Epilepsija. Uzrok, simptomi i lečenje

Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od toka, na kom mestu u mozgu je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.

Epilepsija nije zarazna bolest, a pojava epileptičkih napada najčešće ne dovodi do direktnog oštećenja mozga. Ova bolest može nastati u sklopu određenih oboljenja i oštećenja mozga, kao što je moždani udar, Alchajmerova bolest, tumor mozga, bolesti krvnih sudova, povrede.

Uzroci epilepsije:

Čudno, ali i zatvor u poprečnom delu debelog creva je jedan od uzročnih faktora. Zna se i da jedenje hleba, naročito mekanog, može da dovede do napada. Pored toga, opšte poznato, da gledanje u monitor, telefon, televizor i ostale uređaje može da provocira napad, baš kao i disko kugle i ostale trepteće reklame.

Foto: Medical CG

Simptomi epileptičnog napada:

Napad epilepsije je ponekad praćen simptomima koji mogu biti znak upozorenja (aura), da će doći do napada. Veoma je važno da osoba koja zna da ima epilepsiju prepozna znake upozorenja napada epilepsije. To su: napad panike, preosetljivost na svetlost, dezorijentisanost. Tada je potrebno obolelu osobu smestiti na sigurno mesto kako ne bi prilikom pada došlo do povrede, može da se ugrize za jezik, da mokri, ili da se probudi usled mišićnih bolova ukoliko se desi napad u toku sna.

Napadi se dele na:

Jednostavni parcijalni napadi:

Napad počinje u malom području mozga i ne dolazi do poremećaja svesti. Može nastati nekontrolisano trzanje jednom rukom, nogom ili nekog drugog dela tela, može doći do poremećaja vida, sluha, osećaja dodira, a mogu se javiti i poremećaji govora.

Složeni parcijalni napadi:

Ovaj napad takođe počinje u malom području, ali kod njih dolazi do poremećaja svesti. Obično su to nekontrolisani pokreti ruke, mljackanje, i sa obolelim se na kraće vreme ne može komunicirati. Epileptički napadi počinju u većem delu mozga i na kraju zahvate celi mozak to je u većini slučajeva generalizovani epileptički napad, a tu spadaju:

Veliki napad (grand-mal)- Prilikom napada dolazi do gubitka svesti, kočenja i grčenja mišića ruku  nogu i celog tela, može doći do ugriza jezika i nevoljnog mokrenja. Bolesnik poplavi u licu, a nakon što grčenje i kočenje prestane, nastupa kraći ili duži period pospanosti ili konfuzije koja može trajati od par minuta do par sati.

Apsans (petit mal)- Najčešće se javlja kod dece i dolazi do kratkotrajnog prekida aktivnosti, dete se zagleda u prazno, ne reaguje na dozivanje i ceo napad traje kratko, 3-5s i nakon toga dete nastavlja aktivnost kao da se ništa nije desilo i ne seća se celog napada. 

Mioklona epilepsija – Nastaje iznenadnim trzajem ruke ili noge i može trajati vrlo kratko, manje od sekunde, a može se i ponavljati.

Atonički napad – Dolazi do iznenadnog popuštanja tonusa i pada.

Dijagnoza epilepsije:

Kod obolelog od epilepsije potrebno je uraditi:

• Analize krvi
• Analize urina
• Analize likvora (cerebrospinalne tečnosti)
• EEG
• EEG nakon deprivcije sna
• CT (skener) mozga
• Psihološko testiranje

EEG (elektroencefalogram) – je metoda kojom se pomoću malih elektroda koje su priljubljene za kožu glave registruje električna aktivnost mozga. Promene koje se zapažaju zavise od tipa napada i mesta promene. Nalaz može biti i normalan kod pacijenata sa epilepsijom, a isto tako i izmenjen EEG ne znači da pacijent boluje od epilepsije ili neke druge bolesti ukoliko nema kliničkih simptoma.

Za otkrivanje uzroka epileptičkih napada potrebno je načiniti skener (kompjuterizovana tomograija-CT) ili neuklearnu magnetnu rezonancu (NMR) mozga čime se mogu otkriti promene u strukturi mozga.

Lečenje epilepsije:

Antiepileptici su lekovi koji se najčešće koriste za lečenje epilepsije

U proseku 80% osoba sa epilepsijom može da kontroliše svoje napade lekovima. Kod izvesnog broja osoba, napadi se nastavljaju i pored odgovarajuće sprovedenog lečenja. Ovakve osobe svoje napade mogu sprečiti hirurškim lečenjem. Postoji više hirurških metoda kojima se sprovodi lečenje. Prva metoda se zove „respektivna hirurgija“, a kod nje se uklanja deo moždanog tkiva koji uzrokuje napade. Regija koja uzrokuje napad nema nikakvu funkciju. Zbog toga pacijent ne trpi nikakva oštećenja čak i kada se to područje mozga ukloni. Broj problematičnih regija može da bude velik, pa ih nije moguće sve ukloniti. U takvim slučajevima putanje kojima se epileptični napadi šire preko mozga se prekidaju hirurškom metodom. Druga metoda hirurgije epilepsije je „stimulator vagusnog nerva“. Primenjuje se kod pacijenata kojima ne odgovaraju prva hirurška metoda, a stopa uspešnosti je niža u odnosu na prethodne metode. Kod ove metode generator signala prečnika 4 cm postavlja se ispod kože na grudima pacijenta. Kabl baterije se takođe obmotava oko vagusnog nerva s leve strane, iz pravca mozga. Cilj je da se struja koja se prenosi sa mesta nastanka napada pokrije ovim signalima.

Poznato je da epileptični napadi oštećuju mozak pa je od izuzetne važnosti početi na vreme sa terapijom. Osobe sa epilepsijom treba da znaju da se u oko 70% slučajeva postiže potpuna kontrola napada. Uspeh izostaje ako se lekovi neredovno koriste i ne na način na koji je to propisano.