Trijaža povređenih

Trijaža povređenih jedan je od medicinskih sistema razvrstavanja povređenih, koji se primenjuje u uslovima masovnih nesreća, kako bi se omogućilo bez potrebe detaljnog pregleda, brzo prepoznavanje, osoba, koje će imati najveću korist od ranog zbrinjavanja i brzog transporta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.

Foto: Telegraf

Osnovna svrha trijaže povređenih je kategorizacija pacijenata po hitnosti, a osnovni princip trijaže je korišćenje ograničenih resursa, tako da od njih ima koristi što više osoba. Trijažna kategorizacija omogućava i obezbeđuje pravilnu i pravovremenu procenu svih pacijenata na mestu povrede ili povređenih, koji samostalno dolaze u odeljenja hitne medicine. Pri tome trijažne kategorije, zapravo određuju redosled zbrinjavanja, kako bi se na najmanju moguću meru smanjila mogućnost incidentnih događaja.

Hitnost zbrinjavanja povređenih osoba određuje se na osnovu težine povrede, mogućnostima zdravstvenog zbrinjavanja i mogućnosti njihovog preživljavanja. Tako u masovnim nesrećama, kada postoji bezbroj povređenih, a kapaciteti zdravstva imaju ograničene resurse, osobe sa teškim po život opasnim povredama, mogu dobiti niži prioritet zbrinjavanja, nego oni sa težim povredama, za koje postoji veća šansa da prežive.

Sama trijaža na terenu u uslovima masovnog povređivanja razlikuje se od one u bolnicama, jer je na terenu tokom trijaže potrebno uzeti u obzir evakuaciju i transport povređenih do bolnice. U bolnici, za realizaciju zbrinjavanja velikog broja povređenih osoba u ograničenom vremenu postoje ograničavajući faktori kao što su: nedostatak ljudskih resursa za definitivno zbrinjavanje velikog broja povređenih osoba i ograničeni kapacitet zdravstvene ustanove. Zato tokom trijaže na mestu masovne nesreće treba voditi posebno računa o propusnoj moći ili kapacitetima najbliže bolnice i povređene trijažirati i po naznačenju evakuacije i transporta u što je moguće veći broj bližih ili daljih bolnica.

Kada postoji veći broj povređenih ili obolelih neophodno je da spasilac poznaje tzv. redove hitnosti tj. redosled u zbrinjavanju pojedinih vrsta povreda. 

Najpre se zbrinjavaju:

• Osobe bez svesti i dasanja,
• Osobe sa obilnim krvarenjem,
• Osobe sa većim ranama (posebno onim u predelu glave, vrata i grudnog koša) i opekotinama.

Prvi red hitnosti:

• Srčani zastoj (osobe bez svesti i disanja),
• Sva stanja bez svesti,
• Sva stanja praćena gušenjem,
• Krvarenje praćeno gubitkom velike količine krvi (unutrašnje i spoljašnje),
• Povrede glave praćene besvesnim stanjem,
• Otvorene povrede glave, grudnog koša, trbuha,
• Kraš povrede,
• Zadesna trovanja.

Drugi red hitnosti:

• Sva lakša krvarenja,
• Otvoreni prelomi kostiju i zglobova,
• Veće povrede mekih tkiva,
• Opekotine velike površine tela i teške smrzotine,
• Povrede udružene sa ozračenjem.

Treći red hitnosti:

• Površne smrzotine,
• Manje rane sa minimalnim krvarenjem,
• Opekotine male površine tela i površne smrzotine,
• Lake povrede udružene sa ozračenjem.

Četvrti red hitnosti:

• Povrede kičmenog stuba sa ili bez oštećenja kičmene moždine,
• Povrede karlice bez vidljivih krvavljenja,
• Prelomi kostiju, iščašenja i uganuće zglobova.