Vitiligo. Uzrok, simptomi i lečenje

Vitiligo je oboljenje koje se javlja usled gubitka pigmenta i manifestuje se pojavom, najčešće simetričnih, mlečno-belih fleka na koži, jasno ograničene površine i kružnog obilka. 

Vitiligo u najvećem broju slučajeva započinje pojavom fleka na licu i zglobovima ruku i nogu. Kasnije se može proširiti u predelu oko pupka, prepona, pazuha, genitalija… ali se može pojaviti i na očima, sluzokoži i unutrašnjem uhu. Delovi kože zahvaćeni vitiligom mogu da se menjaju, fleke mogu da se pomeraju, kao i da menjaju veličinu i oblik tokom vremena.

Foto: Magazin Novosti- Novosti.rs

Uzroci vitiliga:

Ne postoji dovoljno istraživanja koja ukazuju na tačan uzrok nastanka vitiliga. Naučnici ga sve češće smatraju autoimunim oboljenjem. Kod oko 30% pacijenata vitiligo je povezan sa naslednim faktorom. Obično se javlja u životnoj dobi između 10. i 30. godine života, mada se može pojaviti u ranijim ili starijim godinama.
Dijagnoza vitiliga se uspostavlja uz pomoć krvne slike, a potvrđuje se biopsijom tj. patohistološkim nalazom.
Prognoze bolesti su nezahvalne. Moguća je repigmentacija, ali je retka. U najvećem broju slučajeva promene na koži postepeno napreduju.

Prvi slučajevi vitiliga zabeleženi su u Indiji i Egiptu pre više od 3 500 godina.

Vitiligo je obično izraženiji kod osoba s tamnijom kožom. U nekih osoba se mogu pojaviti tek jedna ili dve ograničene mrlje, dok kod drugih dolazi do pigmentacije velikog dela kože. U većini slučajeva vitiligo započinje kao malo područje depigmentacije koje se s vremenom širi. Na mestima koja su zahvaćena vitiligom raste bela dlaka zato što su melanociti nastali iz dlačnih folikula. 
Vitiligo se može javiti nakon neuobičajene povrede, posebno povrede glave, no često se javlja pri oboljenjima i stanjima kao što su Addisonova bolest, dijabetes, perniciozna anemija, bolesti štitne žlezde – hipertireoza i hipotireoza, alopecija areata (iznenadni gubitak kose ili dlaka) i sl. Vitiligu slična može biti gljivična infekcija Tinea versicolor.

Vitiligo pogađa od 0,5 do 2% stanovništva.

Genetski faktor također može biti jedan od čimbenika razvoja vitiliga, s obzirom na to da u nekim obiteljima postoji povećana učestalost vitiliga. Kod nekih osoba se vitiligo javlja nakon određenog događaja (fizička ozljeda, ponavljane traume, opeklina ili emocionalni stres).

Simptomi vitiliga:

Bolest se počinje razvijati s pojavom oštro ograničenih belih mrlja, na do tada ne promenjenoj koži. Mrlje se najčešće javljaju na koži iznad zglobova prstiju, na kolenima i laktovima, licu (oko usta i očiju), ali se mogu javiti i na bilo kojem drugom delu tela.
Glavni simptom vitiliga je depigmentacija kože oštro ograničena i najčešće simetrična.

Ostali manje uobičajeni simptomi mogu uključivati: 

• prevremenu pojavu sedih dlaka na temenu, trepavicama, obrvama ili bradi,
• gubitak boje sluznice usta,
• gubitak pigmenta na genitalijama, 
• gubitak ili promenu boje unutarnjeg sloja oka (mrežnjače).

Depigmentacija se obično razvija na područijima tela koja su najviše izložena suncu, kao što su ruke, noge, lice i usne.

Klinički oblici vitiliga:

Generalizovani vitiligo je najčešći oblik bolesti u kojem je depigmentacija rasprostranjena na velikom delu tela, često simetrično. Ovaj oblik se javlja u 90% slučajeva. Akrofacijalni vitiligo zahvata lice, dok prošireni oblik zahvata lice, vrat, trup, laktove, šake i kožu oko skočnih zglobova. 

Lokalizovani vitiligo se javlja kod svega 2% bolesnika. Lokalizovani oblik može biti žarišni ili segmentalni. Segmentalni vitiligo se javlja samo na jednoj strani tela, većinom u mlađem životnom uzrastu. Napreduje tokom jedne ili dve godine, a potom se zaustavlja.
U slučaju žarišnog vitiliga, depigmentacija je ograničena na jedno ili nekoliko manjih područja tela. Lokalizovani oblik je vrlo otporan na lečenje.

Univerzalni vitiligo se javlja kod 8% bolesnika. Ovaj oblik vitiliga zahvata preko 80% celokupne površine kože. Tok bolesti je sporo progresivan. Kod većeg broja obolelih ovaj oblik vitiliga može mirovati u periodu od nekoliko godina. Međutim, kod nekih bolesnika može doći i do potpunog gubitka pigmenta unutar svega nekoliko meseci (6 – 12) od početka bolesti.
Prirodni tok bolesti je teško predvideti. Ponekad se vitiligo zaustavlja bez lečenja, no u većini slučajeva se depigmentacija širi i na kraju zahvata veću površinu kože. 

Dijagnoza vitiliga:

Vitiligo se potvrđuje prilikom pregleda. Kožne promene su znatno naglašenije prilikom pretrage Woodovom lampom (predstavlja oblik terapije kožnih bolesti). U slučaju da postoje simptomi ili znakovi koji bi doktora doveli do zaključka da je u pitanju autoimuna bolest, pacijent se može poslati na dalju dijagnostičku obradu. 

Lečenje vitilga na Kubi:

Za vitiligo nažalost ne postoji lek. Vitiligo nije uvek potrebno lečiti. Kod nekih osoba se napredovanje vitiliga zaustavlja i bez lečenja.

Još 80-ih godina prošlog veka kubanski ginekolog i farmakolog Carlos Miyares Cao otkrio je da ljudska placenta sadrži derivate koji imaju uticaj na melanin, pigment koji određuje boju kože. Na bazi tih istraživanja razvili su lek Melagenina Plus koji ukoliko se primenjuje isparvno, po savetima dermatologa, ima uspešnost 86%.

Terapija vitiliga:

Izbor terapije zavisi o proširenosti bolesti, aktivnosti bolesti, starosti bolesnika, kao i o dostupnosti pojedinih oblika terapije.
Međutim, u slučaju progresivnijih oblika vitiliga, mogu se koristiti mere samopomoći kao što su kreme za sunčanje i primena preparata za samotamnjenje koji će poboljšati izgled kože. Kod osoba svetle puti, izbegavanje sunca može mrlje učiniti gotovo neprimetnim. 
Medicinski tretmani za vitiligo imaju cilj izjednačiti tonove kože vraćajući pigment ili uništavanje okolnog pigmenta. 
Lečenje vitiliga može potrajati od 6 do 18 mjeseci, a možda ćete morati isprobati više od jednog tretmana pre nego što pronađete onaj koji je za vas najučinkovitiji.

Medicinsko lečenje vitiliga može uključivati sledeće tretmane: 

Terapija kortikosteroidima:

Terapija manjih depigmentovanih žarišta lokalizovanih na jednom području najčešće se započinje primenom lokalnih kortikosteroida.
Ova terapija savetuje se primenjivati u intervalima od 3 nedelje kroz najmanje tri meseca uz strog nadzor zbog mogućih nuspojava kortikosteroida.
Ovakva terapija pokazala se učinkovitom kod oko 50% lečenih te dovodi do delimične repigmentacije žarišta, posebno na licu, kolenima i nogama.
Kortikosteroidi mogu pomoći pri vraćanju pigmenta, posebno ako se lek primenjuje u ranoj fazi bolesti. Blaga tematska krema ili mast može se prepisati deci i odraslima kod kojih je zahvaćena veća površina kože.
Ovaj tretman je jednostavan i učinkovit, no potrebno je pažljivo pratiti nuspojave, poput stanjivanja kože ili pojave linija na koži.

Terapija imunomodulatorima:

Imunomodulatori su korisni kod osoba s malim područijem depigmentacije, posebno na licu ili vratu. Ovaj tretman u proseku ima manje nuspojava od kortikosteroida i može se koristi u kombinaciji s UVB tretmanom.
Međutim, kada je reč o ovoj metodi, nije sprovedeno mnogo studija koje bi dokazale učinkovitost same metode lečenja. Postoji i opasnost da je ova metoda povezana s povećanim rizikom od limfoma i raka kože. 

PUVA terapija:

Naziva se i fototerapija, primenjuje se, ako je zahvaćeno manje od 20% kože tela. Podrazumeva lokalno ili sistemsko nanošenje fotosenzibilizacije (reakcije kože na sunčevo zračenje), a potom obasjavanje kože UVA-zrakama.
Tokom lečenja, pacijent će morati posećivati doktora jednom ili dva puta nedeljno. Lekar će primeniti tanki sloj psoralena pre izlaganja UV svetlu.
Smatra se da je do postizanja estetski prihvatljivog uspeha prosečno potrebno 150–200 seansi sunčanja, što može biti povezano s povećanim rizikom od nastanka prekanceroza i karcinoma kože.
Postoji još jedna varijanta lečenja, poznata kao PUVA terapija. Potrebno je ležati u kadi vode koja sadrži psoralen 15 minuta pre izlaganja UV svetla. Moguće nuspojave su teške opekline i stvaranje plikova.
Rizik od komplikacija se može smanjiti izbegavanjem direktnog sunčevog svetla nakon svakog tretmana.

Oralna PUVA terapija:

Primenjuje se, ako je zahvaćeno manje od 20% kože tela. Tokom ovog tretmana, psoralen se uzima oralno oko dva sata pre izlaganja UV svetlosti.
Ovaj tretman može biti i sproveden korištenjem prirodne sunčeve svetlosti. 
Moguće nuspojave su opekline, mučnina, povraćanje, svrab, abnormalan rast kože i tamne mrlje na koži.
Oralna PUVA terapija se ne preporučuje djeci mlađoj od 10 godina.  

Excimer laser:

Excimer laser se koristi samo na malim područjima kože koja su zahvaćena vitiligom (posebno lice). Tretman se primenjuje u kombinaciji sa lekovima. Nuspojave uključuju pojavu crvenila i plihova na koži. 

Depigmentacija:

Ova metoda može biti opcija ako imate vitiligo koji pokriva više od polovine kože. Depigmentacijom se posvetljuju neoštećeni delovi kože, kako bi se izjednačili s područjima koja su već izgubila boju.
Depigmentacija se može izvesti hemijskim ili laserskim putem, a moguće nuspojave su crvenilo i otoci, svrab i isušivanje kože.
Potrebno je izbegavati fizički kontakt s drugim ljudima najmanje dva sata nakon primene leka, kako se ne bi preneo na njih. 
Depigmentacija je trajna i učiniće Vas izuzetno osetljivim na sunce.