Foto: Demetra.rs

Jedna od trenutno aktuelnih tema, kako kod nas, tako i u svetu. Ali s druge strane, kada abortus (kiretaža) nije bio aktuelna tema. U svakoj generaciji žena to je jedna od tema za razgovor uz šoljicu kafe.

Da li je reč konkretno o njima, o njihovim majkama kada su bile mlade ili njihovoj deci, ali kako god, uvek se povuče tema o tome. Stvori se diskusija, da li je abortus štetan? Da li je sada bezbedniji nego ranije? Da li žena može da rađa posle abortusa? Pokušaćemo da vam damo odgovore na ta pitanja, kao i na mnoga druga, kroz ostatak teksta. Pa da počnemo.

Žene različite dobi, rase, religije, ekonomskog i bračnog statusa, seksualnih preferencija, odlučuju se na abortus iz mnogo razloga. Žena može da zatrudni zbog upotrebe neodgovarajućih kontraceptivnih sredstava ili zbog neobaveštenosti i neznanja. Pošto nijedan kontraceptivni metod nije 100% siguran, abortus je životni uslov u slučajevima kada kontraceptivno sredstvo zataji. Razlog za abortus mogu biti i ozbiljni genetski poremećaji fetusa. Trudnoća može biti posledica silovanja, incesta ili drugih vrsta seksualnog nasilja koja su česta u društvu. Mlade žene su naročito osetljive na seksualne pritiske zbog nedovoljnog seksualnog obrazovanja.

Abortus (kiretaža) je instrumentalni prekid trudnoće na zahtev pacijentkinje do 10. nedelje trudnoće, dok se medikamentozni abortus, kao drugi način abortusa može izvesti do 8. nedelje trudnoće.

Kiretaža se može izvesti u lokalnoj ili kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji. Pošto se najčešće radi u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji, potpuno je bezbolna za pacijentkinju. Oko sat vremena nakon intervencije neophodno je mirovanje i kontrola krvarenja. Savetuje se da pacijentkinja miruje toga dana, a već sutradan se može vratiti svojim uobičajenim aktivnostima. Blago krvarenje obično traje od jednog do sedam dana nakon intervencije. Iako retko, nekada može trajati i nekoliko nedelja. Kod svih žena koje su RhD(-) negativne, nakon kiretaže neophodna je zaštita Anti-D imunoglobulinom. Savetuje se kontrola ginekologa 7. dana nakon prekida. Kao i svaka intervencija, tako i ova ima komplikacije, koje su u današnje vreme izuzetne retke: obilnije krvarenje, perforacija zida materice, infekcija, poremećaj ili izostanak ciklusa, slepljivanje zidova materice, infertilitet i sterilitet.

Kao što smo već pomenuli, postoji i medikamentozni abortus, za koji nije potrebna anestezija ni instrumenti.

Medikamentozni prekid trudnoće je postupak kojim se primenom medikamenata (lekova) obavlja prekid patološke ili neželjene trudnoće. Pre nego što se donese odluka o primeni ovog vida abortusa, mora da se utvrditi mogućnost da se bezbedno primeni abortivna pilula, neophodan je ginekološki pregled pacijentkinje koji podrazumeva detaljnu anamnezu, ginekološki pregled, ultrazvučni pregled - gde se utvrđuje tačna starost trudnoće.

Abortus medikamentima kao metoda izbora za prekid trudnoće se ne preporučuje kod:

vanmaterične (ektopična) trudnoće
alergije na lekove (prostaglandin)
arterijske hipertenzije
postojanja hroničnih bolesti
anemije
poremećaja koagulacije krvi
dugotrajne upotrebe kortikosteroida
upotrebe određenih lekova kod psihičkih poremećaja

Za normalan razvoj trudnoće nepohodan je hormon progesteron. Upotrebom lekova dolazi do prekida funkcije progesterona i nastupa spontani pobačaj. Primenom leka koji sadrži drugi hormon prostaglandin dolazi do izbacivanja gestacijskog meška. Medikamentozni abortus je visoko efikasna, sigurna i neinvazivna metoda za namerni prekid trudnoće, čiji procenat uspešnosti je preko 90%. Ginekolog na kontrolnom pregledu potvrđuje prekid trudnoće.

Ovde smo pričali o namernom prekidu trudnoće, ali on može da bude i spontani i tada govorimo o pobačaju, koji se najčešće javlja u prvoj polovini trudnoće, o čemu smo već pisali na stranici.

Svaka zemlja sveta, a tako i balkana ima svoje zakone što se tiče primene abortusa. Pa tako u Teksasu, stupa na snagu novi zakon, u kome je zabranjen abortus nakon 6. nedelje trudnoće. Prema odredbama, prekid trudnoće se ne može izvršiti pošto se ustanovi srčana radnja fetusa.

U Srbiji je zakon malo drugačiji, dozvoljava abortus svakoj ženi, na njen zahtev, do 10. nedelje trudnoće. Ako je trudnoća starija od 10. nedelja, odluku donosi komisija. Prema zakonu, abortus u Srbiji se može izvršiti i posle ovog perioda u određenim uslovima, odnosno kada postoje medicinske indikacije da je ženin ili detetov život ugrožen, ili ako je trudnoća nastala izvršenjem krivičnog dela (silovanje, obljuba).

U Crnoj Gori su iste odredbe zakona kao i u Srbiji. Dok je u Republici Srpskoj, jednom od entiteta Bosne i Hercegovine, 2008. godine donet zakon o uslovima i procedurama prekida trudnoće, na nivou drugog entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine se i dalje primenjuje zakon o uslovima i postupku za prekid trudnoće, nasleđen još iz vremena SFRJ. U Severnoj Makedoniji, do 12. nedelje trudnoće, svaka žena može da prekine trudnoću samo uz pismeni zahtev i to istog dana, a ne kao do sada da čeka 72 sata i razmisli da li je abortus njena konačna odluka, kao i da se legalno može prekinuti trudnoća i medikamentima. Sa druge strane u Hrvatskoj je dozvoljen prekid trudnoće do 10. nedelje. Lekarima u Hrvatskoj na raspolaganju je prigovor savesti, odnosno pravo da odbiju da izvrše abortus ukoliko se to protivi njihovim moralnim ubeđenjima. Stručnjaci procenjuju da više od polovine hrvatskog medicinskog osoblja to pravo i koristi. Dok sve ove zemlje dozvoljavaju abortus, sa razlikama u nedeljama, u Poljskoj je abortus skoro zabranjen. Tačnije, dozvoljen je samo u par slučajeva: silovanje, incest ili kada trudnoća ugrožava život majke.

Nadamo se da smo sa ovim postom odgovorili na pitanja sa početka teksta, a sve nedoumice, sugestije i iskustva kako vaša, tako žena iz vašeg okruženja, pišite nam u komentarima ispod posta. Vrlo rado ćemo odgovoriti na svako vaše pitanje ili sugestiju.