Srčani udar. Uzrok, simptomi i lečenje

Svetski dan srca, obeležava se 29. septembra svake godine. Kardiovaskularne bolesti danas pogađaju veliku populaciju. Važno je stvoriti svest o različitim bolestima srca, faktorima rizika i metodama prevencije. Srčani udar je jedna od najčešćih kardiovaskularnih bolesti.

Tačno je da je bol u grudima ili angina najčešći simptom srčanog udara, međutim bol nije jedina manifestacija infarkta miokarda, te je važno imati na umu da, u slučaju nastanka srčanog udara, bol možda neće biti prisutan. To u osnovi znači da možete imati srčani udar i ako nema bolova u grudima, a ponekad se infarkt, ukoliko se javi bez ikakvih drugih simptoma, naziva tihi (nemi) srčani napad. Vrlo je čest kod dijabetičara, posebno kod onih koji ne kontrolišu adekvatno šećer u krvi. Ali, hajde da prvo razgovaramo o drugim simptomima koji se mogu javiti tokom srčanog udara.

Uzroci nastanka srčanog udara:

Srce ima dve srčane (koronarne) arterije, levu i desnu. Promene koje se dešavaju na ovim krvnim sudovima se javljaju zbog ateroskleroze koja zahvata arterijski sistem. Ateroskleroza je proces koji se javlja u vezi sa starenjem, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori. Ti faktori se nazivaju faktori kardiovaskularnog rizika i u njihovom prisustvu je verovatnoća da će se razviti infarkt miokarda ili neka druga forma koronarne bolesti mnogo veća.

Faktori rizika:

• nasleđe (genetska predispozicija)
• godine života
• muški pol
• šećerna bolest
• povišen krvni pritisak
• pušenje
• povišeni nivoi raznih vrsta masnoća u krvi
• gojaznost
• fizička neaktivnost

Rani simptomi srčanog udara:

Što vam pre bude ukazana pomoć u slučaju srčanog udara i započne se sa lečenjem, to su veće šanse za potpuni oporavak. Nažalost, mnogi ljudi oklevaju da traže pomoć, čak i ako sumnjaju da nešto nije u redu.

Lekari, međutim, većinompodstiču i savetuju ljude da potraže pomoć čak i slučajevima da imaju rane simptome srčanog udara koji mogu biti nejasni.

I u slučaju da ste pogrešili i da se na kraju ispostavi da niste imali srčani udar, vi ćete biti podvrgnuti određenim testovima koji će definitivno potvrditi ili odbaciti dijagnozu infarkta miokarda. Sve je bolje od dugotrajnog oštećenja srca kao posledice neprepoznatog infarkta miokarda ili drugih zdravstvenih problema jer ste predugo čekali i niste se na vreme javili lekaru.

Foto: Bio-Teo Centar

Simptomi srčanog udara variraju od osobe do osobe, pa čak i od jednog do drugog srčanog udara. Najvažnije je verovati sebi. Poznajete svoje telo bolje od bilo koga. Ako vam se čini da nešto nije u redu i da se ne osećate dobro, odmah potražite hitnu pomoć.

Rani simptomi srčanog udara javljaju se kod 50% svih ljudi koji imaju srčani udar. Ako prepoznate ove rane simptome, možda ćete uspeti da dobijete potrebno lečenje dovoljno brzo kako biste sprečili trajna oštećenje srca. Oko 80% oštećenja srca dogodi se u prva dva sata nakon srčanog udara.

Rani simptomi srčanog udara mogu uključivati sledeće:

• blagi bol ili nelagodnost u grudima koja se može javljati i nestajati, ovo se naziva i "ponavljajući" bolovi u grudima
• bolovi u ramenima, vratu i vilici
• znojenje
• mučnina ili povraćanje
• vrtoglavica ili nesvestica
• osećaj nedostatka daha
• osećaj „predstojeće propasti“
• teška anksioznost ili konfuzija

Pored ranih simptoma, postoji nekoliko znakova koje telo može poslati mesec dana pre nego što dođe do srčanog udara.

Umor

Neobičan umor jedan je od glavnih simptoma koji ukazuje na predstojeći srčani udar. Telesna ili mentalna aktivnost nisu razlog umora, a povećavaju se do kraja dana. Ovaj simptom je prilično očit i neće proći nezapaženo jer ćete se ponekad osećati iscrpljeno prilikom obavljanja sasvim jednostavnih zadataka, poput tuširanja ili raspremanja kreveta. Žene češće prijavljuju ovaj tip simptoma od muškaraca.

Bol u trbuhu

Bol u trbuhu, mučnina u želucu i osećaj nadutosti neki su od najčešćih simptoma koji se jednako pojavljuju kod muškaraca i kod žena. Bolovi u trbuhu se smanjuju, a zatim se vraćaju neposredno pred srčani udar.

Nesanica

Nesanica je takođe povezana sa povećanim rizikom od srčanog ili moždanog udara, što je češće kod žena. Nesanica često uključuje visok nivo anksioznosti i odsutnosti. Simptomi uključuju poteškoće u snu i ranojutarnje buđenje.

Plitko disanje

Nemogućnost dubokog udaha često se javlja i kod muškaraca i kod žena do šest meseci pre srčanog udara. Mogu se pojaviti vrtoglavice i nedostatak daha.

Gubitak kose

Gubitak kose smatra se samo još jednim vidljivim pokazateljem rizika od srčanih bolesti. Najčešće pogađa muškarce starije od 50 godina, ali i neke žene mogu biti u rizičnoj grupi. Ćelavost je takođe povezana s povećanim nivoom hormona kortizola.

Nepravilan rad srca

Simptomi nepravilnog rada srca pojavljuju se neočekivano. Aritmija je nepravilan rad srca, a tahikardija povećan broj otkucaja srca. Aritmija je često popraćena napadima panike i teskobe, pogotovo među ženama. Neredovni otkucaji srca traju od jedne do dve minute i ako se stanje ne smiri dolazi do pojave vrtoglavice i ekstremnog umora. U toj situaciji bitno je odmah pozvati lekara.

Preterano znojenje

Neobično ili preterano znojenje rano je upozorenje na srčani udar. Može se pojaviti u bilo koje doba dana ili noći. Ovaj simptom češće pogađa žene i obično ga mešaju sa temperaturom ili noćnim znojenjem tipičnim za menopauzu. Simptomi su slični gripu, a uključuju vlažnu kožu i znojenje i javljaju se bez obzira na temperaturu vazduha ili telesni napor.

Bol u grudima

Muškarci i žene doživljavaju bolove u grudima različitog intenziteta i oblika. Kod muškaraca ovaj simptom ukazuje na najvažnije rane znakove nadolazećeg srčanog udara koje ne treba zanemariti. S druge strane, to pogađa samo 30 odsto žena. Bol u grudima može da se proširi na jednu ili obe ruke u vidu neprijatnog osećaja, nalik trnjenju. Ovaj osećaj može da se proširi i na donju vilicu, vrat, ramena ili trbuh.

Dijagnostika srčanog udara:

• EKG (elektrokardiografija)  
• Laboratorijske analize (kreatinfosfokinaza - CK i to naročito MB frakcija, troponin I i T i mioglobin)

Lečenje srčanog udara:

• Lekovi koji dovode do razbijanja tromba u koronarnom krvnom sudu (fibrinolitici)
• Perkutane koronarne intervencije (PCI) sa ugradnjom intrakoronarnog stenta

U slučaju pojave bola, prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Veoma je korisno sažvakati jednu tabletu (300 mg) Andola. Po dolasku medicinskog osoblja treba se striktno pridržavati njihovih saveta.

U prvih nekoliko dana je potrebno mirovanje, zatim počinje proces rehabilitacije. Svim bolesnicima koji su imali infarkt treba uraditi koronarografiju (invazivna kardiološka dijagnostika) posle čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja:

• nastavak medikamente terapije
• operacija na krvnim sudovima srca (baj-pas)
• ugradnja stentova u koronarne arterije

Sve navedene načine lečenja nije preporučljivo uzimati na svoju ruku, nego samo po savetu lekara iz Hitne pomoći ili kardiologa.