Kriza srednjih godina

Srednje godine mogu biti turbulentan period u životu odrasle osobe. Kriza se uglavnom svrstava u period između 40 i 60 godina života.

Smatra se da se ljudi koji imaju krizu srednjih godina bore sa svojom smrtnošću i negde tokom ovog perioda odbacuju neke od svojih odgovornosti radi zabave. Zato pojam "kriza srednjih godina" često izaziva kod ljudi asocijaciju na ljubavnice i kupovinu sportskih automobila. Smatra se da starenje dovodi do osećaja depresije, kajanja i anksioznosti. Kriza srednjih godina je faza koja pomaže ljudima da se ponovo osećaju mladoliko, dok se bore da se pomire sa činjenicom da su već prešli polovinu svog životnog puta. Ali, emocionalna previranja koja neki ljudi doživljavaju tokom srednjih godina, ne vode uvek do većih promena u načinu života koje uključuju želju da ponovo budu mladi. U stvari, kriza srednjih godina bi se mogla pretvoriti u nešto pozitivno.

Da li su krize srednjih godina stvarne?

Ne dožive svi krizu srednjih godina. U stvari, pokazalo se da ova kriza nije problem koji muči ljude u mnogim delovima sveta. Veruje se da je pojava krize srednjih godina društveni produkt. Odatle potiče, opšte uverenje da bi trebalo da imate neku vrstu krize u 40-im godinama. Zbog toga neki ljudi kažu da su osetili neku vrstu sloma. Nacionalno istraživanje o srednjim godinama u USA sprovedeno je sa ciljem kako bi utvrdilo koliko ljudi doživljava krizu srednjih godina. Otprilike 26% učesnika reklo je da imalo ovu krizu. Većina učesnika je izvestila da se njihova kriza srednjih godina pojavila pre 40. ili 50. godine. To postavlja pitanje da li su ove krize zaista bile povezane sa srednjim godinama, jer se za srednji život obično smatra 45 godina. Od svakog četvrtog čoveka koji kaže da je imao krizu srednjih godina, velika većina je rekla da je to bilo posledica nekog bitnog događaja, a ne starost. Uzročnici koji su pokrenuli krizu uključivali su životne promene poput razvoda, gubitka posla, gubitka voljene osobe ili preseljenja. 

Foto: Menshealth.rs

Znakovi emocionalne krize:

Budući da "kriza srednjih godina" nije zvanična dijagnoza, predstavlja teži koncept za tumačenje istraživačima. Istraživači se, ne slažu oko toga šta ona predstavlja. Veliki deo istraživanja zavisi od odgovora pojedinaca na pitanja, da li su doživeli krizu srednjih godina. Ono što jedna osoba definiše kao krizu možda nije u skladu sa onim što druga osoba smatra krizom. Iako se obično misli da kriza srednjih godina uključuje strah od smrtnosti ili želju da ponovo budete mladi, emocije koje su osobe doživele tokom ove krize možda se ne razlikuju toliko od nevolje koju bi neko mogao doživeti tokom bilo koje druge vrste životne krize. Udruženje američkih psihologa kaže, da je emocionalna kriza očigledna iz „jasne i nagle promene ponašanja“. Promene u ponašanju mogu da uključuju:

• Zanemarivanje lične higijene
• Dramatične promene navika spavanja
• Gubitak ili dobitak kilograma
• Izričito promene raspoloženja, kao što su povećani bes, razdražljivost, tuga ili anksioznost
• Povlačenje iz uobičajene rutine ili odnosa

Simptomi krize srednjih godina:

Krizu najčešće izaziva dostizanje određenog doba, kada postajemo svesni smrtnosti i toga šta jesmo, a šta nismo postigli. Kada se ljudi osvrnu na prošlost, najčešće doživljavaju miks emocija poput teskobe, stresa, tuge ili čak kajanja. Ovu krizu mogu izazvati i fizičke promene poput pojave sedih vlasi, izostanak menstruacije (menopauza) i drugi zdravstveni problemi. Zapravo, mogu biti promene na telu koje nam ukazuju na to da starimo. Veruje se da samo muškarci imaju krizu srednjih godina (kada kupe sportski auto, motor, prevare partnerku, oblače se kao mladići…). Ali, ovo je daleko od istine. 

Krizu srednjih godina proživljavaju i muškarci i žene, ali na drugačije načine. Mada su simptomi krize, isti kod oba pola. 

Zašto se može pojaviti kriza srednjih godina?

Za mnoge ljude, srednje godine su vreme kada se odnosi i uloge menjaju. Neki ljudi će možda morati da počnu brigu o ostarelim roditeljima. Drugima deca odlaze od kuće ili se osećaju kao da njihovi tinejdžeri prebrzo odrastaju. Za druge ljude srednje godine su možda vreme žaljenja oko izbora koje su napravili. Neki ljudi mogu žaliti što nisu izabrali drugi put karijere ili što nisu stvorili život kakav su nekada sanjali. Proces starenja postaje očigledniji nego ikad tokom ovog vremena. Kod nekih pojedinca mogu se razviti bolesti, dok drugi mogu da primete pad svojih fizičkih sposobnosti. Za neke ljude ovaj period može biti vreme ozbiljnog analiziranja. Oni će se možda osvrnuti na svoje godine i ispitivati kakav bi mogao biti njihov život da su krenuli drugačijim putem. Drugi se mogu prisećati srećnijih dana u životu. Za one koji su ciljano orijentisani, možda će biti manje razmišljanja i više akcije. Umesto da se osvrnu na minule godine, oni će možda početi da se trude da ostvare veće ciljeve u drugoj polovini svog života.

Doživljaj sreće u srednjim godinama:

Istraživanja pokazuju da je amplituda sreće tokom života u obliku slova U. Postepeno opadanje sreće počinje tokom kasnih tinejdžerskih godina i traje sve dok pojedinac nije u 40-ima. Sreća ponovo počinje da se povećava u 50-ima. Pojedinci u svojim 60-ima izjavili su da nikada nisu bili srećniji, ali ljudi u 40-im godinama osećali su se kao da su uvek na nižem nivou. Izgleda da ova kriva u obliku slova U nije univerzalna. Prevladava u zemljama sa visokim prihodima. Postepeno opadanje sreće može objasniti, zašto neke ljude pogađa kriza srednjih godina, u padu im je doživljaj sreće. Iako podaci sugerišu da su ljudi opet srećniji tokom kasnijeg života, postoji rašireno verovanje da sreća i dalje opada kako starimo. Dakle, neki ljudi u svojim četrdesetima možda misle da se život samo pogoršava - što može izazvati krizu srednjih godina.

Depresija u srednjim godinama:

Ljudi mogu doživeti depresiju tokom srednjeg životnog doba i svoje depresivno stanje nazivaju krizom srednjih godina. Žene od 40 do 59 godina u Sjedinjenim Državama imaju najveću stopu depresije (12,3%) u odnosu na bilo koje grupe na osnovu starosti i pola, pokazali su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.

Kratkotrajna promena u načinu ishrane može ublažiti simptome depresije

Stope samoubistava najviše su u srednjim godinama- naročito među belcima. Ljudi između 45 i 54 godine imaju veću verovatnoću da se ubiju nego bilo koja druga starosna grupa. Da li kriza srednjih godina uzrokuje depresiju? Da li depresija izaziva krizu srednjih godina? Ili, da li se depresija koju ljudi doživljavaju tokom srednjih godina jednostavno naziva krizom srednjih godina? Slično tome, da li kriza srednjih godina povećava rizik od samoubistva? Niko sigurno ne zna da li je kriza srednjih godina odvojena od krize mentalnog zdravlja koja se jednostavno može dogoditi u bilo kojoj fazi života pojedinca.

Demencija u srednjim godinama:

Neki ljudi mogu pogrešno protumačiti neke zdravstvene probleme i tumačiti ih kao krizu srednjih godina. Promena u ponašanju ili promene u karakteru mogu biti znak demencije. I dok mi obično mislimo da Alchajmerova bolest i druge vrste demencija, pogađaju samo starije osobe, Alchajmerovo društvo izveštava da 5% slučajeva dobija bolest pre 65. godine. Osobe sa ranom pojavom demencije mogu imati problema sa planiranjem, organizacijom ili razmišljanjem unapred. Mogu biti pod stresom ili se lako zbuniti.

Da li starenje nužno vodi u demenciju?

U početku promenu ponašanja partner može pogrešno protumačiti kao ravnodušnost, krizu srednjih godina ili kao nešto drugo. Promene koje je uzrokovala demencija često dovode do razdvajanja ili razvoda pre nego što se postavi odgovarajuća dijagnoza.

Pozitivni aspekti krize sednjih godina:

Studija iz 2016. objavljena u časopisu International Journal of Behavioral Development otkrila iskorak u krizi srednjih godina, a to je radoznalost. Istraživači su otkrili da se kod ljudi koji su imali krizu, bilo da se radi o krizi u četvrtini života ili srednjim godina. Učesnici su izvestili da su više bili znatiželjni prema sebi i širem okruženju. Učešće u krizi i neizvesnosti doveli su ih do otvorenosti za nove ideje koje dovode do kreativnih rešenja. Ta radoznalost mogla bi podstaći novi proboj ili nove mogućnosti, što bi moglo biti pozitivan efekat krize.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Previranja u srednjim godinama mogu doneti pozitivne promene za koje nije potrebna stručna pomoć. Možda postanete duhovniji ili se možda odlučite za početak volontiranja u nekim organizacijama kako biste se osećali kao da vaš život ima više smisla. Ali, takođe, bi moglo uticati na vašu dobrobit. Ako ste doživeli psihološku krizu, ne biste je trebali tretirati drugačije nego bilo koju drugu emocionalnu krizu. Ako osetite uznemirujuće simptome koji narušavaju vaše uobičajeno funkcionisanje, potražite stručnu pomoć.  Evo nekoliko slučejeva kada biste trebali razgovarati sa svojim lekarom ili kontaktirati stručnjaka za mentalno zdravlje:

• Vaša emocionalna nevolja smanjuje vašu sposobnost da spavate ili utiče na vaš apetit
• Ne možete da se koncentrišete na poslu ili ste tokom krize morali da uzmete bolovanje
• Vaš stres ili raspoloženje utiču na vaše odnose, poput povećanih sukoba sa partnerom ili rođacima
• Izgubili ste interesovanje za slobodno vreme i hobija

Ako razmišljate da napravite neke velike životne promene, poput okončanja dugoročne veze, promene karijere ili preseljenja - i vaša želja za tim promenama potiče iz unutrašnjih previranja povezanih sa srednjim godinama, možda bi bilo dobro razgovarati stručnjakom za mentalno zdravlje pre nego što preduzmete te korake.

Kako pomoći bliskim osobama koje prolaze kroz krizu srednjih godina?

Ako sumnjate da prijatelj ili član porodice možda doživljava krizu srednjih godina, možete učiniti nekoliko stvari koje im mogu pomoći:

•Budite dobar slušalac: Pustite ih da pričaju o svojim problemima. Slušajte bez osuđivanja i sačekajte sa davanjem saveta u početku.
•Izrazite zabrinutost: Izbegavajte da izgovarate stvari poput: „Čini se da imaš krizu srednjih godina.“ Umesto toga, postavljajte pitanja, na način da ne osete stid, ne okrivljujte ih. Recite nešto poput: "Ne izgledaš uobičajeno u poslednje vreme. Jesi li dobro?"
•Razgovarajte o važnosti dobijanja pomoći: Ohrabrite osobu da razgovara sa lekarom. Imajte na umu da iza promena koje vidite može postojati i medicinski problem. Na primer, stanje štitne žlezde može prouzrokovati promenu raspoloženja ili možda uočite rane znakove demencije. Lekar može isključiti medicinska pitanja i utvrditi da li je opravdano upućivanje stručnjaku za mentalno zdravlje.
•Potražite pomoć za sebe: Ako neko blizak vama odbije pomoć, potražite pomoć za sebe. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje, može Vam pomoći da razvijete plan koji Vam omogućava da budete podrška drugoj osobi, a istovremeno postavljate zdrave granice za sebe.
•Potražite hitnu pomoć, ako osoba
ima samoubilačke sklonosti: Ako neko preti da će naškoditi sebi ili drugim ljudima, odmah intervenišite.