom, hidrokoloidima, koji mogu ublažiti svrab i peckanje.
Prevencija HSV infekcije:
U Americi je stanovništvu na raspolaganju vakcina "herpevac". Nažalost, kod nas ta vakcina nije u upotrebi. Specijalan vid prevencije HSV ne postoji, neki autori smatraju da prezervativ može da zaštiti od genitalnog herpesa, a s obzirom da se virus nalazi na koži genitalne regije koju prezervativ ne pokriva, zaštita je minimalna. Korišćenje prezervativa za sprečavanje drugih polno prenosivih bolesti (sifilis, kandida, gonoreja...) je neophodno.
0 Коментари