Karcinom ili rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena širom sveta. Sa oko 4000 novih slučajeva obolevanja, karcinom dojke predstavlja najčešću malignu bolest žena i u Srbiji.

Najveća učestalost raka dojke je kod žena starijih od 65 godina (više od 50%), ali značajan broj obolelih žena u trenutku postavljanja dijagnoze je mlađe od 35 godina. Sa stalnim unapređenjem metoda dijagnostike i širenjem svesti o značaju preventivnih pregleda i samopregleda dojke povećava se broj dijagnoza postavljenih u ranom stadijumu, kada su mogućnosti za efikasno lečenje najveće.

Foto: eKlinika

Uzroci karcinoma dojke:

Tačni uzroci koji utiču na nastanak raka dojke još uvek su nejasni. Glavni rizici kojih smo svesni jesu pol i godine, odnosno starenje. Dve trećine obolelih od raka dojke su žene starije od 50 godina, a većina ostalih je ima od 39 do 49 godina. Nasledne genske mutacije uzrokuju do 10% slučajeva raka dojke. Nasledna mutacija gena supresora tumora BRCA1 ili BRCA2 značajno povećava rizik od razvoja bolesti. Osim toga, mogućnost da žena, čija je majka, sestra ili kći imala rak dojke, takođe oboli od raka dojke, dva do tri puta je veća. Danas se svi koji imaju porodičnu anamnezu mogu genetski testirati i proceniti rizike i doneti odluku o svom zdravlju zasnovanu na pravim informacijama.
Uz faktore rizika koje ne možemo kontrolisati, postoje neke životne navike koje možemo promeniti te tako poboljšali svoje šanse. Prekomerna težina, na primer, povećava rizik od raka dojke, posebno kod žena u menopauzi. Žene koje koriste kontracepcijske pilule, hormonsku zamensku terapiju, nemaju dece ili su dobile prvo dete nakon 30. godine takođe mogu biti deo rizične grupe. Nedovoljna fizička aktivnost i konzumacija alkohola takođe povećavaju rizik. U isto vreme, redovna fiskultura i fizičke aktivnosti smanjuju rizik od dobijanja raka dojke.
Neke žene imaju veći rizik da obole od raka dojki. U veoma malom procentu rak dojke je izazvan naslednom greškom gena, a faktori koji ukazuju na moguće prisustvo nasleđene greške su:

rak dojke kod nekoliko bliskih članova iste porodice
druge vrste raka: rak jajnika, debelog creva
rak dojke kod bliskih rođaka kod osoba mlađih od 40 godina
rak dojke koji napada obe dojke

Vrste karcinoma dojke:

Pored podele na benigne (ćelije se ne šire ka drugim delovima tela, a ukoliko nastave sa rastom na mestu nastanka, može doći do pritiskanja okolnih organa i na taj način stvarati tegobe i probleme) i maligne karcinome dojke (sastoji se od ćelija koje imaju sposobnost da se šire izvan mesta nastanka. Ukoliko se ne leči, može doći do njegovog širenja i uništavanja okolnog tkiva. Nekada se ćelije odvajaju od primarnog tumora, pa se šire na druge organe putem krvotoka ili limfe, a kada stignu do novog mesta nastavljaju sa svojim umnožavanjem i stvaranjem novog tumora koga označavamo kao metastazu. Tu osobinu (nekontrolisanog i neograničenog rasta) maligna ćelija prenosi i na "ćerke ćelije", pri čemu je ta nekontrolisanost u direktnoj vezi sa stepenom maligniteta), postoji još nekoliko vrsta karcinoma dojke:

Duktalni karcinom dojke je najčešći. Nastaje malignom transformacijom ćelija kanala mlečne žlezde.
Lobularni karcinom dojke nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i vrlo često se razvija obostrano, u obe dojke istovremeno.
Inflamatorni karcinom je najređi oblik karcinoma dojke. Karakteriše ga pojava otoka, cvrenila, a obolela dojka je topla na dodir.

Simptomi karcinoma dojke:

Karcinom dojke najčešće se povezuje za pojavu kvržice na dojci ili ispod pazuha. Međutim, postoje i drugi znakovi upozorenja, koji mogu uključiti:

Svaku promenu u veličini, obliku ili teksturi dojke;
Deformacije bradavica, poput povlačenja bradavice (okretanje prema unutra) ili inverzija;
Promene na koži, poput udubljenja na površini, narandžine kore, iritacije, osipa;
Mramorasto područje ispod kože;
Iscedak iz bradavica koji može biti bistar ili žut, krvav, itd.
Bol u dojkama koji ne nestaje sa sledećom menstruacijom;
Svaki drugačiji, neobični osećaj, naznaka je da se treba javiti lekaru.

Simptomi raka dojke nisu isti kod svih i zavise od specifičnog tipa.

Stadijumi karcinoma dojke:

Karcinom dojke se deli na četiri stadijuma:

I stadijum: Tumori su manji od 2 cm, limfni čvorovi u pazuhu nisu zahvaćeni i nema znakova da se rak proširio negde u telu.
II stadijum: Veličina tumora je između 2 i 5cm, ili su limfni čvorovi zahvaćeni ili i jedno i drugo, ali nema znakova da se rak dalje raširio.
III stadijum: U ovom stadijumu tumor je veći od 5cm, limfni čvorovi su zahvaćeni, ali nema znakova da se bolest proširila.
IV stadijum: Tumori u stadijumu četiri su različite veličine, limfni čvorovi su zahvaćeni i rak se raširio na druge delove tela. Mnoge vrste raka možda neće napredovati izvan stadijuma 1 i 2, a ako i napreduju možda će to biti relativno sporo. Glavni cilj lečenja je da se zaustavi dalje napredovanje bolesti i, ukoliko je moguće, da se ukloni ceo rak. Različita lečenja se primenjuju u odgovarajućim stadijumima, pa se očekuje da primenom odgovarajućeg programa lečenja, rak neće preći u sledeći stadijum.

Duktalni karcinom koji se nije raširio (in situ) je prekancerozno stanje koje se može razviti u rak ukoliko se ne leči. Nalazi se u kanalima dojke.

Postavljanje dijagnoze karcinoma dojke:

Kako smo već pomenuli, karcinom dojke ne mora davati nikakve karakteristične simptome u toku ranog razvoja. Zbog toga, skrining pregledi imaju veoma veliki značaj u ranom otkrivanju karcinoma dojke.

Veliki broj karcinoma dojke se otkrije pri rutinskom sistematskom pregledu, pa je opšta preporuka svim ženama već od početka generativnog perioda da redovno obavljaju sistematske preglede koji uključuju i ultrazvučni ili radiografski pregled dojke. Ukoliko u bližoj porodici postoji podatak o prisutnosti karcinoma dojke, preporučuju se češći rutinski pregledi. Klinički pregled uključuje palpatorni pregled dojke od strane lekara, u toku kog se detaljno ispituje svaka prisutna promena, njen oblik, veličina, granice, osetljivost na dodir, pokretljivost. Palpatorni pregled dojke obavezno je praćen palpatornim pregledom obe pazušne i natključne jame.

Mamografija:

Mamografski pregled predstavlja radiografski pregled tkiva dojke. Deo je skrining testa za rano otkrivanje karcinoma dojke. Vrši se uglavnom iz dva ugla, radi bolje preglednosti.

Ultrazvučni pregled dojke:

Ultrazvučni pregled dojke posebno je koristan za vizualizaciju promena koje se mogu osetiti ali se ne vide na mamogramu. Takođe, koristan je u razlikovanju cista ispunjenih tečnošću i solidnih (tvrdih) promena tkiva.

Magnetna rezonanca (NMR):

NMR dojke je dijagnostička metoda koja koristi magnetno polje, i odlična je za detaljan prikaz tkiva od kojih je dojka izgrađena.

Biopsija dojke:

Gore navedene metode dijagnostike su značajne u ispitivanju sumnjivih promena u tkivu dojke, međutim, biopsija i patohistološki pregled dobijenog uzorka i dalje predstavlja zlatni standard za postavljanje dijagnoze karcinoma dojke.

Lečenje karcinoma dojke:

U današnje vreme lečenje raka dojke vrlo je efikasno i postaje sve bolje. Lečenje može uključivati operaciju, radioterapiju, hemoterapiju, hormonsku terapiju, ciljanu biološku terapiju ili imunoterapiju.

Hemoterapija: Upotreba lekova za uništavanje ćelija koje brzo rastu, uključujući ćelije raka, u celom telu. Većina pacijenata dobija ga nakon operacije, ali se može dati i pre operacije s ciljem da se tumor smanji.
Hormonska terapija: To su lekovi koji se koriste za usporavanje rasta ćelija raka blokiranjem hormona ili zaustavljanjem proizvodnje hormona. Samo karcinomi dojke pozitivni na hormonske receptore reaguju na hormonsku terapiju. Obično je to dugotrajno lečenje koje traje 5 do 10 godina kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje raka.
Ciljana terapija: Biološke terapije, rezultat napretka u genetici te molekularnoj biologiji, među najvažnijim su dostignućima u lečenju raka u poslednje vreme. Primenom pametnih lekova identifikuju se mete prisutne u ćelijama raka, ali se ne utiče na zdrave ćelije u tkivima. Zdrave ćelije ne napadaju, dok su propratne pojave smanjene u poređenju sa standardnom hemoterapijom. U zavisnosti od specifične vrste raka dojke, dostupne su različite mogućnosti ciljanog lečenja. Ćelije raka se testiraju kako bi se proverila efikasnost leka.
Imunoterapija: Ova vrsta lečenja potpuno je nova. Imunoterapijom se aktivira imunološki sistem pacijentkinje za borbu protiv ćelija raka. Može se primeniti na pacijentkinje s trostruko negativnim karcinomom dojke u naprednim fazama.
Radioterapija: Zračenje je terapija za lokalno uništavanje kancerogenih ćelija visokoenergetskim rendgenskim zracima, elektronskim zracima i radioaktivnim izotopima. Radioterapija sprečava rast ćelija raka i uništava ih. Pacijenti podvrgnuti terapiji zračenjem imaju pristup linearnim akceleratorskim uređajima s najnovijim tehnološkim odlikama koji obezbeđuju maksimalnu sigurnost i efikasnost.
Hirurgija: Ovo je obično prvi korak u lečenju, posebno u ranoj fazi raka dojke. Cilj je potpuno ili što je više moguće ukloniti kancerogeno tkivo. Mastektomija je kada se ukloni celo tkivo dojke i u prošlosti je bila česta operacija. Danas se primenjuje u uznapredovalim slučajevima raka dojke ili kada postoji više tumora unutar dojke. Prvi izbor je operacija očuvanja dojke koja se zove lumpektomija. Uključuje isecanje (eksciziju) tumora s oko 1-2 cm zdravog okolnog tkiva. Nakon toga se dojka obnavlja onkoplastičnim tehnikama kojima se obezbeđuju dobri kozmetički rezultati. U slučajevima kada je mastektomija neophodna, naši hirurzi sposobni su za korišćenje nove metode, poput mastektomije bez bradavica ili mastektomije bez kože. Poput standardne mastektomije, tkivo dojke se iseca, dok se kompleks koža/bradavica-areola čuva za rekonstrukciju dojke.
Hirurgija uz pomoć robota: Robotski hirurški sistem Da Vinci može se koristiti za mastektomiju bez ikakvih rezova na dojci, i obezbediti visok nivo tačnosti. Celo tkivo dojke uklanja se kroz mali rez iz pazuha. Nakon toga sledi postavljanje protetike kroz isti rez. Robotska operacija raka dojke daje bolje estetske rezultate jer na dojci nema traga od rane, a rez ispod ruke lako se može prikriti.
Radioterapija jednom dozom: Kod određenih pacijentkinja s rakom dojke, radioterapija se može završiti u samo jednoj sesiji tokom operacije, pre zatvaranja reza. Visokom dozom zračenja u samo ovoj regiji, unutar tumorske lezije, uz zaštitu zdravog okolnog tkiva. Intraoperativna terapija zračenjem (IORT) pomoću robotskog uređaja može se primeniti na tri načina: kod postmenopauzalnih pacijentkinja s malim tumorima i tumorima osetljivim na hormone u jednoj dozi nakon operacije koja treba da očuva dojku; kod pacijentkinja u predmenopauzi s malim tumorima osetljivim na hormone kao pojačano zračenje; i kod pacijentkinja s preventivnom mastektomijom, kako bi se smanjio rizik od recidiva.
Neposredna rekonstrukcija dojke: Umesto odložene rekonstrukcije dojke, mnogim pacijentkinjama uklonjeno tkivo može se obnoviti tokom iste operacije, korišćenjem protetike ili tkiva pacijentkinje. Primenjuju se najnovije rekonstruktivne tehnike za vraćanje prirodnog izgleda dojki.