Polni hormoni i njihov značaj

Polni hormoni imaju veliki značaj za pravilno funkcionisanje organizma, jer pokreću mnoge metaboličke procese, i regulišu rad brojnih ćelija. Njihova uloga se menja tokom života, pa su u adolescentnom periodu neophodni, između ostalog, za razvoj sekundarnih (muških i ženskih) polnih karakteristika, dok su kasnije važni i za reproduktivno i fizičko zdavlje žena i muškaraca.

Ženski polni hormoni igraju vitalnu ulogu u seksualnom razvoju, reprodukciji i opštem zdravlju. Nivoi polnih hormona se vremenom menjaju, ali neke od najznačajnijih promena se dešavaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze.

Kod žena, jajnici i nadbubrežne žlezde su glavni proizvođači polnih hormona. Ženski polni hormoni uključuju estrogen, progesteron i male količine testosterona.

Polni hormoni se pretežno luče u jajnicima. Granuloza ćelije folikula jajnika luče estrogene pod uticajem luteinizirajućeg hormona hipofize (LH). Nakon ovulacije, folikul se puni krvlju (corpus rubrum) i sa okolnim ćelijama čini žuto telo (corpus luteum), koje traje do sledeće menstruacije, ili, u slučaju trudnoće, luči estrogene i progesteron, zajedno s posteljicom. Estrogeni i gestageni spadaju u grupu steroidnih hormona, što znači da nastaju iz holesterola i deluju preko intraćelijskih receptora.
Izlučivanje estrogena i progestagena je pod kontolom gonadotropina koje stvara hipofiza, regulacijom iz hipotalamusa (GnRH, hormon koji oslobađa gonadotropine).
Gonadotropini se luče u hipofizi (FSH i LH) i u posteljici (HCG). Sekreciju LH i FSH reguliše GnRH koji se stvara u hipotalamusu, a po građi je dekapeptid. FSH je hormon koji stimuliše folikule jajnika i lučenje estradiola. LH (luteinizirajući hormon) stimuliše intersticijalne ćelije jajnika i lučenje progesterona u žutom telu. HCG, humani horionski gonadotropin, hemijski i funkcionalno je sličan LH, a stvara ga posteljica. U hipotalamusu se stvara i PIH (prolaktin inhibirajući hormon) koji koči lučenje prolaktina.

Foto: eKlinika

Estrogen:

Estrogeni su po strukturi steroidni hormoni, koji su kod žena odgovorni za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, neophodni su za sazrevanje germinativnih ćelija i za normalnu trudnoću, dok kod oba pola imaju važnu ulogu u rastu, sazrevanju nervnog sistema, metabolizmu kostiju i funkciji endotela. Oko 98% estradiola je vezano za SHBG, proteina koji vrši transport polnih hormona u krvi. Estrogeni se pre svega stvaraju u jajniku, tokom trudnoće i u placenti, ali se male količine estrogena, takođe mogu proizvoditi u testisima i kori nadbubrežnih žlezda. Neke estrogene mogu proizvoditi u manjim količinama i druga tkiva kao što su jetra, pankreas, kosti, koža, mozak, masno tkivo i grudi. Ovi sekundarni izvori estrogena su posebno važni kod žena u postmenopauzi. Estrogen igra ključnu ulogu u reproduktivnom i polnom razvoju, koji počinje kada osoba dostigne polnu zrelost ulaskom u pubertet. Estrogeni su takođe uključeni u zadebljanje endometrijuma i druge aspekte regulisanja menstrualnog ciklusa. Kod muškaraca, estrogen reguliše određene funkcije reproduktivnog sistema važne za sazrevanje sperme i može biti neophodan za zdrav libido. Smatra se da estrogen igra značajnu ulogu i u mentalnom zdravlju žena. Naglo smanjenje koncentracije estrogena, kao i periodi stalno niskih nivoa estrogena koreliraju sa značajnim padom i promenom raspoloženja. Žene manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti zbog zaštitnog delovanja estrogena, koji pomaže u prevenciji ateroskleroze, ali se ulaskom žene u menopauzu, ta zaštita smanjuje i izjednačava se mogućnost obolevanja od kardiovaskularnih bolesti sa muškarcima. Takođe, estrogen pomaže u održavanju delikatne ravnoteže između borbe protiv infekcija i zaštite arterija od oštećenja čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Tokom trudnoće, visoki nivoi estrogena povećavaju koagulaciju krvi, a samim tim i rizik od venske tromboembolije.

Tri glavna prirodna estrogena su estron (E1), estradiol (E2), estriol (E3). 

Estron (E1) tokom menopauze estron je dominantni cirkulirajući estrogen.

Estradiol (E2) je biološki najaktivniji estrogen tokom reproduktivnih godina, kako u pogledu apsolutnih nivoa u serumu tako i u smislu estrogenske aktivnosti. 

Estriol (E3) tokom trudnoće estriol je dominantni cirkulirajući estrogen, pa njegov nivo postaje merljiv u serumu. 

Pored svoje uloge kao prirodnih hormona, estrogeni se koriste kao lekovi u hormonskoj terapiji u menopauzi, hormonskoj kontroli rađanja i feminizirajućoj hormonskoj terapiji za transrodne žene i nebinarne ljude (ljude koji se nisu izjasnili oko svoje polne pripadnosti).

Progesteron:

Progesteron je takođe steroidni hormon, koji se tokom menstrualnog ciklusa proizvodi u žutom telu. Kod muškaraca se progesteron stvara u mnogo manjim koncentracijama i ima ulogu u produkciji spematozoida. Pomaže u stabilizaciji menstrualnih ciklusa i priprema telo za trudnoću. Nizak nivo progesterona može dovesti do neredovnih menstruacija, poteškoća sa začećem i većeg rizika od komplikacija tokom trudnoće.
Progesteron pripada grupi steroidnih hormona, koji se nazivaju gestageni i glavni je progestogen u telu. Takođe je ključni metabolički intermedijator u proizvodnji drugih endogenih steroida, uključujući polne hormone i kortikosteroide, i igra važnu ulogu u funkciji mozga kao neurosteroid.
Progesteron je neophodan za ranu ljudsku polnu diferencijaciju pošto se tokom trudnoće proizvodi u placenti, pa je značajan za razvoj fetusa jer učestvuje u pripremi materice za implantaciju tj. pričvršćivanje oplođene jajne ćelije. Istovremeno, progesteron utiče na vaginalni epitel i cervikalni sluz, čineći ga gustim i neprobojnim za spermu (taj efekat proizvode i kontraceptivne pilule bogate progesteronom i na taj način sprečavaju začeće). 

Ukoliko ne dođe do začeća, nivo progesterona će se smanjiti, što će dovesti do narednog ciklusa menstruacije. Ako ovulacija izostane i žuto telo se ne razvije, nivoi progesterona mogu biti niski, što dovodi do anovulatornog disfunkcionalnog krvarenja iz materice.
Tokom implantacije i trudnoće, smatra se da progesteron smanjuje imuni odgovor majke da bi omogućio prihvatanje trudnoće.
Smanjuje kontrakciju glatkih mišića materice čime doprinosi prevenciji prevremenog porođaja.
Pad nivoa progesterona je verovatno jedan od koraka, koji olakšava početak porođaja.
Inhibira laktaciju tokom trudnoće. Pad nivoa progesterona nakon porođaja jedan je od pokretača za proizvodnju mleka.
Pored uloge prirodnog hormona, progesteron se takođe koristi kao lek (u kombinaciji sa estrogenom za kontracepciju, za smanjenje rizika od raka grlića materice, u terapiji zamene hormona, kao i u feminizirajućoj hormonskoj terapiji).

Početkom menopauze, u ženskom organizmu se stvara sve manje polnih hormona i njihova koncentracija u organizmu se smanjuje, što uzrokuje brojne promene u organizmu. Lečenje hormonima uklanja tegobe poput vazomotornih (napada vrućine, znojenje, promene raspoloženja, atrofični vaginitis), smanjuje rizik od cirkulatornih bolesti, smanjenju razvoj osteoporoze.

Postoje dve vrste preparata: 

Sekvencijalni preparati, kojima se estrogen unosi tokom 25 dana, progestagen zadnjih 10-13 dana terapije estrogenom, nakon čega sledi pauza od 5-6 dana kada nastupa krvarenje. 

Drugi način je kontinuirano uzimanje estrogena, a progestagen se dodaje prvih 10-13 dana svaki mesec. Uvođenjem progestagena smanjuje se hiperplazija endometrijuma uzrokovana estrogenima i rizik nastanka karcinoma endometrijuma.
Nuspojave kod dugotrajne primene hormonskih preparata su povećan rizik od karcinoma dojke i endometrijuma.