Šta sve sadrži i leči morska riba

Koja je riba bolja?

Dilema "koja je bolja" još nije našla zadovoljavajući odgovor, i mada je riba načelno veoma zdrava, može biti i opasna ukoliko nam se na trpezi nađu pojedine vrste iz zagađenih područja.

Foto: Vitamini.hr

Plava vs bela:

Postoje razne podele riba, ali najočiglednija je na one koje žive u slanim vodama, tj. morima i okeanima, i one što žive u slatkim vodama, odnosno rekama, jezerima, potocima i ribnjacima. U restoranima je, međutim, aktuelna podela na plavu i belu ribu. Zbunjujuće deluje, ali podela je napravljena po količini masnoće koju meso ribe sadrži. Bela riba ima manje masnoće, a masnoća je uglavnom nataložena u jetri, dok je kod onih plavih nataložena oko creva i u samom mesu. U suštini, plava riba bi trebalo da se zove masna riba, ali bi taj naziv odbijao konzumente, bez obzira na to što je baš ta plava riba ili masna riba, zdravija od nemasne. Zato joj je dodeljen naziv - plava riba.

Rečna vs morska:

Sa nutricionističke tačke gledišta, riba je izvanredna namirnica bogata proteinima, vitaminima, mineralima i zdravim omega-3 masnim kiselinama. Morske vrste su bogate jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, dok slatkovodne sadrže nešto manje natrijuma i joda. Sve vrste ribe su bogate vitaminima B1, B2, B6 i B12, dragocenim za pravilan rad nervnog sistema. Riba je bogata i kalcijumom, ali on je uglavnom koncentrisan u krljušti, te je korisno s vremena na vreme uvrstiti u jelovnik sitnu ribu.

Mada je morska riba u prednosti kada su čuvene i daleko hvaljene omega-3 masne kiseline u pitanju - iako su i neke rečne vrste, poput pastrmke, tolstolobika, soma, šarana i rečnih rakova veoma dobar izvor - zagađenje mora i okeana je glavni problem i uzrok nekvalitetne i štetne morske hrane. Pojedine vrste, posebno predatori koji žive slobodno u velikim prostranstvima hraneći se drugim ribama, kao što su tuna, sabljarka i ajkula, sadrže određene količine žive, koja kod nekih osoba može da izazove tegobe, uključujući i trovanje, pod uslovom da se svakodnevno konzumira u većim količinama. Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta kupujemo, a prednost treba dati sitnijim vrstama, kao što su losos, sardina ili inćun.

Morska riba snabdeva vaše telo neophodnim hranljivim materijama:

Ti nutrijenti uključuju vitamine A, B i D, kao i omega-3 masne kiseline. Riblje meso je takođe bogato kalcijumom i fosforom i odličan je izvor minerala, poput gvožđa, cinka, joda, magnezijuma, selena i kalijuma. Vitamin A štiti vid i jača imunološki sistem, što je u doba globalne pandemije izuzetno značajno. Kompleks B vitamina utiče na energiju, metabolizam i koncentraciju. Morska riba je jedan od retkih izvora hrane D vitamina, koji promoviše zdrav rast kostiju, apsorpciju kalcijuma i povećava efikasnost imunološkog sistema i rast ćelija. Uobičajeno se vitamin D unosi putem sunčeve svetlosti, preko kože. Naše telo ne proizvodi omega-3 masne kiseline, pa ih moramo unositi hranom koju jedemo.
Omega-3 masne kiseline nalaze se u svakoj vrsti ribe, ali su posebno bogate u ribama kao što su losos, pastrmka, sardine, zubatac, skuša, tuna i sabljarka.

• Prisutne su i u plodovima mora, a imaju bezbroj zdravstvenih prednosti:
• Pomažu u održavanju zdravog srca snižavanjem krvnog pritiska i smanjenjem rizika od iznenadne smrti, srčanog udara, abnormalnog srčanog ritma i moždanog udara
• Pomažu zdravoj funkciji mozga i razvoju vida i nerava kod beba tokom trudnoće
• Mogu smanjiti rizik od depresije, Alchajmerove bolesti i demencije
• Mogu smanjiti šanse za razvoj dijabetesa i metabolički sindrom koji mu prethodi
• Mogu sprečiti upalu i smanjiti rizik od artritisa

Konzumiranje 226 gr morske ribe svake nedelje, smanjuje rizik od smrti izazvanih srčanim oboljenjima za 36%

Jedenje 250-300 gr morske ribe nedeljno tokom trudnoće, može poboljšati bebin koeficijent inteligencije, kognitivni razvoj i zdravlje očiju

Starije odrasle osobe koje redovno konzumiraju morsku ribu, žive u proseku 2,2 godine duže

Morske ribe koje se najčešće nalaze na trpezi celog sveta:

Losos:

Losos je riba poreklom iz severnog Atlantika. Ako znamo da postoji vrsta morske ribe koja živi u određenom okruženju i ne može se naći nigde drugde, to znači da je zasigurno ova vrsta ribe skuplja nego uobičajeno. Zanimljiva je činjenica da je losos jedna od najhranljivijih namirnica na planeti! Ova popularna morska riba ne samo da je puna hranljivih materija, već može i smanjiti određene faktore rizika za nekoliko hroničnih bolesti. Losos je široko dostupan, veoma zdrav i vrlo ukusan, stoga je idealna hrana za vas i vašu porodicu.

 

Sabljarka:

Sabljarka je velika grabljivica morskih dubina koju konzumiraju ljudi širom sveta. Preporučuje se da jedemo najmanje dve porcije ribe nedeljno, a sabljarka bi mogla biti najbolja opcija za vas i vašu porodicu. Sabljarka ima prepoznatljiv nutritivni profil koji veoma pozitivno utiče na zdravlje. Sabljarka je odličan izvor selena, mikroelementa koji nudi važne prednosti u borbi protiv raka i zdravlju srca. Bogat je proteinima i pun je niacina, vitamina B12, cinka i Omega-3. Najbolje od svega – ima malo masti i kalorija.

Orada:

Uobičajena u čitavom Sredozemnom moru, orada je cenjena u mediteranskoj kuhinji i kod evropskih kuvara. Ime „pozlaćena glava“ dobija po zlatnoj pruzi između očiju. Ima belo, pahuljasto meso, sa srebrnim ljuskama, čvrste je teksture i srednje slatkog ukusa. Iako po izgledu nije previše atraktivna, orada se smatra jednom od najukusnijih riba na svetu! Tome svedoči i istorija – stari rimljani su najradije birali baš ovu vrstu morske ribe za svoj obrok.

Brancin:

Brancin, grbavac, crni brancin… ova riba ima puno naziva, a nalazi se od obala Mejna pa sve do severoistočne Floride i Meksičkog zaliva. Telo brancina je plavo, crno, zadimljeno sivo i tamnosmeđe boje, sa belim i izuzetno ukusnim mesom. Rep je ravnih ivica ili zaobljen. Veruje se da brancin živi do 20 godina. Brancin lovi rakove, male ribe, škampe, lignje, školjke i britvice. Odličan izvor proteina u brancinu pomaže vašem imunitetu da ostane snažan. Sadrže neuobičajeno mnogo omega-3 masnih kiselina koje će pomoći u borbi protiv upale i održati vas zdravim. Ukoliko tražite odličan izvor proteina koji će vam pomoći da ostanete zdravi i izbegnete buduće zdravstvene komplikacije, dodavanje brancina u vašu ishranu će vam pomoći da postignete taj cilj.

Zubatac:

Jedna od najtraženijih riba Jadranskog mora, zubatac je dobila ime po svojim istaknutim očnjacima. Može da naraste do 1 metra i postigne težinu od 16 kg. Zubatac ima snažno i čvrsto telo, sa blago ravnim stranama. Repna peraja su snažna i dobro građena – znak dobrog plivača i smrtonosnog predatora. Zubatac na vašoj trpezi znači pregršt zdravstvenih benefita za sveobuhvatno zdravlje organizma.

 

Tuna:

Da su ribe poput automobila, tuna bi bila ferari okeana – elegantna, moćna i stvorena za brzinu. Njihova tela u obliku torpeda pojednostavljuju njihovo kretanje kroz vodu, a posebni plivački mišići omogućavaju im da s velikom efikasnošću krstare morima i okeanima. Tuna je vrsta morske ribe koja se u staništima proteže od Atlantskog okeana pa sve do Indonezije. Tuna je jedna od najpopularnijih morskih riba na svetu. Osim obilja nutrijenata i mesnatog ukusa, tuna je i izuzetno hranljiva, kao i sve druge morske ribe uostalom.

 

Oslić:

Oslić su članovi porodice bakalara i mogu se naći na dubinama od preko 1.000 metara. U porodici Merlucciidae poznato je ukupno 13 vrsti oslića, pa iako se ukus i tekstura mogu razlikovati u zavisnosti od vrste. Svi oslići imaju blaži ukus, mekšu teksturu i manju ljuspicu od bakalara.

Bakalar:

Bakalar je proždrljiva riba – hrani se uglavnom drugim ribama i raznim beskičmenjacima. Izuzetno je vredna zbog svog zdravog mesa, ulja jetre i drugih proizvoda koji mogu od bakalara da se naprave. Obično se lovi bakalar do 11 kg, ali može dostići maksimalnu dužinu i težinu veću od 1,8 m i 91 kg.