Alergija na ambroziju. Uzrok, simptomi i lečenje

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1,5 metar. U Evropi se može naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Kada se preseče, četvrtastog je oblika. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, dlakavi i višestruko perasto deljeni. Žućkasti cvetovi, grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana. Počinje da raste u aprilu, a cveta u kasno leto i jesen (najaktivnija je u avgustu i septembru), od početka jula do ranih mrazeva nesmetano proizvodi pole, koji je i glavni alergen.

Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na polenov prah ambrozije.

Zrela biljka stvara i do 8 miliona polenovih zrna, koja su izuzetno lagana pa "na krilima" vetra mogu putovati i do 200 kilometara daleko. Zrno polena zadržava klijavost i po 40 godina, a u vazduhu se zadržava duže od 100 dana. Sve ovo možda i ne bi imalo veliki značaj da u poslednjih nekoliko decenija, nije značajno porastao broj osoba, koje imaju alergijsku reakciju baš na ovu biljku.

Problema sa ambrozijom najčešće imaju tinejdžeri, a mnogo ređe vrlo mala deca. Obično se kod mališana simptomi ove alergije, javljaju tek posle 3. godine života. Bebe i mala deca, češće su alergična na hranu nego na polen, korove i trave.

Ambrozija je u Srbiju stigla iz Severne Amerike, posrednim putem, preko Rumunije. Prvi put je primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu.

Foto: Glossy

Od 24 biljne vrste koje se na našem području mere kao alergeni, ambrozija izaziva najburnije alergijske reakcije!!!

Alergijska reakcija na ambroziju se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima i spada u grupu takozvanih polenoza, odnosno preosetljivost na polene različitih biljaka, u ovom slučaju ambrozije.


Simptomi alergije na ambroziju:

Tipični simptomi- svrab, peckanje i suzenje očiju, udruženo sa kijanjem, obilnom sekrecijom iz nosa, praćeno otežanim disanjem, smanjenim čulom mirisa i iritirajućim svrabom nosa.
Simptomi slični prehladi- ako traju duže od nedelju dana, a naročito, kada se jave tokom letnjih meseci, najverovatnije se radi o alergiji.
Teži oblici alergije- uključuju napad astme, probleme sa snom, razdražljivost i učestalu glavobolju.

Najčešći simptomi i znaci alergije na ambroziju mogu da budu:

• curenje iz nosa,
• kašalj,
• osećaj zapušenosti i bolova u predelu sinusa,
• kijanje,
• slivanje sekreta,
• crvenilo i suzenje očiju,
• otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha,
• povraćanje,
• grčevi u trbuhu,
• prolivaste, vodenaste stolice,
• na koži mogu da se pojave pečati i crvenilo sa svrabom.

Postavljanje dijagnoze alergije na ambroziju:

Ukoliko se pojave prvi simptomi alergije na ambroziju, o tome obavezno treba da obavestite svog lekara. Lekar će vas posavetovati, kako da olakšate tegobe i ukoliko je potrebno, koji lek da uzimate.

Međutim, postoje situacije, kada bi trebalo da posetite i alergologa, a to je ukoliko imate:

• Oticanje, svrab, otežano disanje, probleme s varenjem,
• Polipe u nosu,
• Astmu,
• Česte probleme sa sinusima,
• Čest rinitus, jer se može dogoditi da se vremenom razvije u astmu,
• Ako zbog alergije ne možete da obavljate uobičajene dnevne aktivnosti,
• Ako lekovi ne pomažu ili u slučaju nuspojava na lekove protiv alergije.

Dijagnoza se postavlja veoma jednostavno takozvanim alergo testovima (kožnim probama), kada se nanese kap polena ambrozije na kožu podlaktice i gleda se sama alergijska. Ukoliko se za 15 minuta pojavi crvenilo i svrab, onda postoji jasna pozitivna alergijska reakcija. Postoje i serološki testovi, koji se baziraju na određivanju koncentracije ukupnog imunoglobulina E (IgE), kao i specifičnih IgE na određene alergene pojedinačno ili u okviru panela. Zbog značaja koji IgE ima kod alergijskih reakcija neposredno po ostvarivanju kontakta sa alergenom, povišene koncentracije IgE u krvi se javljaju tokom alergijskih oboljenja. Međutim, do 50% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima normalne vrednosti ukupnog IgE, dok 20% ljudi ima povišene vrednosti IgE, a da uopšte nema alergijsku bolest. Takođe, iako većina dece sa atopijom ima povećane vrednosti ukupnog IgE, vrednosti unutar referentnih intervala moraju se oprezno tumačiti zbog starosnih i sezonskih varijacija. Povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni alergen što još uvek ne mora značiti i dijagnozu alergijske bolesti i obratno, negativan nalaz nužno ne isključuje alergijsku bolest, pogotovu kad je bolest u začetku. Iako u alergijskim reakcijama učestvuju mnoge ćelije, u praksi se najčešće određuje broj eozinofilnih granulocita u krvi na hematološkim brojačima i mikroskopski u nosnom sekretu. Povećan broj eozinofilnih leukocita (eozinofilija) obično karakteriše hroničnu alergijsku upalnu reakciju, mada se može javiti i usled infekcije parazitima i drugih bolesti, zbog čega je neophodna interpretacija laboratorijskih rezultata u kombinaciji sa ostalim kliničkim nalazima.

Lečenje alergije na ambroziju:

Polen ambrozije je vrlo teško izbeći, pa ćete verovatno osetiti kontinuirane alergijske reakcije.
Standardna terapija za alergiju na polen ambrozije podrazumeva lekove, koji mogu da olakšaju simptome i to su : antihistaminici (loratadin-Claritin ili difenhidramin-Benadril), dekongestanti (pseudoefedrin-Sudafed ili sprej za nos-Oksimetazolin), nazalni kortikosteroidi, lekovi, koji kombinuju antihistaminik i dekongestant. Vrlo često ovi lekovi posle par godina prestanu sa svojim delovanjem i pacijenti imaju simptome alergije bez obzira što piju redovno terapiju. Zbog rizika od ozbiljnih neželjenih efekata, lek na recept montelukast (Singulair) trebalo bi da koristite samo, ako ne postoje druge odgovarajuće opcije lečenja.

Svakako vam uvek savetujemo da ne uzimate lekove na "svoju ruku" i da se uvek prvo konsultujete sa vašim lekarom ili farmaceutom!!!

Najbolje je terapiju na polen ambrozije započeti bar dva meseca pre sezone cvetanja polena ambrozije, jer su rezultati najbolji, kada polen procveta, međutim uz pomoć bicom aparata se mogu raditi i terapije za akutnu alergiju na polen ambrozije, kada se simptomi mogu smanjiti kod pacijenta za više od 50%. Pacijentima, koji imaju alergiju na polen ambrozije se preporučuje desenzibilizacija bicom terapijama 2-3 godine zaredom, kako bi se potpuno izgubila alergija na polen ambrozije.

Pri alergijskoj astmi potrebno je lečenje hormonima-kortikosteroidima, koji se daju u obliku tableta ili inhalacionih pumpi, što je sigurno kvalitetnija terapija, pošto se koriste male koncentracije hormona, koje deluju lokalno, ciljno (na nivou bronhija). U terapijske svrhe mogu se koristiti razni preparati dobijeni na bazi polena. 

Prevencija alergije na ambroziju:

• Ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu,
• Držati zatvorene prozore od životnog prostora ili automobila, da bi se sprečilo da polen uđe u stan/kuću ili auto,
• Ako je vetrovito ostati u kući (sićušne čestice polena lako se i velikom brzinom prenose vetrom),
• Tuširati se i prati kosu svako veče (tako se spira polen sa tela i kose), ali i često prati ruke,
• Često se presvlačiti (na taj način se sa odeće odstranjuje polen),
• Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi (da bi se sprečilo da se polen taloži po vešu, jer mokar veš najviše sakuplja polen),
• Redovno usisavati stan i prati podove (usisavanjem i pranjem skuplja se i uklanja polen),
• Kod rada u bašti staviti masku na usta i nos, a po završenom poslu u vrtu istuširati se i presvući se,
• Sportskim aktivnostima u prirodi, baviti se posle kiše, kada je koncentracija polena najmanja,
• Koristiti godišnji odmor kada u mestu življenja ima najviše polena. Ići na more ili na planinu, da bi se izbegao kontakt sa njim,
• Preventivno uzimajte veću količinu vitamina C kroz sokove limuna, jabuke i aronije. Vitamin C, osim što podiže imunitet, pojačava i resorpciju kalcijuma, a time i njegovo delovanje. Šumeće tablete kacijuma su neizostavni deo terapije protiv polenske kijavice.

Injekcija protiv ambrozije:

Ukoliko lekovi ne daju adekvatne rezultate kod lečenja alergija na ambroziju, preporučuje se injekcija. Injekcije predstavljaju oblik imunoterapije. Količina alergena u injekciji, postepeno se povećava vremenom. Imunoterapija je jedna vrsta vakcine, koja se koristi protiv uzročnog alergena.

Dok vakcinacijom protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje) podstičemo imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom, pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema. Konstantnim davanjem odgovarajućih doza alergena stvoramo toleranciju na uzročni alergen.

Efekte terapije možete da primetite u roku od 1-3 godine, nakon početka vakcinacije protiv alergija. Dostupne su i sublingvalne imunoterapije za lečenje alergija na ambroziju za one, koji se plaše injekcije. Ova vrsta terapije podrazumeva stavljanje tablete, koja sadrži alergen, pod jezik. Pruža iste benefite kao injekcije protiv alergija.

Čajnom mešavinom protiv alergije na ambroziju:

Čajna mešavina protiv alergije na ambroziju, potrebni sastojci:

Kopriva (Urtica dioica) 20 g
Hajdučica (Achilea millefolium) 20 g
Dobričica (Glecoma hedracea) 20 g
Rusa (Cheliodonium majus) 20 g
Bokvica (Plantago major) 20 g
Zova (Sambacus nigra) 20 g
Jednu supenu kašiku ove smeše, preliti šoljom ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti 30 minuta. Procediti i piti tri puta u toku dana.

Inhalacije i ispiranje nosa:
Nos čistiti biljnim kapima na bazi korena belog sleza- 2 kašike sleza, potopiti preko noći u šolji hladne vode, ujutru ga procediti i nakapajte u nos, obilno i što češće. Blagotvorne su i inhalacije majčinom dušicom, ehinaceom ili stolisnikom.

Čaj od žalfije za ispiranje sluzokože nosa i usta:
Jednu supenu kašiku žalfije preliti sa 2-3 dl vruće vode i ostaviti poklopljeno preko noći. Ispirati sluzokožu nosa i usta i prebrisati lice više puta u toku dana, a može i da se ostavi da odstoji 30 minuta i da se onda procedi i sa tako mlakim čajem grgotati grlo.