Šta beba nasledjuje od majke, a šta od oca?

 Naučnici objašnjavaju od čega zavisi čije gene će dete naslediti. 

Geni nekada baš umeju da se poigraju. Naučnici tvrde da od brojnih genetskih predispozija zavisi kako će vaša beba izgledati. Najčešće zblude i dileme roditelja:

Foto: Slovenske novice

Dečaci liče na mame, a devojčice na tate:

U narodu postoji mišljenje da dečaci liče na mama, a devojčice na tatu. Međutim, nauka to potvrđuje samo delimično. Tačno je da dečaci nasleđuju jedan X hromozom koji direktno utiče na spoljašnji izgled deteta. Kod devojčica su stvari drugačije, one dobijaju jedan hromozom X i od mame i od tate, pa su podjednake šanse na koga će ličiti.

Kakve će beba imati oči?

Roditelji se često pitaju kakve će oči imati njihova beba. I to zavisi od genetske predispozicije. Veća je verovatnoća da će beba imati plave oči, ukoliko oba roditelja imaju plave oči. Ako jedan roditelj ima tamne ili smeđe oči, a drugi plave, beba će u većini slučajeva imati smeđe oči, jer je to dominantniji gen.

Koliko će dete biti visoko?

Čak i ako su roditelji niski, dete može da prevaziđe njihovu visinu. Naravno to zavisi i od ishrane u detinjstvu, i od unosa kalcijuma i ostalih vitamina. Takođe, ako dete trenira košarku ili ide na neki drugi sport, veća je verovatnoća da će se dete, razviti i da će prerasti visinu roditelja. 

Neko nepisano pravilo je da, dete za godinu dana treniranja košarke poraste 2cm.

Koju će dete imati boju kose?

Boja kose zavisi od toga čiji će gen preovladati. Ako i mama i tata imaju svetlu kosu, i dete će imati takvu boju kose. Deca sa naših prostora generalno imaju svetliju kosu u detinjstvu, a kasnije im kosa potamni. Nijansa kose, koja se formira posle dvanaeste godine, ostaje dominantna do starosti. Od roditelja, dete nasleđuje i formu kose, lokne, talase, kovrdže. A za lokne, talase i kovrdže, zasluženo je dominantno nasleđivanje. 

Koju će dete imati krvnu grupu?

Što se tiče nasleđivanja krvne grupe, to je malo kompleksniji i daleko složeniji proces od ovih do sada. Krv je podeljena u 4 krvne grupe prema prisustvu odredjenih proteina na površini crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Deli se na 4 krvne grupe A, B, AB i O. 

ABO sistem krvnih grupa odredjuje gen koji ima tri različite kategorije: A, B i O. Ove tri podgrupe mogu da se iskombinuju na 6 mogućih načina, obrazujući 6 različitih genotipova. Krvne grupe A i B su dominantne u odnosu na O krvnu grupu,a medjusobno su kodominantne. 

Osoba genotipa AA ili AO ima krvnu grupu A, jer se na njenim eritrocitima nalazi antigen A. 

Kod osoba B krvne grupe (genotipovi su BB i BO), samo što se kod njih na površini eritrocita nalazi antigen B. Kada se na površini eritrocita nađu u paru na homologim hromozomima antigeni A i B(genotip AB), ispoljiće se dejstvo oba krvne grupe, odnosno osoba će imati i antigen A i antigen B. Takva osoba ima krvnu grupu AB. 

Krvnu grupu O određuje jedan genotip – recesivan homozigot (OO). Osobe O krvne grupe ne sadrže ni jedan od antigena. I ono najvažnije, takve osobe:

Mogu da doniraju krv svima, a da primaju samo svoju krvnu grupu.