Bulimija predstavlja poremećaj ishrane, koja izaziva potencijalno životno ugrožavajuće stanje.
To je poremećaj koji remeti normalan obrazac ishrane, donoseći sa sobom haotično smenjivanje preteranog unošenja hrane i takozvanog "pročišćavanja" tela od hrane. Nakon faze preteranog unošenja hrane, sledi gotovo panična potreba da se iz tela izbaci svešto je tokom jela uneto. Prisiljavanjem na povraćanje ili upotrebom laksativa, osoba zaista izbacuje ono što je pojela.
 | ||
|
Uzroci bulimije:
Težnja mladih, pre svega devojaka, da prate model mršavosti, može da dovede da osoba, koja je već razvila poremećaj ishrane, oseti, da može biti srećna samo, ako prati taj model mršavosti. U pitanju je iskrivljena slika o sopstvenoj vrednosti. Kao značajni faktori, koji mogu doprineti razvoju ovog poremećaja su: teškoće sa izražavanjem osećanja (pa se osećanja izražavaju kroz odnos prema hrani), zlostavljanje (fizičko, psihičko i seksualno) tokom detinjstva, kompliovani i teški porodični odnosi. Pored teških porodičnih odnosa i zlostavljanja i alkoholizam člana porodice, neprilagođenost, posledice puberteta, neuspeh u školi ili na fakultetu.
Simptomi bulimije:
- Unošenje hrane u ogromnim količinama,
- Pravljenje situacija za tajno unošenje hrane,
- Mozak je preokupiran hranom i mislima o njoj,
- Nedostatak kontrole u blizini hrane,
- Povraćanje nakon obroka
- Korišćenje laksativa, diuretika, klistira ili drugih tableta nakon jedenja kada nisu potrebne,
- Prekomerno vežbanje ili dijeta,
- Doživljavanje čestih promena težine,
- Nesvestice ili vrtoglavice,
- Prikazivanje fizičkih promena izazvanih povraćanjem, kao što su zadah iz usta, oštećeni zubi, otok oko obraza, slomljeni krvni sudovi u očima ili žuljevi na zglobovima zglobova,
- Hipotenzija (smanjeni krvni pritisak), bol u trbuhu, krv u povraćenom sadržaju, problemi sa gutanjem, aspiraciona pneumonija, poremećaji raspoloženja,
- Osjećaj zatvora ili nadutosti,
- Umor,
- Doživljavanje promena u menstrualnom periodu,
- Uključivanje u ponavljajuća, tajna ili asocijalna ponašanja u vezi sa hranom,
- Biti intenzivno zabrinut za telesnu težinu,
- Nepravilna upotreba dijetetskih suplemenata,
- Zaokupljenost svojom figurom i telesnom težinom,
- Strah da se ne dobije na kilaži,
- Post, ograničavanje kalorija ili izbegavanje određene hrane između napitaka.
Posledice bulimije:
Bulimija je bolest, koja izaziva i fizičke poremećaje, pored same želje za prejedanjem. Kada govorimo, o fizičkim problemima koje izaziva bulimija, oni su u najmanju ruku ozbiljni, a neki čak i životno ugrožavajući. Opšte zdravstveno stanje osobe obolele od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda, a posle toga "čisti". Povraćanje može da bude povremena manifestacija (recimo, jednom nedeljno), ali i učestalo (čak i više puta dnevno, posle svakog obroka). Povraćanje muči organizam, jer se izbacuju tečnost i kalijum, koji su potrebni telu za normalno funkcionisanje. Telesne reakcije i posledice, ako se razvila bulimija su:
- Promene na organima digestivnog trakta (prvenstveno na želucu i pankreasu),
- Upala jednjaka,
- Poremećaji rada štitne žlezde,
- Oboljenja zuba i desni,
- Poremećena srčana aktivnost (aritmije, tahikardije),
- Grč mišića,
- Oduzetost tela,
- Oticanje tela,
- Poremećaj menstrualnog ciklusa i izostanak ovulacije,
- Prekid trudnoće i posledice po bebu, ako je majka trudna, a bulimična je,
- Oštećenje bubrega.
Razlike između bulimije i anoreksije:
Neki simptomi bulimije i anoreksije, mogu da se poklope, ali se psihički profili osoba obolelih od bulimije i anoreksije ipak razlikuju. Oni koji imaju anoreksiju zapravo potiskuju i pokušavaju da anuliraju nagone, koje im bolest izaziva. Bulimičari, sa druge strane, zadovoljavaju neumereno, ne samo svoje nagone za hranom. Upadaju i u brojne druge psihosocijalne probleme: koriste drogu, ponašaju se promiskuitetno, imaju kupoholičarski poremećaj, često kradu i prave slične prestupe.
Lečenje bulimije:
Prvo je neophodno lečiti fizičke komplikacije vezano za neunošenje odgovarajuće količine hrane, kao i komplikacije vezano za povraćanje, odnosno primenu laksativa. Bulimija obično ne zahteva bolničko lečenje. Ali ako su simptomi ozbiljni, sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama, ukoliko je osoba sklona samopovređivanju ili ima suicidalne tendencije, hospitalizacija može biti neophodna. Tretman bulimije podrazumeva nadzor psihijatra, interniste i kontinuiranu psihoterapiju.
Uobičajeni tretmani uključuju: Psihoterapija-različiti oblici terapije i savetovanja mogu poboljšati simptome bulimije. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje, može Vam pomoći da identifikujete svoja nezdrava ponašanja i smislite načine za njihovo uklanjanje. Ponekad se članovi porodice podstiču da učestvuju u terapijskim sesijama. Nutricionista Vam može pomoći da razvijete plan zdrave ishrane. Ako je stanje teško, mora doći do hospitalizacije.
Posle lečenja može doći do recidiva, ali dobra vest je da se može oporaviti od bulimije. Nakon pravilnog lečenja, većina devojčica i žena mogu da jedu i vežbaju na zdrav način. Antidepresivi se mogu koristiti zajedno sa terapijom. Američka uprava za hranu i lekove odobrila je fluoksetin, koji je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), za lečenje bulimije kod odraslih. Neki ljudi sa bulimijom traže alternativne terapije, kako bi im se olakšali simptomi i smanjio nivo stresa. Uobičajeni pristupi uključuju: akupunktura, masaža, meditacija ili joga.
Posle lečenja može doći do recidiva, ali dobra vest je da se može oporaviti od bulimije. Nakon pravilnog lečenja, većina devojčica i žena mogu da jedu i vežbaju na zdrav način. Antidepresivi se mogu koristiti zajedno sa terapijom. Američka uprava za hranu i lekove odobrila je fluoksetin, koji je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), za lečenje bulimije kod odraslih. Neki ljudi sa bulimijom traže alternativne terapije, kako bi im se olakšali simptomi i smanjio nivo stresa. Uobičajeni pristupi uključuju: akupunktura, masaža, meditacija ili joga.
0 Коментари