Potreba za mlekom, kad smo izloženi Suncu

Svi slušamo od najranijeg detinjstva da treba da se namažemo SPF faktorom kad se izlažemo Suncu. Sunčanje, kao i većina stvari, ima svoje prednosti i mane. 

Pa tako, sunčeva svetlost omogućava pravilan rast i razvoj čitavog organizma, pomažući kompletan efekat D vitamina i formiranje koštanog sistema, utičući na razvoj i funkcionisanje centralnog nervnog sistema, delujući blagotvorno u nekim stanjima narušenog psihofizičkog zdravlja. 

Hiljadama godina, čovek, svesno i nesvesno, razvija različite obrasce adaptacije i odbrane od štetnih uticaja sunčevog zračenja, ne bi li uzeo samo ono najbolje, a zaštitio se od mogućih posledica.

Foto: Online doctor

Koža može da se zaštiti i iznutra:

Pored korišćenja odgovarajućih lokalnih preparata za zaštitu, koža se takodje može hraniti i "iznutra" da bi se izbeglo njeno oštećenje od preteranog izlaganja UV zračenju. Uzimanje hrane bogate antioksidantima i hrane koja deluje antiinflamatorno, može pomoći i koži i čitavom telu u odbrani od UV zraka.

Slobodni radikali koji se proizvode usled dejstva sunčevih zraka su odgovorni za oštećenje ćelija, starenje i povećan rizik od kancera kože. Antioksidanti imaju ulogu da suprimiraju slobodne radikale i tako zaustave njihova štetna dejstva.

Neki antioksidanti su svima jako dobro poznati:  vitamin A, C i E, selen, beta karoten i likopen. Likopen deluje kao unutrašnji fotoprotektor povećavajući koži sposobnost odbrane od Sunca. Studija koja je radjena prošle godine u Velikoj Britaniji pokazala je da ishrana bazirana na paradajzu povećava zaštitnu sposobnost kože za oko 33%. Kuvani paradajz ima više likopena nego sveži, a dodatkom maslinovog ulja se poboljšava njegova apsorpcija.

Tipovi kože i sunčanje:

Svako od nas ima svoje specifično, lično zaštitno vreme izraženo u minutima, za koje koža bez zaštite može biti izložena suncu pre nego što pocrveni. Dužina tog vremena zavisi od fototipa kože:

• Tip jedan- simbolizuje bela koža sa pegama, riđa ili plava kosa, plave oči. Uvek pocrveni i nikada ne pocrni, lako izgori pri sunčanju, jer je lično zaštitno vreme tri do 10 minuta.
• Tip dva- karakteriše svetla koža, plava kosa, svetle oči, uvek pocrveni, minimalno pocrni, lako izgori, lično zaštitno vreme je 10 do 20 minuta.
• Tip tri- svetla koža, kestenjasta kosa i oči, ponekad pocrveni, lako pocrni, retko izgori, a lično zaštitno vreme 20 do 30 minuta.
• Tip četiri- tamne oči i kosa, ne crveni, lako pocrni, retko izgori, a lično zaštitno vreme je 40 minuta.
• Tip pet- tamno braonkasta koža, tamnih očiju i kose (azijski tip) i izuzetno retko izgori, uvek pocrni, tkz. foto-nesenzitivna koža. I, tip šest - crna koža, crne oči i kosa (afrički tip), nikada ne izgori, to je foto-nesenzitivna koža. Zaključak je, dakle, neko se mora čuvati više, neko manje, ali to u određenoj meri moramo svi činiti.

Potreba za mlekom, kada se izlažemo Suncu:

S obzirom na to da je vitamin D3 prepoznat kao jedan od ključnih nutrijenata za jačanje imuniteta, a osim toga direktno utiče na apsorpciju kalcijuma u organizam, svetska praksa je da se formula mleka obogati ovim vitaminom. O sponi koju imaju mleko i kalcijum iz mleka se možda i najviše govori. Mleko i zdravlje najčešće se pominju u kontekstu kalcijuma i jačanja kostiju. Kalcijum iz mleka je učinkovit, zato što se nalazi u kombinaciji sa drugim važnim nutrijentima, koji pomažu njegovu apsorpciju, prevashodno vitamin D. Sunčanjem upijamo vitamin D preko kože, a kako je on jedan od bitnijih faktora koji podstiče apsorpciju kalcijuma iz creva, pa s tim u vezi, prilikom izlaganja sunčevim zracima, organizam nam traži mleko, da bi na taj način obezbedio dovoljnu količinu kalcijuma, koja će se apsorbovati iz creva. Uz kalcijum, u mleku se nalaze kalijum i fosfor, kao i vitamin K2, a svi ovi nutrijenti imaju izuzetno važnu ulogu u održavanju jakih kostiju. 

U našem organizmu 99% kalcijuma smešteno je u kostima i zubima, te je zdravlje ovih delova tela u direktnoj vezi sa količinom kalcijuma koju imamo u telu. Kalcijum ne utiče samo na zdravlje kostiju, već učestvuje i u prenosu srčanih impulsa, kao i regulisanju kiselina i baza u krvi. 

Zanimljiv podatak je da nije samo kalcijum zadužen za zdravlje i snagu naših kostiju. Naime, 50% zapremine kostiju, kao i 1/3 čitave mase kostiju čine proteini. S obzirom na to da je mleko bogato kako kalcijumom tako i proteinima, zaključak je da konzumiranje ovog okrepljujućeg napitka predstavlja jednu od osnova za zdrave i jake kosti. Ovaj zaključak potvrđuju i studije koje su pokazale da konzumiranje mleka, smanjuje mogućnost za oboljevanje od osteoporoze, kao i rizik od preloma kostiju, kako kod dece, tako i u poznijem dobu života.