Da li vam se desilo da predmete i ljude oko sebe ne vidite baš najjasnije, a da ni trljanje očiju ne pomaže? Zamagljen vid može da bude posledica raznih zdravstvenih stanja, može da bude privremen ili stalan, a situacija vremenom može da se popravlja ili pogoršava.
 |
| Foto: ABM Clinic |
Kako izgleda kada je vid zamagljen?
Zamagljen vid se javlja kada ne možete da primetite fine detalje na objektu koji posmatrate, bez obzira na njegovu udaljenost. To znači da vaše oči ne mogu da jasno obrade svetlosne signale i zato ne možete da se fokusirate na posmatrani objekat, zbog čega on izgleda maglovito i zamućeno. Kada imate zamućen vid, vi to svakako ne možete da ne primetite, ali treba da znate da mogu da se jave i sledeći simptomi:
- Naprezanje očiju
- Treptanje
- Umor očiju
- Dupli vid
- Glavobolja
- Problemi sa čitanjem
Ako se zamagljen vid pojavi iznenada to može da bude znak nekog ozbiljnijeg problema, a može i da bude samo privremena reakcija na neki spoljašnji nadražaj. Treba da znate da promene u vidu nikada nisu nešto normalno i da ozbiljnost nastalog stanja zavisi od mnogih faktora. U najvećem broju slučajeva zamućen vid je samo privremeno stanje i brzo prolazi samo od sebe. Zamagljen vid je neugodna pojava jer stvara osećaj kao da je neko stavio filter preko vaših očiju i odjednom svet oko vas nije više u fokusu. Ovo stanje može da zahvati vaš kompletan vid ili samo jedan njegov deo. To može da se odnosi na periferni vid ili na to kako vidite levo ili desno od vidnog polja. Ako su simptomi zamućenog vida blagi, pokušajte da odmorite svoje oči. Takođe, pijte dovoljno vode kako bi vaše telo i vaše oči bili hidrirani. Ako je zamagljen vid uporan i traje duže vreme, obratite se svom lekaru kako bi utvrdili uzrok ovog stanja i načine lečenja.
Stanja koja zahtevaju brzu dijagnozu i lečenje:
Neki su uzroci iznenadnog zamagljenog vida hitni medicinski slučajevi koji se moraju što prije liječiti kako bi se spriječilo trajno oštećenje ili gubitak vida.
1. Odvojena mrežnjača:
Odvojena mrežnjača nastaje kad vam se slojevi mrežnjače odvajaju od oka i izgube dotok krvi i nerava. Kad se to dogodi, vidite bljeskajuća svetla i crne fleke praćene područjem zamagljenog ili odsutnog vida. Vid se na tom području, bez hitnog lečenja, može trajno izgubiti.
2. Moždani udar:
Zamućen ili izgubljen vid na oba oka može se dogoditi kada imate moždani udar koji zahvata deo vašeg mozga koji kontroliše vid. Moždani udar tada uzrokuje gubitak vida samo na jednom oku. Osim zamućenog vida možete imati i druge simptome moždanog udara, poput slabosti na jednoj strani tela ili nemogućnosti govora.
3. Prolazni ishemijski napad:
Prolazni ishemijski napad je moždani udar koji traje manje od 24 sata. Jedan od simptoma može biti zamagljen vid na jednom ili oba oka.
4. Vlažna makularna degeneracija:
Središte vaše mrežnjače naziva se makula. Nenormalni krvni sudovi mogu rasti i uzrokovati isticanje krvi i druge tečnosti u makulu. To se naziva mokra degeneracija makule. To uzrokuje zamućenost i gubitak vida u središnjem delu vašeg vidnog polja. Za razliku od suve makularne degeneracije, ova vrsta može početi iznenada i brzo napredovati.
5. Glaukom zatvorenog ugla:
Glaukom zatvorenog ugla javlja se kada je sistem za drenažu u oku blokiran. U ovakvoj se situaciji pritisak u oku može vrlo brzo povisiti što uzrokuje crvenilo, bol i mučninu. Ovo je hitno medicinsko stanje koje zahteva lečenje kapima za oči kako bi se otvorio ugao, smanjio pritisak i upala. Često je potreban i laserski postupak, koji se naziva laserska iridotomija.
6. Naprezanje očiju:
Do naprezanja očiju može doći nakon dugotrajnog gledanja i fokusiranja na nešto bez pauze.Digitalno naprezanje očiju je rezultat fokusiranja na uređaje poput kompjutera, mobilnog telefona ili tableta, dok ostali uzroci uključuju čitanje i vožnju, posebno noću i po lošem vremenu.
7. Konjunktivitis:
Takođe se naziva ružičasto oko, konjunktivitis je infekcija spoljne sluznice vašeg oka. Obično ga uzrokuje virus, ali može ga uzrokovati i bakterija ili alergija.
8. Abrazija rožnice:
Vaša rožnjača je providni pokrivač na prednjem delu vašeg oka. Kad se ogrebe ili povredi, možete razviti abraziju rožnjače. Osim zamagljenog vida, možda ćete osetiti kao da vam je nešto u oku.
9. Visok šećer u krvi:
Vrlo visok nivo šećera u krvi uzrokuje natečeno sočivo oka, što daje kao rezultat zamućen vid. Dugotrajno visok nivo šećera u krvi može da dovede do trajnog ošćenja oka, pa čak i slepila.
10. Hifema:
Tamnocrvena krv koja se nakuplja unutar prednjeg dela vaše očne jabučice naziva se hifema. Uzrokovano je krvarenjem koje se javlja nakon povrede oka.
11. Iritis:
Dužica je obojeni deo vašeg oka. Iritis (dužica) se javlja kada autoimuna reakcija ili infekcija uzrokuje zapaljenje dužice. Može se javiti samo od sebe ili kao deo autoimunog stanja, poput reumatoidnog artritisa ili sarkoidoze. Takođe ga mogu uzrokovati infekcije poput herpesa. Može biti bolno i uzrokovati osetljivost na svetlost, koja se naziva i fotofobija.
12. Keratitis:
Upala rožnjače naziva se keratitis. Obično je uzrokovana infekcijom. Predugo korištenje jednog para kontaktnih sočiva ili ponovna upotreba prljavih sociva povećavaju rizik za to.
13. Makularna rupa:
Makula je središte vaše mrežnjače koja je odgovorna za vaš centralni vid. Može razviti suzu ili puknuti što uzrokuje zamagljen vid. Obično zahvata samo jedno oko.
14. Migrena s aurom:
Često napadima migrene prethodi aura, koja može prouzrokovati zamućenje vida. Takođe možete videti talasaste linije ili treptanje svetla ili imati neke druge smetnje. Ponekad možete imati auru bez bolova u glavi.
15. Optički neuritis:
Optički živac povezuje vaše oko i mozak. Upala vidnog živca naziva se optički neuritis. Obično je uzrokovana autoimunom reakcijom ili ranom multiplom sklerozom. Ostali uzroci su autoimuna stanja, poput lupusa ili infekcije. Najčešće zahvata samo jedno oko.
16. Uveitis:
Uvea je zbirka pigmentovanih struktura u oku, uključujući iris. Infekcija ili autoimuna reakcija mogu uzrokovati njenu upalu i bol, što se naziva uveitis.
Kako se tretira iznenadno zamućenje vida?
Lečenje će zavisiti od stanja koje utiče na vaš vid.
- Odvojena mrežnjača: to zahteva hitni hirurški postupak kako bi se izbegao nepovratan gubitak vida.
- Moždani udar: brzo i odgovarajuće lečenje moždanog udara od presudne je važnosti za sprečavanje smrti vaših moždanih ćelija.
- Prolazni ishemijski napad: simptomi se sami povuku u roku od 24 sata. Možda ćete dobiti antikoagulanse kako biste u budućnosti smanjili rizik od moždanog udara.
- Vlažna makularna degeneracija: lekovi ubrizgani u oko mogu pomoći u poboljšanju vida. Lečenje može usporiti gubitak vida, ali ne može vam vratiti vid. Ponekad se koriste posebni uređaji za poboljšanje vida koji vam pomažu da bolje vidite.
- Naprezanje oka: ako osetite naprezanje svojih očiju napravite pauzu i odmorite oči. Jedna stvar koju možete učiniti da biste to sprečili je pratiti pravilo 20-20-20. Kada dugo gledate u ekran ili neku stvar, fokusirajte se na 20 metara udaljenosti tokom 20 sekundi svakih 20 minuta.
- Konjunktivitis: to obično prolazi samo od sebe, ali antibiotici ili antivirusni lekovi često mogu ubrzati oporavak i smanjiti šansu za širenjem infekcije.
- Abrazija rožnjače: to se obično izleči samo od sebe za nekoliko dana. Antibiotici mogu lečiti ili sprečiti infekciju.
- Visok šećer u krvi: snižavanje šećera u krvi rešava problem.
- Hifema: kada nema drugih povreda i ako vam očni pritisak nije povećan, trebali bi vam pomoći odmor u krevetu i očni flaster. Ako je pritisak vrlo visok, vaš oftalmolog može hirurški ukloniti krv.
- Iritis: to obično prolazi samostalno ili sa steroidima. Međutim, često se ponavlja. Ako postane hronično i otporno na lečenje, možete izgubiti vid i možda će biti potrebni lekovi za modulaciju imunološkog sistema da bi se to sprečilo.
- Keratitis: kada je uzrokovan infekcijom, keratitis se leči antibiotskim kapima. Za ozbiljnu infekciju mogu se koristiti oralni antibiotici i steroidne kapi za oči.
- Makularna rupa: ako ne prodje samostalno, obično se izvodi hirurški.
Migrena s aurom. Auri nije potrebno lečenje, ali signal je da biste trebali uzimati uobičajene lekove za migrenu. - Optički neuritis: to se uspeva rešiti lečenjem osnovnog stanja koje je uzrok, ali steroidi mogu biti korisni čak i ako nema sistemskih nalaza.
- Uveitis: poput iritisa, on se rešava spontano ili steroidima. Ponovno vraćanje može dovesti do otpora na lečenje i potencijalno do slepoće.
Kakvi su ishodi ako ste doživjeli iznenadno zamućenje vida?
Zamagljeni vid može dovesti do gubitkom vida. Za većinu uzroka iznenadnog zamagljenog vida brzo i odgovarajuće lečenje dovodi do dobrog ishoda bez komplikacija. Puno je uzročnika koji mogu dovesti do zamućenog vida, stoga ukoliko iskusite bilo kakve iznenadne i neobjašnjive promene vida – posetite svog oftalmologa!
Da li ste možda iskusili zamućenje vida zbog nekog od navedenih razloga ili ste imali probleme sa vidom zbog nekog uzroka koji nismo naveli. Vaša iskustva i iskustva ljudi iz vaše okoline, pišite nam u komentarima.
0 Коментари