Iz naslova ste mogli da pročitate, do čega jedna šoljica kafe dovodi. A sad na nama ostaje da pokušamo da Vam objasnimo sam mehanizam nastanka ovakve pojave, kao i činjenicu da li je i koliko to opasno i za koga.
Mnogo ljudi obožava kafu i kao deo jutarnjeg rituala pije je čim ustane. Ipak, naučnici objašnjavaju da ovo i nije baš najefikasniji način, jer telo u periodu nakon buđenja namerno luči više kortizola, kako bi vas prirodno probudilo.
Ovaj hormon, takođe nazvan i hormon stresa, jer se najviše luči u situacijama opasnosti, kako bi telo bilo što svesnije, utiče na povećanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.
Kod većine ljudi, koji se bude za posao oko sedam ili osam ujutru naučnici su otkrili da je nivo kortizola veoma visok od osam do devet časova, jer je to prirodni način na koji se telo budi i priprema za ostatak dana– neka vrsta prirodnog budilnika.
Otkriveno je da ispijanje kafe u tom periodu ima vrlo malo uticaja, jer kortizol drastično smanjuje efekat kofeina u njoj, a takođe razvija veću tolerantnost na njega tokom dugog vremenskog perioda.
Znači, ispijanje kafe nakon perioda povišenog nivoa kortizola u krvi je najbolji i najefikasniji način da se dodatno razbudite, ako se vaše telo nije samo dovoljno razbudilo.
Naučnici su utvrdili da tokom dana postoje još dva perioda povišenog lučenja pomenutog hormona. Od 12 do 13h i od 17.30 do 18.30h, tako da je najbolje piti magični braon napitak u intervalima između.
Pošto je cirkadijalni ritam, biološki ritam svakog čoveka, koji reguliše brojne procese u mozgu, a između ostalih i lučenje kortizola, najviše uslovljen sunčevom svetlošću, to znači da je u ovim periodima dana lučenje kortizola povećano, bez obzira na to, kada ste zaspali i ustali.
Naučnici kažu da treba uzeti u obzir da se posle spavanja, čak i kratke dremke, nivo kortizola u krvi povećava oko 50%, ali kratkotrajno.
Zato preporučuju da, kada god se probudili, sačekate sat vremena nakon „paljenja“ i onda popijete kafu.
 |
| Foto: Dnevni list Danas |
Šta se dešava kada kafu pijete čim se probudite?
Iako većina ljudi zna da nije dobro piti kafu na prazan želudac, mnogi sebi kuvaju ovaj crni napitak i pre nego što su "pošteno otvorili oči". Ukoliko ne možete da se odreknete kafe pre doručka, sigurno ćete promeniti odluku nakon što pročitate šta činite svom organizmu ovim postupkom.
Kafa na prazan želudac povećava izlučivanje kiseline, što je veoma loše, pogotovo kod ljudi koji boluju od gastritisa, te i inače luče više kiseline. Pojačana kiselina povećava rizik od nastanka čireva, hroničnog gastritisa, sindroma iritirano creva i želudačnog refluksa.
Povećan rizik od raka:
Zbog poremećene probave nakon ispijanja kafe, često dolazi do otežane apsorpcije proteina u telu. Zbog toga ste često naduti, imate osećaj da vam je stomak iziritiran, a dolazi i do upale creva. Sve to povećava rizik od raka debelog creva, najčešće maligne bolesti današnjice.
Nervozni ste i razdražljivi:
Pijenje kafe dovodi do povećanja nivoa kortizola - hormona stresa. Taj se efekt pojačava ukoliko kafu prijete na prazan želudac jer hrana deluje smirujuće na organizam, pa i smanjuje negativan učinak kafe.
Sniženi hormoni:
Kofein ometa proizvodnju serotonina- hormona, koji čini da se osećate zadovoljno i srećno. Nedostatak serotonina je glavni uzrok depresija i mentalnih bolesti. Ako pojedinac pije kafu na prazan stomak, primetiće naglo podizanje raspoloženja, ali će nakon sat ili dva da se oseća kao "izduvani balon". Ukoliko kafu pijete nekoliko puta u toku dana, vaš organizam će se navići na to da sam ne proizvodi serotonin, već će uvek "tražiti" kafu kao pomoć.
Šta se dešava nakon 10 dana bez ispijanja kafe?
1. Možda ćete imati glavobolje:
Pojednostavljeno: struktura kofeina je slična adenozinu. Adenozin je prenosnik u središnjem nervnom sistemu, području koje je uključeno u regulaciju svesti i budnosti. Kofein deluje na istim mestima i blokira adenozin i drži nas budnima.
Međutim, kada odustanemo od kafe, to može biti ozbiljno jer je nivo adenozina odjednom viši nego inače, što može izazvati glavobolju.
2. Možete primetite umor:
Nuspojava koja nije iznenađujuća. Razlog je isti kao i za prvu tačku. Adenozin se odjednom više ne blokira, krvni sudovi se šire i osećamo se iscrpljeno.
Dobra vest, s vremenom se broj receptora reguliše i opet ćete biti pažljiviji, bez dodatne doze kofeina.
Savet: Hladan tuš ili kratka šetnja pomoći će vam da se ujutro probudite. Đumbir takođe okrepljuje - skuvajte čaj od sveže biljke.
3. Možda ćete biti manje produktivni:
Svakodnevne aktivnosti kao što su čišćenje ili kupovina možda vam neće stvarati probleme, jer ćete biti u pokretu. Međutim, nakon što sednete i posvetite se više mentalnom radu, primetićete razliku u pažnji i produktivnosti. Kofein u umerenim dozama povećava fokus.
4. Možda ćete osetiti veliku želju za slatkim:
Zbog pada nivoa energije, možda ćete početi da se upuštate u hranu bogatu energijom, ili jedenje slatkiša. Ovo može potrajati samo nekoliko dana, ali će biti prilično intenzivno.
Savet: Nabavite voće i zdrave grickalice.
5. Primetićete manje stresa:
Kofein takođe podstiče lučenje još dva hormona: adrenalina i noradrenalina. Hormoni se oslobađaju kada ste pod stresom - oni su razlog porasta krvnog pritiska, ubrzanja otkucaja srca i disanja. Istovetno, ova reakcija može podstaći lučenje drugog hormona stresa - kortizola. Učinci mogu trajati satima. Ako ste već pod velikim stresom, previše kofeina može pogoršati vaše stanje.
Stoga, može biti manje stresno zbog konzumiranja manjih količina kafe ili izbegavanja ovog napitka.
Svakako bi bilo dobro razmisliti o pijenju kafe ili smanjenju količine ako primetite fizičke znakove poput drhtanja ili pojačanog znojenja nakon pijenja. Takođe, bolje je preskočiti šoljicu kafe ako ste često pod stresom.
6. Možda ćete imate problema sa probavom:
Jutarnja kafa ne samo da podstiče vašu cirkulaciju već i probavu. Odustanete li od kafe, primetićete promene u probavi i možda ćete u početku patiti od zatvora.
Pojednostavljeno: struktura kofeina je slična adenozinu. Adenozin je prenosnik u središnjem nervnom sistemu, području koje je uključeno u regulaciju svesti i budnosti. Kofein deluje na istim mestima i blokira adenozin i drži nas budnima.
Međutim, kada odustanemo od kafe, to može biti ozbiljno jer je nivo adenozina odjednom viši nego inače, što može izazvati glavobolju.
2. Možete primetite umor:
Nuspojava koja nije iznenađujuća. Razlog je isti kao i za prvu tačku. Adenozin se odjednom više ne blokira, krvni sudovi se šire i osećamo se iscrpljeno.
Dobra vest, s vremenom se broj receptora reguliše i opet ćete biti pažljiviji, bez dodatne doze kofeina.
Savet: Hladan tuš ili kratka šetnja pomoći će vam da se ujutro probudite. Đumbir takođe okrepljuje - skuvajte čaj od sveže biljke.
3. Možda ćete biti manje produktivni:
Svakodnevne aktivnosti kao što su čišćenje ili kupovina možda vam neće stvarati probleme, jer ćete biti u pokretu. Međutim, nakon što sednete i posvetite se više mentalnom radu, primetićete razliku u pažnji i produktivnosti. Kofein u umerenim dozama povećava fokus.
4. Možda ćete osetiti veliku želju za slatkim:
Zbog pada nivoa energije, možda ćete početi da se upuštate u hranu bogatu energijom, ili jedenje slatkiša. Ovo može potrajati samo nekoliko dana, ali će biti prilično intenzivno.
Savet: Nabavite voće i zdrave grickalice.
5. Primetićete manje stresa:
Kofein takođe podstiče lučenje još dva hormona: adrenalina i noradrenalina. Hormoni se oslobađaju kada ste pod stresom - oni su razlog porasta krvnog pritiska, ubrzanja otkucaja srca i disanja. Istovetno, ova reakcija može podstaći lučenje drugog hormona stresa - kortizola. Učinci mogu trajati satima. Ako ste već pod velikim stresom, previše kofeina može pogoršati vaše stanje.
Stoga, može biti manje stresno zbog konzumiranja manjih količina kafe ili izbegavanja ovog napitka.
Svakako bi bilo dobro razmisliti o pijenju kafe ili smanjenju količine ako primetite fizičke znakove poput drhtanja ili pojačanog znojenja nakon pijenja. Takođe, bolje je preskočiti šoljicu kafe ako ste često pod stresom.
6. Možda ćete imate problema sa probavom:
Jutarnja kafa ne samo da podstiče vašu cirkulaciju već i probavu. Odustanete li od kafe, primetićete promene u probavi i možda ćete u početku patiti od zatvora.
Ali, ne brinite. Uskoro će biti bolje. Svakako, umesto kafe ujutro možete popiti toplu limunadu.
I za kraj, kako to kafa zapravo deluje?
Da ne bude na kraju da nismo odgovorili na pitanje sa početka teksta. U slučaju da niste razumeli tekst i kako to kafa deluje, pokušaćemo u kratkom pasusu na kraju da Vam što bolje pojasnimo.
Za kraj smo ostavili ono najvažnije. Kafa (kofein) je agonista kortizolu (hormonu stresa), što znači da kafa povećava lučenje kortizola, u vremenu kada je nivo kortizola snižen, što nam pomaže da se dodatno razbudimo, ali ima i jedna loša strana. Kortizol dovodi do povećanja šećera u krvi, tako što je antagonista (deluje suprotno) insulinu. Da pojasnimo, kafa podiže nivo kortizola, a kortizol smanjuje lučenje insulina, što kao rezultat daje povećanje šećera u krvi. Što na kraju dovodi do toga, da osobe koje imaju problem sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom, treba da izbegavaju ispijanje kafe. Koliko god oni bili ljubitelji iste.
0 Коментари